SA NJOM SE NE MOŽE POREDITI NIJEDNA EPIDEMIJA! Stručnjaci kažu da ih je korona iznenadila, a evo šta se na kraju ispostavilo da ne znamo!

Umesto da beležimo sporadične slučajeve, kako su stručnajci predviđali za period jun-jul, broj obolelih drastično raste. Sada, posle četiri meseca borbe sa koronom, naši stručnjači sve češće ponavaljuju da o koroni zapravo ne znaju ništa.

Od virusa Covid-19 u svetu je obolelo 10 miliona stanovnika, izlečeno je 5,2 miliona, dok je umrlo skoro pola miliona ljudi. Iako u o koronavirusu nismo znali dovoljno, naslušali smo se izjava svetskih i domaćih lekara da smo virus upoznali i da sada znamo kako sa njim. Izgleda da to više ne važi.

Epidemiolog prof.dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za sprečavanje epidemije Covid-19, izjavio je nedavno da svaka epidemija ima svoj put, da je moguće zaustaviti je, ali da se sa virusom Covid-19 ne može porediti nijedna epidemija.

- Ono što znamo je da oko 80 odsto onih koji se razbole prolaze ili bez simptoma ili sa lakšom kliničkom slikom, problem nam je onih 20 odsto, a to su stariji, onkološki pacijenti, dijabetičati, dakle svi oni koji imaju slab imunitet, odnosno neku hroničnu bolest - izjavio je dr Tiodorović.

Foto: printscreen RTS

Da je novi virus zaista nepoznanica potvrđuje i epidemiolog dr Predrag Kon, koji je nedavno izjavio  za RTS, komentarišući trenutni skok zaraženih, da nema dileme da se koronavirus vraća, i da nam je virus pokazao da o njemu ne znamo ništa.

Da li će da se vraća većom snagom, to ćemo sačekati. Ovaj virus nam je pokazao da ništa ne znamo o njemu, i da jednostavno sve ono što se uobičajeno dešava kod respiratornih virusa, a to je da ima jasnu sezonu, ovde ne važi. On je i u ovim mesecima i te kako aktivan i sposoban da se prenosi - rekao je dr Кon.

Šta se na kraju ispostavilo da ne znamo?

Za kraj juna ovo nismo očekivali

Ranije prognoze naših stručnjaka kretale su se od toga da ćemo krajem aprila imati pik oko Vaskrsa, a da ćemo nakon toga beležiti sve manji broj zaraženih, da će se to osetiti u maju, dok je za jun predviđeno da će negde od sredine biti samo sporadičnih slučajeva.

- Definitivno je došlo do opuštanja i tu nema dileme i to se oslikava kroz statistiku. Zaboravili smo se u tom smislu da ne držimo distancu, zaboravlja se često pranje ruku. Utakmice su veliki rizik jer se ne drži distanca, dok se sa slavljima nastavlja, žurke se organizuju, došlo je do sveopšteg opuštanja. Zabrane jesu ukinute, ali mere zaštite ostale su na snazi - objasnio je dr Tiodorović razloge zašto i korona ponov hara Srbijom u trenutku kada je trebalo da imamo 0 zaraženih.

Letnje temeprature nisu „otopile“ virus

Kada se govorilo o virusu, akcenat je stavljen između ostalog na to da njemu ne odgovara toplo vreme. To jeste tačno, ali virus ne lebdi oko nas već opstaje u organizmu. On će se širiti i prenositi sve dok mu mi to budemo dozvoljavali, što znači, virus opstaje samo u ljudskom organizmu.

Stručnajci su se nadali da ćemo još u maju uspeti da se izborimo sa koronavirusom, zbog ultravioletnih zraka kada UV indeks bude preko 3. Što se temepratura tiče virusu odgovaraju niske temperature, od 3 do 6, 7 stepeni, a ne odgovara mu ona ispord nule, kao i viša od 23 stepena.

Međutim, sada je leto, toplo je, a mi iz dana u dan beležimo sve više zaraženih.

Drugi pik prvog talasa

Dok se uveliko priča da je navodno negde krenuo drugi talas, mi još uvek nismo završili sa prvim. Da li ćemo i kada to ne znamo, s obzirom da se kovid bolnice otvaraju ponovo. Među novozaraženima uglavnom su mladi ljudi, što opet na neki način ukazuje da su oni u najvećoj cirkulaciji.

Zamenica direktora Instituta "Batut" prof. dr Darija Kisić Tepavčević rekla je da je u Evropi i Srbiji na delu drugi pik prvog talasa epidemije koronavirusa. Ona je izjavila za B92 da je epidemiološka situacija u Srbiji prilično stabilna, osim pojedinih gradova poput Beograda, Novog Pazara i Vranja, koji su žarišta. Od te njene izvajve, na žalost, stvorila su se i mnoga žarišta - Kragujevac, Pirot, Užice...

