PORAŽAVAJUĆI PODACI O PONAŠANJU STANOVNIKA GLAVNOG GRADA! Polovina Beograđana ne haje za koronu!

Trećina stanovnika glavnog grada uopšte ne nosi masku, a čak 40 odsto ne pere redovno ruke više od 20 sekundi, navodi se u istraživanju Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu

Svaki sedmi Beograđanin ne veruje da je korona opasna, a polovina stanovnika glavnog grada uopšte nije zabrinuta ako se bude zarazila, pokazalo je istraživanje Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Prema ovom istraživanju, trećina stanovnika glavnog grada uopšte ne nosi masku, a čak 40 odsto ne pere redovno ruke više od 20 sekundi.
Stručnjaci kažu da su ovo zabrinjavajući podaci koji ukazuju da se pod hitno celo društvo mora uključiti u jačanje svesti o sprečavanju širenja opasne zaraze.

Koliko je situacija alarmantna u glavnom gradu, pokazuju i zvanični podaci Instituta za zdravstvenu zaštitu "Batut", prema kojima je čak polovina ukupno zaraženih u Srbiji iz Beograda!
Rezultati Medicinskog fakulteta pokazali su da se preporuka svih mera Kriznog štaba u suzbijanju epidemije ubedljivo najviše pridržavaju građani stariji od 65 godina, dok su generalno žene više zabrinute od muškaraca i one u većini koriste maske i drže propisano odstojanje.

Kada je reč o imunizaciji, nešto manje od polovine ispitanika, 45 odsto, još nije odlučilo da li bi se vakcinisalo protiv kovda-19, dok svaki četvrti tvrdi da mu ne pada na pamet da vakciniše. Svega devet odsto Beograđana reklo je da će primanje vakcine zavisiti od toga ko ju je proizveo.

Foto: Informer/Marko Đoković

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić objašnjava da se uvidom u ovo istraživanje postavlja pitanje jesu li građani dovoljno informisani o bolesti.
- Ovakvi podaci su poražavajući i ne mogu da razumem šta je razlog za neodgovorno ponašanje i zašto se ne sprovode načini koji bi sprečili obolevanja. Lako je čekati oko 23 sata uveče da bi se ušlo u noćni klub i provoditi noć u masi ljudi gde ne znamo ko je pozitivan a ko negativan na koronu. Onda se tako virus prenosi ukućanima, da bi potom, kad se jave simptomi, dolazili na klinike često i nervozni. Dešavalo se da bude i incidenata, a sve su to pokazatelji koliko još moramo raditi na buđenju svesti i prevenciji - kaže Vekić.

Doktorka Tatjana Pekmezović sa Medicinskog fakulteta kaže da je analiza pokazala još i da je ovakva vrsta istraživanja neophodna kao deo komunikacione strategije, koja je ujedno osnovni princip upravljanja u kriznim situacijama.
- Uprkos apelima da je nošenje maske ključna preventivna mera, svega 68,6 odsto ispitanika navelo je da poštuje tu meru, kao i da drži distancu od dva metra. Cilj ove studije bio je da uradimo procenu rizika, ispitamo stavove i ponašanje u vezi sa zaštitom rizika od kovid-19 infekcije - kaže Pekmezovićeva.