JEZIVI PODACI STUDIJE NEMAČKIH NAUČNIKA! Korona može dugoročno da utiče na zdravlje srca! Prof. Hadži-Tanović objašnjava zašto deo zaraženih osoba umire!

- Ako je zbog oštećenja pluća od strane virusa dramatično smanjena kapilarna mreža pluća, tada srce mora jače i brže da radi da bi postiglo zadovoljavajući minutni volumen. Tada, zbog iscrpljenosti, nastaje srčana insuficijencija - popuštanje srca i, nažalost, smrtni ishod, kaže za "Blic" kardiolog prof. dr sc. med. Višeslav Hadži-Tanović

Nove studije nemačkih naučnika sugerišu da Covid 19 može dugoročno da utiče na zdravlje srca, ali i da prouzrokuje srčanu insuficijenciju, zbog koje nastaje smrt. Ipak, kardiolozi smatraju da je prerano govoriti o trajnim posledicama kovid infekcije.

Od početka pandemije poznato je da su kardiovaskularne bolesti, između ostalih, važan faktor rizika za nastanak težih komplikacija Covida 19. Međutim, pažnju javnosti skrenule su dve nove studije nemačkih naučnika koje ukazuju da su se kod više od tri četvrtine ispitivanih pacijenata razvili srčani problemi nakon oporavka od kovid infekcije. Rezultati ovih istraživanja nedavno su objavljeni u naučnom časopisu "JAMA Cardiology".

Naime, u prvoj studiji na Univerzitetskoj bolnici u Frankfurtu ispitivano je 100 pacijenata koji su tokom proleća imali blaži oblik kovid infekcije. Reč je o relativno mladim i zdravim pacijentima, starosti od 45 do 53 godine, a dve trećine njih se oporavilo kod kuće.

Oštećenja srčanog mišića

Nakon dva meseca, nemački lekari su pregledom magnetne rezonance srca kod većine ispitanika ustanovili ozbiljnija oštećenja srčanog mišića, poput onih koja se javljaju nakon srčanog udara.

- Činjenica da su se kod 78 odsto pacijenata koji su se oporavili od Covida 19 razvili ozbiljni srčani problemi ukazuje na to da bolest kod većine ostavlja posledice na srčani mišić, čak i u slučaju da ne postoje uobičajeni simptomi srčanih bolesti, poput bola u prsima koji prati anginu pektoris - rekla je dr Valentina Puntman, kardiolog iz Univerzitetske bolnice u Frankfurtu koja je vodila ovu studiju.

Ova studija izazvala je polemiku među kardiolozima širom sveta. Međutim, mišljenja su da je prerano govoriti o tome da li su oštećenja na srcu prolazna ili trajna nakon kovid infekcije.

- Studije ukazuju da kod osoba koje se zaraze virusom korona postoji velika verovatnoća za razvoj srčanih problema kasnije u životu. Ipak, postavlja se pitanje koliko dugo takve promene traju i da li će ovo stanje prerasti u nešto hronično ili će se vremenom poboljšavati stanje srčanog mišića - kaže dr Metju Tomi, kardiolog i docent njujorškog Medicinskog fakulteta Ajkan.

Ono što, međutim, naučnike ipak brine je to što je virus korona pronađen u srčanom mišiću preminulih.

Naime, druga studija, sprovedena na Univerzitetskom kardiovaskularnom centru u Hamburgu, analizirala je rezultate obdukcije 39 smrtnih slučajeva od posledica Covida 19. Pacijenti su bili starosti od 78 do 89 godina, a preminuli su početkom aprila. Visoka kocentracija virusa u srčanom tkivu zabeležena je kod 24 slučaja, ali bez znakova iznenadnog miokarditisa.

Foto: Printscreen You Tube

Ipak, autori studije napominju da je starost pacijenata mogla da utiče na rezultate, kao i da je uzorak slučajeva obdukcije bio mali.

S tim je saglasan i kardiolog prof. dr sc. med. Višeslav Hadži-Tanović, koji za "Blic" kaže da ove studije sa stručnog aspekta nisu za interpretaciju i komentar, jer je suviše mali broj testiranih pacijenata i urađenih obdukcija.

- Magnetna rezonanca bez biopsije srčanog mišića i obdukcije nije referentna za dijagnostikovanje oštećenja srčanog mišića bilo od kog uzroka, pa naravno ni od Covida 19. Obdukcioni nalaz koji pokazuje prisustvo virusa u srčanom mišiču, ali bez oštećenja srca, jasno govori da virus nije neposredno oštetio srce - ističe prof. dr Hadži-Tanović.

Veza između srca i pluća

Međutim, ako je zbog oštećenja pluća od strane virusa dramatično smanjena kapilarna mreža pluća, tada srce mora jače i brže da radi da bi postiglo zadovoljavajući minutni volumen.

- To je količina krvni koja je potrebna organizmu u jednom minutu. Tada zbog iscrpljenosti nastaje srčana insuficijencija - popuštanje srca i nažalost smrtni ishod. Znači, uzrok smrti je popuštanje srca, a ne virus, jer tamo gde imamo zdravo i jako srce, a gde nije zahvaćena plućna površina više od 60 odsto i gde je imunitet dobar, srce će izdržati povećani napor i pacijent će preživeti - objašnjava prof. dr Hadži-Tanović.

