POLOŽENI VENCI NA SPOMENIK ŽRTVAMA GENOCIDA! Dan kada je Crvena armija 1945. oslobodila NAJOZLOGLAŠENIJI LOGOR SMRTI U POROBLJENOJ EVROPI! Foto/Video

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeležava se danas, 27. januara, u spomen na dan kada je krajem Drugog svetskog rata 1945. godine sovjetska Crvena armija oslobodila Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi

 

 

Međunarodni Dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je danas polaganjem venaca na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu.

U svojstvu izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vučića venac je na Spomenik položila generalni sekretar predsednika Suzana Paunović.

U ime Vlade Srbije venac je položila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, a kao izaslanik predsednika Skupštine Srbije potpredsednik parlamenta Vladimir Orlić.

Foto: printscreen

Vence su položili i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, predstavnici Saveza jevrejskih opština, Jevrejske opštine Beograd, Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine, udruženja i diplomatskog kora.

Foto: printscreen

Ceremonija obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta počela je molitvom rabina Isaka Asijela, a počast stradalima odata je i minutom ćutanja.

Paunović je poručila da je naša obaveza da ne dozvolimo da se ikada više ponovi zločin počinjen na Starom sajmištu, jednom od mnogih mesta širom Evrope, gde su, kako je rekla, u Drugom svetskom ratu ''''iz rasistickih i drugih mračnih pobuda'''' organizovani i sprovedeni genocidi nad Jevrejima, Srbima i Romima.

Istakla je da nove generacije treba na pravi način upoznati sa razmerama počinjenih zločina i zajedno sa njima boriti protiv ekstremizma ma koje vrste koji bi, kako kaže, mogao da dovede do neke nove erupcije zla.

"Više od šest miliona istočnoevropskih Jevreja, koji su na najsuroviji način usmrćeni od Aušvica do Jasenovca, ali i stotine hiljada drugih žrtava, pozivaju nas da sramni period istorije tokom koga se to desilo, predstavimo potomcima ne samo kao štivo iz udžbenika, već kao užasan zločin koji se ne sme ponoviti", rekla je Paunović.

Foto: printscreen

Ukazala je da je metodologija genocida na prostoru Srbije, sprovedenog kod nas isključivo od strane okupacionih snaga, bila je ista kao i u drugim zemljama Evrope, kao i da je sudbina koju su nacisti i njihovi ''''opskurni regionalni istomišljenici'''' namenili Srbima i Romima, bila je vrlo slicna jevrejskoj.

"Ne smemo da zaboravimo da je srpski narod u nacističkoj tzv.Nezavisnoj državi Hrvatskoj masovno istrebljivan u fabrikama smrti poput Jasenovca i Kraških jama Velebita. Širom NDH nalaze se stratišta gde su Srbi muceni i ubijani kao da su u poslednjem krugu pakla. Na isti način se postupalo i sa Romima", rekla je Paunović.

Dodala je da nisu malobrojni oni koji negiraju sve što se dogodilo u Aušvicu, Jasenovcu i drugim stratištima i da su glasni u, kako kaže, širenju svojih laži.

"Na nama je da ne dopustimo da njihove laži nađačaju vapaj nevine dece, žena, staraca i svih drugih pobijenih u zločinu nad zločinima. Na to nemamo pravo", poručila je Paunović.

Foto: printscreen

Ceremoniji je prisustvovala i Ester Alvahali Bajer (90), rođena u logoru na Starom sajmištu, koja je uputila apel Vladi Srbije i predsedniku Republike da se na tom mestu podigne Memorijalni centar, što je predviđeno Zakonom o memorijalnom centru ''''Staro sajmište'''', koji je usvojen u februaru prošle godine.

"Čekamo 15 godina da se na Sajmištu napravi Memorijalni centar i nadam se da ću to doživeti. Ovde sam se rodila, nemam nikoga, svi moji su stradali na Sajmištu, Topovskim šupama, u Jajincima. Da mi nema moje zajednice, bila bih potpuna sama", rekla je novinarima vidno potresena Ester.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara, u spomen na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, tokom Drugog svetskog rata.

Ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine osloboden Aušvic, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.