NEOBIČNA IDEJA EKIPE RESPIRATORNE JEDINICE KBC ZEMUN! Medicinske Zvončice leče najteže bolesnike!

Smene nam traju po 24 sata, svi smo odeveni u zaštitna odela, sa maskama preko lica, ispod kojih se nekad teško diše. Ima dana kada lečenje ide bez većih problema, a ima i dana kad su rezultati loši... Mešaju nam se osećanja ponosa, hrabrosti, tuge i brige. Velika je sreća što sve radimo timski!

Ovako za Informer priča Jelena Jovanović, medicinska sestra respiratorne jedinice iz KBC Zemun, koja zajedno sa svojim koleginicama Velinkom Đurić, Nadom Lemaić, Vesnom Milinković i Slavicom Dekić radi sa najtežim pacijentima priključenim na respirator. Njima od ove mašine zavisi život i zato su, kako kaže Jelena, želeli da malo ulepšaju teške dane u bolnici. Njena ekipa je svoje skafandere ukrasila slikama Zvončice iz bajke "Petar Pan" kako bi pacijentima u teškom stanju bar malo promenili sumorne bolničke dane.

Borba za život

Jelena opisuje kako u ovim uslovima epidemije izgleda jedan njihov radni dan. 

- Dežurstvo traje 24 sata, a smena počinje u 8 sati. Od početka smene naredna četiri sata smo u izolaciji sa zaraženim pacijentima, čije se zdravstveno stanje stalno menja. U skafanderima, naočarima, vizirom, maskom, rukavicama, sa komplet opremom, u kojoj nije baš prijatno. Timski rad je veoma važan, posebno kada je vremena malo, a izazov veliki, kao ovih dana u epidemiji. Naš posao podrazumeva kompletnu brigu o pacijentu, higijeni, o njegovoj terapiji i celokupnom stanju - priča Jelena i dodaje:

- Nakon četiri sata provedenih u respiratornoj jedinici sledi četiri sata pauze, kada pokušamo da se odmorimo za nastavak smene. Sumiramo utiske i držimo se zajedno, hrabrimo, kao mala porodica, jer je to jako važno u ovim danima. Koleginice koje su mame prvo se jave svojoj deci i to je za mene najupečatljivija slika! One čak sa svojom decom rade domaće zadatke preko telefona. Neke mame su fizički odvojene od svoje dece od kada traje epidemija, a neke odlaze kući uz veliki napor da sa njima održavaju propisanu distancu i veliku brigu da ne ugroze njihovo zdravlje. I to je mnogo teško za sve naše porodice. A onda se sve to zaboravlja i posle našeg odmora zajedno se vraćamo na posao - ispričala nam je Jelena.

Osmeh pacijenata

Na pitanje kako su došle na ideju da postanu medicinske Zvončice u doba korone kroz smeh nam otkriva:

- Slika Zvončica dogodila se slučajno i spontano. U skafanderima smo svi isti i to je slika koju danima gledamo i mi i naši pacijenti. Želele smo da se razveselimo, da malo prekinemo sumornu svakodnevicu. Najbitnije je da je naša ideja oraspoložila i pacijente. I misle da se oko njih ne smenjuje više ljudi, već da sve vreme o njima brine jedna Zvončica. Jer strašno je to kada ležite u bolnici, znate da imate virus, ne znate šta vas čeka, a oko vas se non-stop smenjuju ljudi u istim belim skafanderima i opremi preko lica - kaže ova medicinska Zvončica i dodaje da je pored njih pet u timu i kolega Ivan, desna ruka i podrška.