DRAGAN JANIĆIJEVIĆ (44) IZ BEOGRADA PREŽIVEO PAKAO NA FLORIDI ZBOG KORONE! Srbin četiri meseca bio rob na kruzeru!

Davali su nam samo tri obroka dnevno i četiri flaše vode nedeljno! Bili smo robovi i pravo je čudo da se niko nije ubio, kaže Dragan, koji je sa još 400 kolega bio zatočen na prekookeanskom brodu odlukom kompanije "Bahamas paradajz lejn"

- Bio sam bukvalno četiri meseca zarobljen na američkom kruzeru "Grand selebrejšen", usidrenom na Floridi, hiljadama milja daleko od svoje porodice, bez mogućnosti da se vratim u Srbiju! Nismo dobijali platu. Davali su nam samo tri obroka dnevno i četiri flaše vode nedeljno! Bili smo robovi i pravo je čudo kako se niko u trenutku slabosti nije ubio - priča Beograđanin Dejan Janićijević (44), koji je sa još 400 kolega iz raznih delova sveta preživeo pravi pakao na prekookeanskom kruzeru kompanije "Bahamas paradajz lejn".

- Već 14 godina radim na kruzerima, a sa ovom kompanijom sarađujem poslednje dve godine. Oni imaju luksuzne brodove koji saobraćaju između Floride i Bahama, radio sam u kazinu i zaista do sada nikakvih problema nisam imao. Komplikacije su počele sa pandemijom koronavirusa, koja je prekinula našu plovidbu i morali smo da se usidrimo u luci Vest Palm Bič, na Floridi. Iako niko od putnika, niti bilo ko od posade nije bio pozitivan na koronavirus, turiste su iskrcali, a nas 400 smo ostali na brodu u potpunom karantinu - priča Janićijević.

Pretnje i ucene

On dodaje da je kompanija odmah mimo zakona raskinula ugovore o radu sa posadom, a nisu imali nameru ni da ih puste sa broda niti da im isplate najmanje dve mesečne plate u slučaju vanredne situacije. Umesto toga radnike su naterali da potpišu novi ugovor, po kom bukvalno volontiraju dok brod stoji u luci uz pretnju i ucenu "da ih u suprotnom neće vratiti kući".

- Sve je podsećalo na ropstvo. Radili smo za ograničenu količinu hrane i vode i nismo smeli da napustimo brod. Veliki broj radnika bio je na ivici da se ubije. Vreme je prolazilo, nedelje, meseci, a mi smo potpuno zdravi bili zatočeni na brodu i nismo dobijali ni dolara. Za sva četiri meseca, koliko sam bio u toj situaciji, dali su nam dva puta bonove po 50 dolara, koje smo mogli da potrošimo na brodu. Uz sve to, danima smo slušali lažna obećanja uprave da će nam biti uplaćen novac i organizovan povratak kući. Molili smo ih da nas vrate brodovima koji su išli za Evropu, ali oni su to odbijali. Bili smo očajni jer nismo mogli da pošaljemo porodicama novac. Mene je održalo to što je na brodu bilo desetak naših ljudi iz bivše Jugoslavije. Igrali smo karte i tešili jedni druge, zbijali šale, iako nam se plakalo - rekao je Janićijević i dodao:

- Sa broda sam uspeo da pobegnem u junu kada su američke vlasti dozvolile radnicima koji su radili na kruzerima da se vrate komercijalnim umesto čarter-letovima za Evropu.

Podneta tužba

Janićijević nije mogao tako lako da pređe preko toga što se dogodilo njemu i njegovim kolegama na kruzeru, pa je angažovao čuvenu advokatsku kancelariju specijalizovanu za zastupanje posada i putnika na brodovima, koja će u odštetnom zahtevu braniti Dragana i njegove kolege.

- Podneli smo tužbu u ime članova posade koji su prisiljeni da potpišu da će na brodu ostati dobrovoljno bez plaćanja. To što su njima radili ekvivalentno je ropstvu i prisilnom radu, jer su ih držali na brodu. Još je gore što na brodu još ima članova posade koje drže kao taoce - kažu u ovoj advokatskoj kancelariji.