OVA ČETIRI SCENARIJA MOGLA BI DA DONESU POBEDU NAD KORONOM Doktorka otkriva kako sačuvati čovečanstvo

Ovo je teorija dr Devi Šridhar, profesorke globalnog javnog zdravstva na Univerzitetu u Edinburgu, koja se osvrnula i na to kako bi epidemija mogla da bude manjih razmera da su u startu preduzeti drugačiji koraci.

- U alternativnom univerzumu novi virus se pojavljuje u Kini. Zemlja identifikuje patogen, zatvara granice, pokreće kampanju. Kroz strategiju „test, praćenje, izolacija“ iskorenjivanje je uspešno. Čovečanstvo je sačuvano - kaže prof. dr Šridhar.

Ali u stvarnosti virus je izmakao intervencijama i raširio se.

Šta sada? Ova profesorka tvrdi da postoje četiri moguća scenarija kako bi se ovo moglo okončati. Epidemiolog prof. dr Radovan Čekanac podvlači da je sada najefikasnija mera samodisciplina.

1. Potpuni karantin

Jedan od načina borbe protiv virusa je da se vlade okupe kako bi postigle dogovor o planu iskorenjivanja. Po ovom scenariju, sve zemlje će istovremeno zatvoriti granice i organizovati kampanju za identifikovanje prenosnika.

Apsolutno je trebalo ozbiljnije da se shvati sve što se dešava u Kini i da se postavi neka vrsta sanitarnog kordona u međunarodnom saobraćaju, kaže epidemiolog i pukovnik u penziji prof. dr Radovan Čekanac. On je i bivši načelnik Instituta za epidemiologiju na VMA, a sada koordinator Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona u Kraljevu.

- Iznenađen sam zašto u startu svet nije reagovao. Činjenica je da se tu radi o velikim ekonomskim interesima, biznisu, globalizaciji. Ali ako su Kinezi mogli da naprave barijeru i provinciju od 12 miliona ljudi stave u karantin, posle izvesnog vremena, kada se videlo šta radi ovaj virus, i svet je trebalo da pojača kontrolu prema Kini. Međutim, do toga nije došlo, nisu sve države podjednako ozbiljno shvatile niti radile kontrolu ulaska u zemlju - ukazuje prof. dr Čekanac. Smatra da je Srbija donela mere relativno rano, međutim, ispostavilo se da je svet ozbiljno shvatio sve tek nakon scenarija u Italiji.

Foto: Tanjug

2. Što pre napraviti vakcinu

Drugi scenario jeste ulaganje u vakcinu, da se što pre napravi. Dok čekaju na vakcine, zemlje treba da pokušaju da odlože širenje virusa u narednih 12 do 18 meseci. Zdravstvene vlasti bi trebalo da planiraju tri nedelje unapred da li imaju dovoljno ležajeva, respiratora i kadrova. No, vakcinu će biti teško napraviti, smatra epidemiolog Čekanac, jer mora da se nađe dominantan deo virusa koji izaziva dobar imuni odgovor, a da je prisutan u svim pandemijskim sojevima. Kako kaže, na tome će ozbiljnije moći da se radi kad prođe jedan ciklus.

- Da li će virus opstati, nestati, da li će javljati svake godine, kakav je imunitet posle preležane bolesti? Mnoge odgovore tek treba da očekujemo. Poznato je da se prati virus gripa koji kruži u cirkulaciji, te se svake godine pravi nova vakcina od tih sojeva koji kruže. Smatram da će tako biti u ovom slučaju. Svet treba da se udruži u pravljenu vakcine i ovo će biti velika opomena za budućnost. Čovečanstvo je, valjda, shvatilo da zarazne bolesti nisu stvar prošlosti - ističe prof. dr Čekanac.

3. Masovno testiranje

Treća opcija je scenario gde zemlje slede primer Južne Koreje, dok čekaju na vakcinu: povećanje testiranja za identifikovanje svih prenosnika virusa, praćenje ljudi s kojima su kontaktirali i karantin do tri nedelje. To bi uključivalo velike planove, brz razvoj aplikacije za praćenje kontakata i hiljade dobrovoljaca da pomognu, obradom rezultata i praćenju karantina. Prema rečima prof. Čekanca, masovno testiranje u ovom trenutku ništa ne znači bez odgovornog ponašanja i samodiscipline.

- S druge strane, masovnim testiranjem možemo dobiti ljude koji su negativni jer nismo pogodili trenutak, a da već sutra budu pozitivni. U početku je testiranje možda imalo značaja jer ljudi kad vide da ima potvrđenih slučajeva onda shvate ozbiljnije i samodisciplinovaniji su. Sada nisam za takozvano masovno testiranje, već da se ljudi ponašaju kao da su svi iz njihovog okruženja zaraženi i da se pridržavaju mera - kaže epidemiolog.

Foto: Tanjug/AP

4. Kolektivni imunitet

U nedostatku održive vakcine konačni scenario mogao bi da uključuje upravljanje Covid-19 tretirajući simptome umesto njegovog uzroka. I dok se virus pušta da zarazi što više ljudi da bi se stekao kolektivni imunitet, zdravstveni radnici bi trebalo da obolelim pacijentima daju terapiju koja sprečava da se njihovo stanje pogorša do tačke gde im je potrebna intenzivna nega.

Ipak, profesor Čekanac je mišljenja da puštanje virusa da zarazi ljude zbog kolektivnog imuniteta nije etički ni humano, jer može da ugrozi zdravlje ljudi.

- Ovo praktično podseća na prirodni eksperiment, to jest da u prirodi opstanu najjači. Činjenica je da se naši penzioneri dosta disciplinovano ponašaju i da još nemamo veliki broj obolelih i umrlih u najstarijoj populaciji. Ako bi trebalo neko da se prokuži, onda bi bilo dobro da to bude među mladima. Premda, to nosi rizike jer mladi najčešće obolevaju asimptomatski i onda mogu da dospeju u kontakt sa starijima. S druge strane, beleži se i da mlađi imaju ozbiljnije oboljenje - kaže sagovornik „Blica“.