SVE ŠTO NISTE ZNALI O DR TIODOROVIĆU! Prezime mu je staro više od 480 godina, a njegovog čukundedu je kralj nagradio zbog HRABROSTI I JUNAŠTVA!

Doktor sa zavidnom karijerom! U penziji je, ali je provodi radno

Niški dr Bata, kako ga od milošte zovu u gradu na Nišavi, najstariji član Kriznog štaba za borbu protiv korone, profesor, koji je ovu epidemiju obeležio izjavom o potrebnoj gvozdenoj disciplini kojom su se kasnije svi služili, zatim suzama pred novinarima zbog preminulih od kovida i nadasve najboljim prognozama o novoj pošasti, epidemiolog Branislav Tiodorović, danas puni 71 godinu. 

Iako je u penziji, nije se povukao. Za vreme vanrednog stanja zbog korone išao je u kupovinu kada i svi ostali građani koji imaju penzioni ček. Ali, penziju, pogotovo ove godine, provodi radno.

Svoje znanje, stručnost, profesionalizam i iskustvo, maksimalno koristi i pruža u toku ove epidemije, kao da je na početku karijere. Ona mu je počela još dok je bio student, kada se 1972. godine susreo, ni manje a ni više, nego sa variola verom, epidemijom velikih boginja.

Profesor Tiodorović rođen je 1949. godine u gradu, koji je jedini u bivšoj Jugoslaviji dva puta osvojio titulu najveselijeg grada, u izboru kultne emisije na Radio Beogradu. U Vranju.

- Samo zdravlje. Jedino što želim jeste da svi budu zdravi  - rekao je za Telegraf.rs prof. dr Tiodorović, a ova njegova želja danas, u doba korone ima posebnu jačinu.

Bio je u Bujanovcu, Vranju, Leskovcu, Nišu u kovid bolnicama sa zaraženima i onima koji se bore za njihove živote, ili kod kuće. Od 2009. godine, kada je Srbiju "pogodio" Ah1N1, poznatiji kao svinjski grip, kada smo i uspostavili komunikaciju, pa sve do danas, prof. Tidoroviću se nije dogodilo da nema vremena za izjavu, objašnjenje, intervju... I na sve bi znao odgovor.  

Pravi profesionalac... Uvek iskren, gotovo uvek nasmejan, i od kojeg nikada nećete čuti da je umoran...  

Za medicinu se odlučio u poslednjem momentu 

I, sa zavidnom karijerom. 

Prof. dr Branislav Tiodorović ceo svoj radni vek je proveo u Nišu, gde se iz Vranja preselio kada mu je otac Drago, koji je bio oficir JNA,  premešten u Vojnu bolnicu.

Krajem 2017. godine podružnica Srpskog lekarskog društva u Nišu, dodelila mu je nagradu za životno delo. U obrazloženju nagrade navodi se da je nadom i osmehom darivao na hiljade svojih pacijenata, obrazovao i stručno usavršavao nekoliko hiljada studenata, i delio svoja profesionalna i ljudska iskustva sa hiljadama saradnika.

Foto: Tanjug

Evo i kako je stigao dotle. 

Završio je Osnovnu školu "Zmaj Jova Jovanović" u Vranju, sa odličnim uspehom, kako je završio i Srednju školu “Stevan Sremac” u Nišu. Namera mu je bila da upiše mašinstvo, ali se u poslednjim momentu odlučio za Medicinski fakultet u Nišu, na kojem je diplomirao 1976. sa prosečnom ocenom 8.58.  Malo je falilo da bude i sportista. Naime, igrao je rukomet, tako da, da nije upisao medicinu, bio bi uspešan sportista jer je kao omladinac bio član reprezentacija Srbije i Jugoslavije.

Budimo zahvalni što se ipak odlučio za ovaj poziv. 

Stupio u brak još kao student

Pre nego što je grčevito krenuo da gradi karijeru, o čemu govori i njegova impozantna biografija, profesor se oženio. 

