AMERIČKI NAUČNICI ISTRAŽIVALI KOJE SU ZEMLJE SA NAJRIGOROZNIJIM MERAMA U BORBI PROTIV KORONE! Evo na kojem mestu se Srbija nalazi!

Prema istraživanju naučnika sa uglednog Univerziteta u Oksfordu, Hrvatska, Srbija i Slovenija imaju najstrože mere zaštite od pandemije virusa Covid-19 na svetu.

Maksimalnih 100 bodova na rang-lestvici strogosti mera Oksford Covid-19 Government Response Trackera imaju Hrvatska, Srbija, Slovenija, Indija, Pakistan, Sirija, Vijetnam, Šri Lanka,Tunis, Uganda, Južnoafrička Republika, Bocvana, Madagaskar, Honduras i Kostarika.

Najmanje bodova ima Kina (42,86), zemlja u kojoj je epidemija prvo izbila i koja je imala i stotine miliona ljudi pod nekim oblikom karantina, ali je u međuvremenu navodno suzbila epidemiju i ukinula karantin - iako se početak drugog talasa epidemije u toj zemlji već nazire, prenosi portal Index.

Najpoznatija po svojim blagim zaštitnim merama je Švedska, koja je imala najopuštenije mere na svetu pre nedelju dana, kad je imala 42,86 bodova od mogućih 100.

U međuvremenu ih je nešto pooštrila, podstaknuta dramatičnim porastom broja umrlih, pa je 6. aprila, imala 52,38 bodova.

Osim Švedske i Kine, izuzetno blage mere imaju Zambija s 47,62, Gvatemala s 52,38, Rumunija sa 57,14 i Kenija s 59,52 boda, a relativno blage i Bolivija (61,9), Alžir (61,9), Mongolija (61,9), Čad (66,67), Kolumbija (66,67), Japan (66,67), Gana (66,67) i SAD (66,67).

Treba naglasiti da za neke zemlje nema dostupnih podataka o zaštitnim merama, uključujući Turkmenistan, čiji je režim zabranio i spominjanje koronavirusa u javnosti, i Belorusiju, čiji je predsednik Aleksander Lukašenko poručio građanima da "piju votku kako bi se borili protiv bolesti" i dodao da "Ovde nema virusa. Ne vidim ih."

Naravno, za sveobuhvatnu evaluaciju pojedinih nacionalnih strategija biće potrebno sačekati kraj pandemije i uporediti ukupan broj obolelih, hospitalizovanih i umrlih, relativno po broju stanovnika.

Zagovornici blažih mera ističu i da je nužno uporediti ekonomsku štetu koju su različite zemlje nanele sebi različitim strategijama, ali za bilo kakvu procenu efekata ekonomskih posledica još je prerano jer nijedan ozbiljan stručnjak o tome zasad ne želi da iznosi konkretne prognoze.