- Proslave nakon Bajrama su doprinele inicijalnom porastu obolelih. Tamo je za vreme praznika bila povećana koncentracija građana koji su došli da proslave praznike sa porodicama, izjavila je Kisić i dodala da sada postoji velika verovatnoća, za razliku od zime, da smo zaraženi a da to ne znamo.

- Mi ne možemo da znamo kako će virus da odreaguje u svakom organizmu. Zato svi treba da se pazimo maksimalno i da ne igramo po principu - neće mene. Ovaj virus se pokazao dosta nepredvidivo, dodala je Kisić Tepavčević.

Foto: Tanjug

Planirali smo da skinemo maske, ali nećemo skoro

Od samo početka epidemije, kroz najveće udare virusa, pa sve do danas stručnajci neprekidno apeluju da je potrebno obavezno nositi maske. Onda smo u jednom trenuku čuli ohrabrujuće reči lekara - sada je vreme da svi skinemo maske, izađemo napolje duboko udahnemo! Ali i tu se stvar obrnula.

- Rukavce nisu obavezne, najvažnije je prati ruke. Maske nisu obavezne ako ste na otvorenom distancirani od drugih ljudi, kada vam se neko približi vratite masku. U zatvorenom prostoru maske su obavezne, mnogi to nisu poštovali, izjavio je nadavno za „Blic“ profesor Tiodorović.

Zašto nemamo antitela

Od početka epidemije pa do danas kod velikog broja ljudi primećeni su brojni simptomi koji su ličili na korona virus. Kašljanje, bol u grlu, blaga temepratura, sve su to simptomi korona virusa, ali zabluda je da su baš ti simptomi dokaz da je neko pobedio Covid-19. Ono što se do sada pokazalo je da smo od kolektivnog imuniteta prilično daleko, da se kod malog procenta ljudi beleži prisustvo antitela, što znači da je još uvek nepoznanica da li svako ko ima virus stekne antitela i koliko će biti imun.

- S obzirom da je novi virus prisutan kolektivno, onda se kod građana javljala misao da su možda oboleli od korone. Često su mešali druge respiratorne infekcije sa koronom, zato postoje sumnje da je neko imao virus - kaže dr Tiodorović.

Mnoge zemlje, poput Švedske, Velike Britanje, pokušavale su da prirodnim prokužavanjem dođu do kolektivnog imuniteta, ali to nije dalo rezultat, a i nema dokaza koliko će prirodni imunitet trajati.

- Taj model da se prirodno stvori imunitet ne može dati dobar rezultat. Kod mladih ljudi koji nemaju simptome, a nose virus, odvija se proces prirodnog prokužavanja. Ali glavni je problem što niko u svetu zasad ne zna koliko traje taj imunitet. Dva meseca ili godinu dana - objasnio je Tiodorović.

U domovima zdravlja, institutima i zavodima za javno zdravlje Srbije moguće je na lični zahtev uraditi testiranje na antitela, odnosno da li ste nekada preležali koronavirus. Prema prvim rezultatima nije veliki procenat onih koji su preležali koronu.

Da li će biti uvedeno vanredno stanje?

Ono od čega svi struhuju je ponovno uvođenje vanrednog stanja i zatvaranje. Ono na šta apeluje Krizni štab je da se radi na samodisciplini i da je odgovornost na svakome od nas. O vanrednom stanju i policijskom času se ne razmatra (trenutno) osim ako se ne dogodi nešto alarmantno u određenim krajevima zemlje, te će se tamo možda uvoditi neke rigoroznije mere, tipa zabrane okupljanja. Upravo se to desilo Novom Pazaru i Kragujevcu, a u ponedeljak će se znati šta će biti širom Srbije.

Imunolog Srđa Janković izjavio je da virus korona i dalje ima potencijal širenja, da je Krizni štab zbog toga reagovao te da maske budu obavezne u javnom prevozu, a preporuka je da se nose u zatvorenom prostoru - banke, pošte, prodavnice. On je rekao da se može sprečiti širenje ukoliko se svi budu pridržavali preporuka koje su i do sada bile na snazi, ali su sada pojačane.

- Svi bi trebalo da nose masku. Maska ne štiti stopostotno, ali ukoliko je svi nosimo epidemija se usporava za 40 odsto. To su pokazali poslednji objavljeni radovi - izjavio je Janković.

Upitan da li se može desiti da se ponovo uvede vanredno stanje i policijski čas, Janković je rekao da se ta opcija ne razmatra u ovom trenutku.

