ULTRA BRZI VOZOVI ĆE JURITI KROZ SRBIJU BRZINOM OD 350 KILOMETARA NA SAT? Predstavljen novi projekat, OD BEOGRADA DO BEČA ZA 2 SATA

Za sada je ovo samo projekat, a o njegovoj realizaciji tek će se odlučivati.

Ako bude realizovan projekat ultra brzih vozova, koji je nastao na inicijativu uglednog Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, najsavremenija železnica povezala bi sve krajeve Starog kontinenta, a na jednoj od četiri planirane linije našla bi se i Srbija.

Novom železničkom mrežom, predviđenom programom evropskog oporavka od COVIDA-19, išlo bi se brzinom između 250 i 350 km/h. Od Beograda do Berlina, koji su udaljeni 1.250 kilometara, vozom bi se išlo oko 4 sata. Putovanje do Beča trajalo bi oko 2 sata, dok bi se na grčko more, u Solun, stizalo za petnaestak minuta više.

Bečki institut u svom predlogu navodi da bi ova mreža mogla bude izgrađena tokom 2020-ih, odnosno u roku od jedne decenije.

Kroz Srbiju bi išlo ukupno 448 km pruge, za čiju izgradnju je potrebno 14,9 milijardi evra. Naša zemlja našla bi se na liniji Berlin-Nikozija, na kojoj su predviđene dve petlje (Beč i Sofija) i kojom bi se voz u jednom smeru kretao od Nemačke, kroz centralnu Evropu – Češku Republiku, Austriju, Mađarsku - zatim dalje kroz Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku, sve do Kipra sa kojim bi postojala morska veza trajektom.

U drugom smeru voz bi prolazio i kroz Albaniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Sloveniju, čime bi praktično bio povezan ceo Zapadni Balkan.

Kroz šest zemalja našeg regiona koje su navedene u planu, trebalo bi da prođe ukupno 1.564 km pruge, za čiju je izgradnju potrebno oko 1,1 bilion evra. Posle Srbije, najduža deonica bila bi kroz BiH - 340 km, koja je ujedno i druga najskuplja – 10,06 milijardi evra.

Nova evropska mreža ultra brzih vozova (Ultra-rapid-train, URT) obuhvatila bi četiri železničke linije, koje bi povezale glavne gradove EU i zemalja (potencijalnih) kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana.

Foto: Beta/Dragan Gojić

Reč je o sledećim relacijama – zelena linija: Dablin-Pariz, uz morsku vezu trajektom između gradova Kork i Brest; crvena linija: Lisabon-Helsinki, uz petlju koja obuhvata Rursku oblast u Nemačkoj; plava linija: Brisel-Valeta, od severa do juga Evrope; i braon linija: Berlin-Nikozija, uz morsku vezu trajektom između Pireja i Pafosa, i sa petljom koja bi obuhvatila Beč i Sofiju.

Brzi vozovi, manja zagađenost

Prosečna brzina bila bi povećana na 250 do 350 km/h, za razliku od trenutnih brzina koje se na pojedinim deonicama kreću znatno ispod 200 km/h. To znači da će putnici od Pariza do Berlina stizati za četiri sata, što bi aviosaobraćaj praktično učinilo zastarelim i nepotrebnim za većinu unutarevropskih putovanja. U predlogu se navodi da bi tako bila smanjena i emisija CO2, za 4 do 5 procenata, a bili bi uvećani i teretni kapaciteti železnice.

Nova mreža, sa sistemom duplih koloseka i velikih brzina, trebalo bi da bude usklađena sa postojećim železničkim mrežama, a tamo gde je moguće, biće adaptirana već postojeća infrastruktura.

Ukupna investicija za 18.250 km pruge u ovoj mreži procenjena je na 1.100 milijardi evra, odnosno oko 60 miliona evra po kilometru. Braon linija, između Berlina i Nikozije, na kojoj se nalazi Srbija, bila bi duga 5.700 km i koštala bi ukupno 249 milijardi evra.