Sa suprugom Jelicom, koja je iz Šapca, stupio je u brak još dok je bio na fakultetu.  Venčali su se kad je on bio na četvrtoj, a ona na drugoj godini fakulteta. Otud i omiljena pesma "O, Jelo, Jelo, Jelena". 

Dr Branislav Tiodorović je tokom devedesetih bio direktor Kliničkog centra Niš, zatim je bio dugogodišnji direktor regionalnog Instituta za javno zdravlje u Nišu, usavršavao se na Pasterovom institutu u Parizu, bio je prodekan i profesor niškog Medicinskog fakulteta i šef Katedre za zarazne bolesti i epidemiologiju.

Bio je i u radnim grupama za pandemijski grip i za ebolu, bio je član Кomisije za bolničke infekcije Ministarstva zdravlja, kao i ekspert za spoljni nadzor zdravstvenog sistema u Republici.

Kao predsednik rukovodio je  Saveznom komisijom za zarazne bolesti, bio predsednik Кomisije za izradu novog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti Srbije, predsednik Udruženja epidemiologa Srbije...

Život pre i posle Instituta Paster

Osim u Pasteru, usavršavao se i na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, na Medicinskom fakultetu u Nici i na Medicinskom fakultetu u Pragu. Objavio je više od 200 naučnih radova, što domaćih što stranih, autor je 7 monografija koliko i udžebnika. Učestvovao je u mnogim naučnim projektima,  član je u 7 profesionalnih udruženja, i vlasnik više sertifikata.

Trenutno je predsednik Saveta za zdravlje Grada Niša i specijalni savetnik niškog Instituta za javno zdravlje. Član je Kriznog štaba u borbi protv korone.

Karijeru delu na dva dela, pre i posle posete specijalizacije u Institutu Paster u Parizu. Tamo je bio poslednji put 2008. godine, i to na stručnom skupu rame uz rame sa velikanima virusologije i epidemijeologije - Lik Montanjeom, Robertom Galom i Antoniom Faučijem. Upravo na tom skupu, a sa kojeg smo ekskluzivno objavili fotografiju na kojoj je sa njima i naš dr Bata, stručnjaci su nagovestili opasnost od epidemija i pandemija od virusa i bakterija u svetu, kakva je ova koju sada živimo zbog COVID-a 19.

- Tamo sam radio i na disertaciji. Moram da kažem da se ceo moj naučni i stručni život deli na period usavršavanja u Pasteru i posle. Tretirali su me izuzetno. Smatrali su da sam ja njihov stažer od prvog boravka, pa sam svake godine dobijao po nekoliko puta pozive za takozvane stručne boravke, ali i za kongrese i konferencije koje su držali. To mi je davalo davalo direktan uvid u sve ono što je tog trenutka najaktuelnije u oblasti zaraznih bolesti, u dijagnostici, pa čak i u terapiji,  ali pre svega u dijagnostici - rekao jeprofesor čije je prezime staro više od 480 godina.

Foto: tanjug/dimitrije nikolić

Znanje koje je kao jedan od retkih lekara sa Balkana sticao u Parizu sa vrhunskim epidemiolozima,  mikrobiolozima, virusolozima, imunolozima iskrostio je da organizuje  u Srbiji prvi edukativni skup i kontinuiranu edukaciju za bolničke, odnosno intrahospitalne infekcije.

Broj epidemija u kojima se borio sa ljudske živote teško je nabrojati. Kaže da su, ipak, najznačajnije dve poslednje - virus gripa AH1N1 i korona.

Čukundeda mu branio Zetu od Turaka 

I supruga prof. dr Tiodorovića je lekar ali dermatovenerologije. Imaju dvoje dece - ćerku, koja je uspešan lekar, i sina, koji je ekonomista.  .

Malo ko zna da je čukundeda doktora Branislava, srpski kapetan Petar Tiodorović, koji je učestvovao  u oslobađanju Zete od Turaka. Za hrabrost i junaštvo kralj Nikola ga je nagradio zemljom.

Profesor Tiodorović u horoskopu je lav, a nekada je navijao za Partizan.

Posao radi, kao da mu je hobi, i kao da je zaražen njime.