- Ukoliko rizik postane veći može i to da se desi i da se takve mere uvode, ali u ovom trenutku one nisu u razmatranju, izjavio je on.

Foto: Tanjug

Šta kad se ukrste virus i grip?

Iako još uvek nismo završili sa prvim talasom, a broj zaraženih raste, epidemiolog Tiodorović je pre nekoliko dana objasnio šta bi bilo ako bi se na jesen ukrstili virus i grip.

- Nemojte taj crni scenario. To je moglo da se desi početkom ove godine i to su Italijani doživeli. To je bio strahovit udar i ogroman broj obolelih jer im se korona podvukla dok je grip još trajao. Pitanje je da li su bez epidemioloških podataka mogli da utvrde da li je korona ili grip jer simptomi bolesti su jako slični. To je najverovatnije bio jedan od razloga zašto su zakasnili sa reakcijom. A mi smo grip uspeli da presečemo, sećate se produženja đačkog raspusta, to je bio vrlo dobar potez. Deca su važna pošto, kao kod korone, obolevaju, ali ne teško. Oni su važni kao virusonoše. Međutim, da preciziram, kakvu ćemo situaciju imati na jesen, zavisi od toga šta će koronavirus uraditi na južnoj hemisferi. On je u Brazilu, podaci su strašni, zabrinjavajući, zatim Argentina, Australija... Ako virus prođe kroz tu humanu populaciju i stvori se neki imunitet, smanji mu se potencijal zaraznosti, onda možemo očekivati da se on pojavi u kasnu jesen, u novembru, možda čak i u decembru - izjavio je Tidorović za "Republiku".

Vakicna se očekuje tek krajem naredne godine

Vakcina protiv covida-19 biće spremna najranije do kraja ove godine, ili početkom naredne, smatraju stručnjaci širom sveta, ali i u našoj zemlji, ali će u upotrebi biti tek krajem sledeće, mada su spočetka bile najave da ćemo je imati već ovog septembra.

Proizvođači širom sveta pokušavaju da registruju vakcinu, a najbliži tome su Kinezi, Amerikanci i Rusi. Ono što je za Srbiju važno je da je i mi možemo očekivati i to negde do kraja sledeće godine, kada će, kako se smatra, u potpunosti biti spremna, ali i bezbedna za korišćenje.

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović u razgovoru o vakcinama objasnio je u jednom od svojih razgovora za „Blic“ da trentuno u svetu vlada trka ko će prvi napraviti vakcinu protiv covida-19, s tim što napominje da u ovom postupku nema improvizacije i da komercijalnost ne sme da pobedi. Kako je objasnio za naš list, najoptimističniji period je svakako da ona bude spremna do kraja godine, ali da će u široj upotrebi biti tek tokom 2021.

- Kada se pojavi vakcina ona mora mati dozvolu FDA ili EMA, a kad bude došla do nas i mi je nećemo korisiti sve dok naša Agencija za lekove to ne potvrdi. Nekada to vodi do kašnjenja, ali živimo o svetu gde ne može da odlučuje komercijalnost nego briga o životu. Pre kraja godine ne možemo očekivati da će neko stvarno da završi poštujućii sve protokole, a Svetska zdravstvena organizacija zvanično ne potvrdi da imamo vakcinu, tako da će definitivno njena primena početi tokom naredne godine - smatra dr Tiodorović.

Foto: Tanjug/AP

Kako se pravi vakcina i zašto je čekamo dugo

Kada se bilo gde u svetu proizvodi vakcina, ceo postupak prolazi kroz određenu proceduru, a to znači da ne sme biti ni najmanjeg propusta. U ovom trenutku u svetu, vakcinu prave najveće i najbogatije zemlje, počevši od Amerike, Kine, Rusije, ali ni Evropa ne miruje, tu su Nemci, Francuzi i drugi. Pre puštanja u upotrebu postoji jasno propisana procedura, a pre nego što stigne do nas nju će primiti više milona ljudi.

- Mi ćemo upotrebiti vakcinu tek kada je upotrebi neko drugi. To je postupak, onaj ko registruje vakcinu on to radi na svom stanovništvu, to nije postupak od 100 ljudi, pa ni 100.000 ljudi, već nekoliko miliona ljudi će najpre isprobati, pa tek ostali. Dalje, vrlo je važno da vidimo efekte, ne sme biti neželjenih efekata, čak i ako ih bude ne smeju da budu iznad promila. Moraju da budu dijagnostikovane, stručno, naučno, da vidimo kako deluju na određenu grupu ljudu, kod onih sa bolestima, sa malignitetom, kod dece, trudnica. Dakle, to je kompletna analiza i to je taj najteži deo posla, objašnjava dr Tiodorović.