ULAGANJA 6.000 EVRA, A ZARADA VELIKA! U Srbiji je ovo voće veoma popularno, a njegovo gajenje se i te kako ISPLATI

Svi volimo da jedemo ovo voće, a evo kako izgleda kada se neko bavi njegovim gajenjem.

Jagode su sve češće voće na plantažama naših poljoprivrednika, a ove godine rod i otkupna cena su toliko dobri da je voćari već krste kao rekordnu.

Čupanje mladica breskve, jabuke ili šljive da bi se zasadila jagoda nije neuobičajena scena u našim voćnjacima, a posle ove sezone toga će izgleda biti još i više. U sezonama iza nas cene jagoda su dobre i stabilne, uvek idu ka gore, pogotovo poslednjih meseci. Voćar Nikola Miletić iz Subotice kaže da je ovo jedna od najboljih sezona po pitanju cene.

- Cena je bila neverovatna, izuzetno visoka, 300 dinara na veliko, a na malo i do 400 dinara. Ima više razloga, prvo nisu se uvozile velike količine iz Albanije, Grčke i Turske, a ima malo i psihološkog momenata, ljudi su izašli iz zatvorenih prostora, željni svega pa i jagoda. Verujte mi nikada me više ljudi nije zvalo, većinom prodajemo na veliko, a ostalo dođu do nas, kupe dve, tri kile - kaže Miletić koji sa svojom porodicom uzgaja tri hetara jagoda.

Ove sezone ima sedam sorti, između ostalih albu, kleri, džoli, roksanu i kod nas popularno stalnorađajuću sortu irmu. Pošto se jagodama bavi još od 1998. godine i jedan je od najiskusnijih proizvođača u Srbiji, kaže nam da nikad nije imao više poziva sa pitanjem za savet, nego u poslednja dva meseca. Osim standardnog uzgoja na otvorenom polju, jagodu uzgaja i u visokim plastenicima. Radi se o tehnologiji vertikalnog uzgoja, čiji je pionir na prostoru jugoistočne Evrope.

- Pored naše zemlje zvali su me iz cele Evrope, čak iz Afrike. Naši ljudi iz inostranstva koji žele da ulože u neki biznis, fudbaleri i biznismeni koji shvataju da će proizvodnja hrane biti nešto što će uvek funkcionisati. Traže da im šaljem kalkulacije. Jagoda je izuzetno profitabilan biznis, ako se radi kako treba. Najbrže donosi novac u poljoprivredi, njen životni ciklus je dve godine. Jagodu nikada nije problem prodati, nego pravilno uzgojiti, jer na tržištu je uvek fali. Od dva hektara jagoda jedna četvoročlana porodica može lepo da živi - rekao je Miletić.

Foto: Beta

Da li će se kupci iz Rusije ove godine pojaviti u krajevima Srbije gde su godinama najveći otkupljivači, još se ne zna. Milinko Starčević već 15 godina uspešno se bavi uzgojem jagoda. On je sa konzumne prešao na uzgoj industrijske jagode. Sezona je počela dobro, ali, kako kaže, još je rano govoriti kako će se na kraju završiti.

- Neki proizvođači prebacivaće se na druge kupce ove godine, ali što se roda tiče nije loš, dobar je. Prešli smo na industrijsku jagodu iz razloga što se klima malo promenila. Maj je sada često jako kišan i hladan i to zna biti problem za konzumnu jagodu. Imamo kupce za narednih pet godina, koliko će sigurno biti potražnja na tržištu. Cena se svake godine povećava i uglavnom je zadovoljavajuća - izjavio je Starčević.

Miletićev savet novim uzgajivačima jagode je da uvek idu na zatvorenu, pokrivenu proizvodnju. Bolje uzgajati i manju, ali pokrivenu površinu. Važan je i dobar izbor sadnica, na kojima početnici često štede, a upravo na njima to nikako ne bi smeli, jer posao tada često postaje uzaludan. Stručnjaci savetuju voćarima da ne pribegavaju rasadu iz sopstvenih živića, jer ti rodovi neće zadovoljiti potreban kvalitet.

Početnici mogu da zasade pola hektara jagoda, od koji će da prihoduju do 300 evra mesečno, a sa hektarom ta brojka se poduplava. Druge godine kada su daleko manja ulaganja zarada se barem udvostručuje. A ako vas pogodi godina kao ova pa otkupna cena ne bude 150 nego, 300 dinara na veliko po kilogramu, zarada se dodatno udvostručuje.

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, potrebno je oko 6.000 evra. No već prve godine moguć je pun rod, nekih 12-15 tona i, ako je otkupna cena oko 200 dinara, zarada i do 13.000 evra. Kakva je trenutno situacija na tržištu, ta cena i na kraju zarada može biti samo veća.

Rod od maja do juna

Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i u prve dve dekade juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra, pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.