KORONA IZAZIVA MOŽDANI UDAR! Stigla potvrda iz beogradske bolnice, EVO šta kažu naši lekari!

Kovid 19 ne utiče samo na pojavu teških upala pluća, razvoj miokarditisa, opadanje kose, gubitak čula ukusa i mirisa, već može da dovede i do razvoja šloga

To je objavljeno u pojedinim naučnim časopisima u svetu, a do istog zaključka su došli i naši lekari u svakodnevnom radu sa pacijentima.

U Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" u Beogradu uvideli su da korona i te kako utiče na razvoj moždanog udara. Oni ujedno beleže pacijente s teškim oblicima cerebrovaskularnog oboljenja.

Kako ističe dr Marijana Vukićević, neurolog i direktor Specijalne bolnice "Sveti Sava", kovid-19 je sigurno uticao i na pojavu moždanih udara jer ako lekari ne otkriju uzrok zbog kojeg je do njega došlo, a vide da je pacijent preležao koronu i da ima faktore zapaljenja, jasno je da je šlog zahvatio veliki krvni sud i da mogu da ga dovedu u vezu sa kovid infekcijom.

Korona izaziva i ŠLOG

- Broj slučajeva moždanog udara može samo da se poveća u ovakvim situacijama. Povišena temperatura koja traje danima nekada dovodi i do smanjenja količine krvi u organizmu jer pacijenti često dehidriraju i zaborave da piju dovoljno tečnosti. Mnogi su kovid preležali kod kuće, a dobili šlog i dočli su kod nas, ali testovi koje smo im mi radili bili su negativni na ovu infekciju. Javljali su se upravo moždani udari za koje nismo znali poreklo. Kovid-19 izaziva pojačano zgrušavanje krvi, a možda kod nekih ljudi postoji i neko zapaljenje arterija i sklonost ka pojavi šloga - ističe sagovornica "Politike".

U toku je jedno istraživanje koje lekari ove bolnice rade zajedno sa kolegama iz Kliničkog centra Srbije i Vojnomedicinske akademije, sa ciljem da utvrde kakvu su pacijenti lečeni u nekovid ustanovama, a kod kojih je korona potvrđena, imali kliničku sliku u toku lečenja, koji su simptomi zabeleženi, kako je proteklo lečenje...

- To je bitno kako bismo dobili naše, domaće podatke i da ne bismo uvek koristili tuđa iskustva. Bukvalno smo 24 sata bili angažovani oko tih pacijenta, o svakom pacijentu smo indvidualno određivali način lečenja, slali snimke jedni drugima kako bismo doneli parvu procenu u kojoj bolnici treba da se leči svaki bolesnik ponaosob... Naše pacijente s koronom smo slali na dalje lečenje u Infektivnu kliniku KCS, Zemunsku bolnicu, KBC Bežanijska kosa, VMC Karaburma - ističe dr Vukićević.

Uprkos pandemiji kovida-19 ova ustanova radi sve vreme punom parom. U martu su uradili reorganizaciju načina rada kako bi sprečili ulazak kovida 19 u bolnicu, i učinili sve da izoluju odmah pacijente koji imaju simptome virusa, jer su bolesnici koji ovde leže na odeljenjima najosetljivija grupa za dobijanje kovid infekcije. Ukoliko bi je dobili - imali bi najlošiju prognozu za oporavak.

Zbog toga su napravili sobe za izolciju sumnjivih slučajeva, odnosno pacijenata koji imaju povišenu temperaturu a doživeli su šlog, sve dok ne stigne nalaz PCR testa na kovid.

- Broj primljenih pacijenta se nije mnogo menjao prethodnih meseci u odnosu na ranije godine. Lakše pacijente koji su pokretni i koji su mogli da obave sve preglede u prijemnoj ambulanti tokom dana slali smo na kućno lečenje i oni dolaze samo u slučaju nekih novih tegoba. Hospitalizovali smo sve pacijente koji su dolazili sa srednjeteškim i teškim stanjem. Sve vreme nam radi angio-sala punim kapacitetom. Budući da su se mnoge bolnice pretvorile u kovid centre, mnogi pacijenti sa nejasnim neurološkim stanjima su ovde lečeni, a ne samo oni sa moždanim udarima. Bilo je dosta pacijenata sa zapaljenjima mozga koji su tretirani u intenzivnoj nezi, koja je stalo bila puna - kaže doktorka Vukićević.

Foto: Pixabay

U prvom ataku korone u ovoj kući korona je utvrđena kod svega desetak pacijenta koji su bili kovid pozitivni, a od osoblja kod samo jedne medicinske sestre, koja se zarazila izvan bolnice. Nije zabeležen prenos infekcije s jednog na drugog pacijenta, ni sa bolesnika na osoblje.

- Kasnije smo se svi malo opustili, pa je u drugom talasu korone bilo više zaraženih. Od proglašenja pandemije do sada otkrili smo kovid-19 kod oko 50 pacijenta i isto toliko zdravstvenih radnika. Trenutno troje zdravstvenih radnika ima kovid-19 i nalazi se na kućnom lečenju. Mnogi pacijenti se boje odlaska u bolnicu jer smatraju da će dobiti koronu, pa propuste dragoceno vreme, a zna se da je za oporavak od šloga vreme veoma značajan faktor i da je bitno da se što pre dovedu do bolnice - upozorava ova doktorka.

Pacijenti koji imaju infarkt mozga leže obično u bolnici 12 dana, a oni sa krvarenjem u mozgu tri nedelje, jer se čeka da se krv povuče. Nakon toga idu na rehabilitaciju.

- Bolnica je stara, pokušavamo da sredimo vodovod, da se priključimo na daljinsko grejanje... Ministarstvo zdravlja nam u svemu dosta pomaže, a dobićemo i novu angio-salu koja će omogućiti brži i kvalitetniji rad. Očekujemo i novu magnetnu rezonancu - dodaje ona.

U ovoj bolnici se godišnje leči između 6.000 i 6.500 pacijenta sa akutnim moždanim udarom, a od toga je prošle godine bilo 3.500 bolesnika koji su zbrinuti pod dijagnozom infarkta mozga. Po toj statistici su, dodaje dr Marjana Vukićević, najveća bolnica ovog tipa u svetu.