EPIDEMIJA POVEĆALA ZADUŽENJE GRAĐANA KOD POSLOVNIH BANAKA! Srbi iz straha od korone digli triput više kredita!

U jeku najveće krize sa koronavirusom građani su od banaka uzeli čak 400 miliona evra pozajmica. Polovina je otišla na gotovinske kredite, a 1.590 miliona evra za kupovinu stanova

Srbima ni korona kriza ne može ništa, pa beleže rekorde u podizanju kredita. Samo od početka aprila do kraja juna, u jeku najveće krize sa koronavirusom, građani su od banaka uzeli čak 400 miliona evra kredita, što je skoro tri puta više nego u istom periodu prošle godine! Tada je na ime pozajmica dato 138,5 miliona evra.

Stručnjaci tvrde da su naši ljudi podizanjem zajmova tokom kriznog perioda, pogotovo onih gotovinskih, želeli sebi da obezbede novac, strahujući od gubitka posla usled epidemije koronavirusa, ne razmišljajući kako će posle da ga vrate.

Keš krediti

Prema podacima Narodne banke Srbije, čak polovina ukupne sume izdatih kredita u visini od 200 miliona evra otišla je na keš kredite. Na drugom mestu su stambeni krediti od 150 miliona evra, a ostatak se odnosi na druge pozajmice (krediti za refinansiranje, pozajmice poljoprivrednicima...).

- Zaključno sa junom, građani na ime kredita duguju čak 9,5 milijardi evra, dok smo u istom periodu prošle godine, u odnosu na 2018, dugovali 8,5 milijardi evra. Zanimljivo je i da nam raste zaduženje po glavi stanovnika, pa tako svaki Srbin bankama prosečno duguje 1.360 evra - navode u NBS.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije navodi da su različite okolnosti dovele do toga da smo podizali toliko kredita, ali dodaje da u krizi najviše nedostaje novac, pa to i ne čudi.

- Nije nikakvo čudo da su građani podizali toliko keš kredita, jer im je u uslovima kašnjenja u isplati zarada, a bilo je i toga, ili smanjenja plata, trebao keš kako bi prebrodili tešku situaciju. U krizi prva stvar koja nedostaje je novac, i to svima. Kada su stambeni krediti u pitanju, verovatno da su mere uticale na to da se pospeši uzimanje ovih pozajmica. Dosta se gradi, a mere su učinile svoje, lakše je doći do stana u novogradnji, a on ne mora da bude završen, pa se tako ubrzava prodaja stanova. Takođe, treba reći da se ni kamate u ovom periodu nisu značajno menjale, pa je i to možda ohrabrilo ljude - objašnjava Grubišić.

Na pitanje da li su ljudi u situaciji neizvesnosti oko gubitka posla ili smanjenja primanja razmišljali kako će pozajmice vraćati, Grubišić navodi da se u kriznim vremenima prvo razmišlja o gorućim problemima.

- Novac je potreban u ovom trenutku, pa se o vraćanju ne razmišlja odmah, što je i normalno - kaže on.

Strah za egzistenciju

Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić ističe da su gotovinske kredite uzimali mahom ljudi koji su tokom krize bili u teškoj situaciji, dok su stambene podizali oni koji svakako to mogu sebi da priušte.

- Postoje ljudi koji svakako nezavisno od krize mogu da uzmu stambene kredite i oni su to verovatno i radili. Sa druge strane, gotovinske su uzimali ljudi koji su zapali u tešku situaciju baš zbog krize sa koronavirusom, pa im je trebao novac. Bilo je straha i neizvesnosti od gubitka posla ili smanjenja plata, pa su zato ljudi posegli za pozajmicama. Olakšavajuća okolnost je bila što su i banke verovatno želele da plasiraju što više kredita, pa su ih lakše odobravale i procedure su bile jednostavnije. O vraćanju se razmišlja kasnije, mada su najave države da će pomagati privredi i stanovništvu verovatno ulile dodatnu sigurnost - objašnjava Savić.