Kada je reč o miokarditisu, odnosno upali srčanog mišića, ona može biti virusnog, bakterijskog, alergijskog i imunološkog porekla, ali i posledica endokrinih poremećaja i raznih intoksikacija.

- Virusni miokarditis, odnosno zapaljenje srčanog mišića, može se sresti kod svih viremija, počev od svih dosadašnjih epidemija gripa - influence, pa preko koksaki virusa tipa B, ehovirusa (tipa 7 i 9), infekcije morbila, parotitisa, varičele,variole, poliomijelitisa, hepatitisa, mononukleoze, encefalitisa... Bakterijski miokarditis sreće se kod streptokoknih i stafilokoknih infekcija, šarlaha, difterije - kaže sagovornik "Blica".

Kardiolog napominje da je dosad zanemarljiv procenat virusnih miokarditisa kod svih viremija, pa tako i Covida 19.

- Mali je procenat umrlih od akutnog virusnog miokarditisa i direktnog oštećenja srca. Najveći broj umire usled posledica viremije i to zbog popuštanja srca, kao posledica virusne upale pluća, koja pak izaziva plućnu hipertenziju i opterećenje desnog srca - ističe prof. dr Hadži-Tanović.

Dodaje da kovid infekcija koja nije direktno izazvala miokarditis ne ostavlja nikakve posledice po srce.

- Moje iskustvo sa pacijentima između 20 i 60 godina starosti koji su preležali Covid 19, a koji su dolazili na kardiološki pregled zbog brzog zamaranja, stezanja u grudima, nedostatka vazduha i osećaja ubrzanog srčanog rada - nije pokazalo da je u pitanju oštećenje srca. Klinički nalaz, EKG i STRES EHO ultrazvuk srca bili su u granicama normale. Ti pacijenti nisu ranije bolovali - napominje prof. dr Hadži-Tanović.

Prevencija

Prof. dr Hadži-Tanović ističe da pacijenti koji imaju anginu pektoris ili su preležali srčani infarkt, zatim oni koji imaju ugrađeni stent ili su imali bajpas operaciju, kao i oni koji imaju slabost srca zbog šećerne bolesti, hipertireoze i drugih hroničnih oboljenja - spadaju u visokorizične grupe za nastanak težih oblika Covida 19. Zbog toga je neophodno da sprovedu maksimalnu prevenciju.

- Dakle, da izbegavaju druženja i nose maske u zatvorenom prostoru, ali ne i na otvorenom prostoru, zatim da rade na pojačanju imuniteta organizma, da redovno uzimaju terapiju, da praktikuju umerene šetnje svaki dan po 30 minuta dva puta dnevno po parkovima, obalama reka, šumama, i da piju vitamin C (1.000 mg dnevno), vitamin D3 1.000 IU, aspirin (75 mg uveče) - savetuje ovaj kardiolog.

Moguće komplikacije

Kako za "Blic" ističe dr Ivana Stefanović iz beogradske Hitne pomoći, tokom prethodnih meseci nije primećen veći broj poziva kardiovaskularnih pacijenata. Nedavno je kardiolog u Kliničkom centru Srbije prof. dr Arsen Ristić ukazao da se u periodu korone najviše treba paziti od tromboembolijskih komplikacija.

- To se pokazalo kao važan faktor rizika od pogoršanja kliničke slike i razlog lošeg ishoda, ali svakako ih možemo sprečiti. Takođe, ono što se može dobro lečiti su zapaljenske bolesti srčanog mišića, ako ih na vreme prepoznamo. Kada sam virus zahvati srčani mišić, kakvu god da ste imali bolest ranije, miokardits koji dolazi sa kovidom će to pogoršati - rekao je prof. dr Ristić.

Kod ove bolesti je mnogo toga individualno i mnogo toga se još ne zna, istakao je on, te imaju pacijente koji su se vrlo brzo oporavili, ali i one koji se mesecima oporavljaju.

- Ukoliko ste komplikaciju na vreme prepoznali i dali adekvatnu terapiju, onda imamo situaciju da bolesnika sa 89 godina i preteškom srčanom bolešću puštamo kući potpuno oporavljenog, praktično bez komplikacija, a imao je koronu - kazao je prof. dr Ristić.

Dodao je da velika istraživanja tek slede, kao i da kardiovaskularni pacijenti koji dolaze kod njih nakon kovid infekcije uglavnom imaju prilično povoljne ishode.

Kako posle korone?

Pacijentima koji su preležali kovid infekciju, a imaju zdravo srce, kardiolog prof. dr Hadži-Tanović savetuje da slobodno počnu sa rekreativnim gimnastičkim vežbama, šetnjama do 45 minuta dva puta dnevno.

- Kada se zamore, da uspore tempo. Ne treba forsirati tempo, a za povratak kondicija posle preležane viremije nekada je potrebno i četiri do šest meseci - ukazuje Hadži-Tanović.