PETICA NIJE VIŠE NAJVIŠA OCENA U SREDNJOJ ŠKOLI! Od septembra sve se menja, evo kako će izgledati nastava, a šta čeka đake prvake, ministar otkriva detalje! (VIDEO)

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je za RTS da se razrađuje desetak modela i podmodela za nastavu od septembra. Učenje na daljinu nije dovoljno, posebno za prvake, istakao je Šarčević

Studenti, đaci i profesori 2020. imali su specifično drugo polugodište, odnosno poslednji semestar i kraj školske godine, a mali i veliki maturanti polaganje mature, prijemni ispit i upis u srednje škole i na fakultete.

O dopunskim školama i lektorima

- Srba ima napolju više nego ikada, diznajnirali smo mnogo dopusnkih škola u Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, podigli smo visok nivo broja dece i rad nastavnika koji dolaze iz Srbije a uključili smo u čitavu priču i deci iz Slovenije, blizu 1.486 učenika će od septembra imati nastavu srpskog jezika - kaže Mladen Šarčević.

- Završavamo konkurs za 12 nastavnika, prvi put u Albaniji, južno od Tirane i u Skadru. Prvi put imaćemo lekotra u Tirani. Na Filološkom fakultetu u Beogradu katedra za albanologiju postoji od 1926. godine - rekao je Šarčević.

Foto: Tanjug

Konkursi su otovreni za Ljubljanu, Rim, Atinu i Moskvu.

Upis u srednje škole se danas završava. Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ministar Mladen Šarčević je rekao da je zadovoljan kako je protekao upis i da se prijavilo još 1.380 učenika u drugom krugu i u julu će skoro svi đaci biti upisani.

Prema njegovim rečima, samo 30 učenika je neraspoređeno, ali zato postoji avgustovski rok.

Što se tiče srednjih škola i gimnazija postoje određene novine.

- Imamo četiri novine, a to je program međunardne mature - u Desetoj gimnaziji, obuhvata treću i četvrtu godinu, u Nišu će biti u Gimnaziji Svetozar Marković, u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj - to je vrhunski program, ocene se podižu za dva nivoa više od maksimalne petice, to su najkvalitetniji modeli obrazovanja u svetu - pojasnio je Šarčević.

Ministar prosvete je rekao da je u osam gradova počet novi kurikulum za sportske đake koji će ići u gimnaziju, polagati državnu maturu, ali će imati predmete vezane za sport, kompleksni programi kao što je teorija treninga, sport i zdravlje i moći će da se opredele kasnije za karijeru sportskog novinara, za sportsku medicinu, nastavnika, trenera.

- Išli su isključivo u gimnaziju koja se samo zvala sportska, koja je bila po programu opšte gimnazije. Sada tražimo visoko postignuće i entuzijazam kandidata, nastava će se prilagođavati njihovim obavezama, moraju da budu vrhunski sportistii - taj model ćemo da proširimo po Srbiji, ali tražimo da se uči - rekao je Šarčević.

Takođe kaže da postoji model dece koji se opredeljuju za audio-vizuelene i scenske profile i da je zajedno sa Fakultetom dramskih umetnosti napravljen odličan program za umetničke studije za kreativne inuustrije - "imamo klince da se na vreme bave time".

Foto: printscreen youtube

Treći program je za nadarene za društvenu nauku, za istoriju i geografiju, a raniji programi za hemiju i biologiju su takođe atraktivni, kao i za fiziku, matematiku i filologiju. Ističe da su učenici za informatiku najbrojniji.

Govoreći o zainteresovanosti za nove programe, Šarčević ukazuje da u jednoj gimnaziji nije uspelo jer nisu uradili ono što im je savetovano. Da bi se novi program uveo potrebne su dobre pripreme, da se škola opremi, da se nastavnici edukuju, kaže ministar.

Nastava od septembra

- U toku leta razrađujemo nekolio modela, sve će zavisiti od snage pandemije. Učenje na daljinu nije dovoljno, posebno nije dobro za mlađe klince, naročito za prvake - kaže Šarčević

Prema njegovim rečima, razrađuje se desetak modela i podmodela, a nijedna škola nema iste uslove, sve zavisi od prostora.

- Ako bude moguće da deca dolaze u manjem broju, kombinovaćemo da to bude u različitim uzrastima, grupama, različitim nedeljama, škole će planirati rad kombinovano - istakao je ministar.

Foto: Informer

Što se tiče srednjoškolaca i studenata, tu kako kaže, nema problema, jer ima dovoljno velikih prostora da može da se ide naizmenično, po ciklusima.

Ukazuje da je kod osnovaca problem, jer ima i zakonski član koji kaže da ne mogu deca do 12. godine da ostanu sama kod kuće. Kaže da se nastavljaju pripreme za snimanje od kuće kod profesora, i da se septembar uveliko snima.

- Posmatramo mnoge zemlje, sa Slovencima održavano bliske kontake, sa određenim nemačkim pokrajinama i usaglasili smo se da ovaj model koji mi radimo rade i oni - rekao je Šarčević.

- Moramo da budemo obazrivi, svi ćemo biti na ispitu i roditelji i škola - kaže ministar prosvete.

Govoreći o tome ko se najbolje snašao u onljan nastavi, Šarčević kaže da su se svi nastavnici pokazali osim manjeg broja nastavnika.

- Tri godine radimo na reformama školskog sistema. Prave rezultate vidimo 2022. godine - kaže on.

Saradnja sa fakultetima 

Govoreći o budućim brucošima, kaže da je saradnja sa univerzitetima nikad bolja.

- Ko god bude ministar, moralo bi se u toku avgusta uraditi pravilnik za polaganje ispita onlajn, jer naš zakon to ne podržava - kaže Šarčević.

U septembru da se sve uradi po hitnom postupku, da bi se u oktobru našla izmena oko onlajn polaganja ispita, rekao je Šarčević.

Utisci o upisu brucoša su odlični, kaže ministar i dodaje da će prave rezultate imati 17. jula. Prednjače medicina, stomatologija, psihologija, inženjerske studije su tražene, FON, a odlično su prošli i umetnički fakulteti.

Foto: PHOTOMASTER

- Videćemo 17. šta će se pojaviti kao još želja studenata - rekao je on i dodao da su dodatni rokovi u nadležnosti visokog obrazovanjaa.

- Moramo da se prilagođavamo, biće dovoljno rokova - kaže Šarčević. 

Što se tiče domova, Šarčević ukazuje da je bio nesporazum o broju zaraženih studenata. 

- Danas imamo 40 studenata koji su u karantinu. Mnogo je više zaraženih studenata kod kuće - istakao je ministar.

- U domovima žive najbolji studenti i koji su slabije situirani, vrlo se revnosni, brzo smo reagovali, primio sam ih, dogovorili smo benefitne uslove - rekao je Šarčević.

U toku leta studenti odlaze polako, neće ih biti više od 3.500, zaključio je Šarčević.