TESTIRANJE VAKCINE PROTIV KORONE SAMO NA DOBROVOLJCIMA! Dr Zoran Gojković dao odgovor: Postoje jasne procedure

Ево, ја бих се пријавио добровољно за тестирање кинеске вакцине, да бих себи скинуо са врата ове што упорно спроводе непроверену догму о преносу од 1% при општем маскирању, и присиљавају ме да носим маску. Дакле, сасвим добровољно, из личних разлога. Међутим... Ако сам ја добро разумео, била је раније вест да Србија неће учествовати у тестирању кинеске вакцине, јер се нису испунили услови, али није предочено који су то услови, него су неки, који су учени, учено закључили, али не сматрају да треба то учено да представе, ваљда да нас неучене не заболи глава од учености. Заиста је саосећајно. Иначе, у чему је проблем некоме ако ја добровољно, и свестан могућих последица, желим да тестирам кинеску векцину на себи, из разлога које сам објаснио. Једино ја имам проблем, јер се не жели да се дозволи, али зато узимају себи неки за право да ме присиљавају да носим маску на основу непроверене догме коју сам испред описао. А невезано за мене лично, одбијање да се учествује у тестирању кинеске вакцине има две последице. Прва је последица да нећемо добити вакцину пре других изван Кине, него кад дођемо на ред, што је природан одговор на наш одговор на кинеску понуду. Друга је последица да ће то бити по оној народној да је некоме рат, а некоме брат, а биће брат велетрговинама маскама, које ће због претходне последице бити у прилици да дуже лиферују маске, према томе да у дужем периоду имају извесне профите. Наравно, постоји проверен начин да се епидемија сузбије, док не стигне вакцина, начин који је проверен кроз векове, који је проверен и у данашње време. Ради се о систему карантина, који се примењује у данашње време у неким земљама, најбољи су пример Нови Зеланд, Кина и Вијетнам, уз напомену да на Новом Зеланду, колико ја знам маске нити су обавезне, нити су биле обавезне, колико је мени познато, а ако грешим нека ме неко исправи. За Вијетнам не знам. У сваком случају, није суштина ни у Кини у ношењу маски, него у карантину, јер да су маске замена за карантин, не би Кина спроводила политику карантина. Иначе, карантин није полицијски сат. У карантин иду они који су били у контакту са неким оболелим, или се не зна, него се сумња да се то десило. Тиме се предупређује ширење заразе, јер се не зна ко ће оболети од оних који су били у контакту са неким оболелим, а коме се то неће десити. Неко се разболи, неко се не разболи, а добар је пример онај човек из Новог Пазара који је давао вештачко дисање уста на уста жени оболелој од короне и није му било ништа, а жену је у том тренутку спасио гушења.