Naftaši i zelena energetika? Da, moguće je!

Da li ste znali da kompanija NIS, između ostalog, proizvodi i električnu energiju?

Možda zvuči iznenađujuće, ali činjenica je da je NIS, koji je za mnoge sinonim najveće domaće naftne kompanije čije gorivo sipamo u rezervoare automobila, tokom poslednje decenije svoje poslovanje značajno uskladio sa principima koje je definisala tzv. zelena agenda, kroz realizaciju mnogobrojnih ekoloških projekata. Predstavljamo neke od najznačajnijih ulaganja NIS-a koji su doprineli da poslovanje domaćeg proizvođača „crnog zlata“ postane „zelenije“.

Bez mazuta sa visokim sadržajem sumpora

Foto: Promo

Kada je krajem prošle godine Rafinerija nafte Pančevo pustila u rad projekat Duboka prerada, u koji je uloženo više od 300 miliona evra, domaći i regionalni mediji  preneli su da je realizacijom ovog projekta NIS značajno unapredio svoju poziciju na domaćem i regionalnom tržištu dok je startovanje postrojenja obezbedilo Rafineriji nafte Pančevo da se svrsta u rang vodećih evropskih rafinerija. Podsećanja radi, sam projekat omogućio je povećanje dubine prerade sirove nafte  u pančevačkoj rafineriji  - sa 86% u 2017.godini do 99,2%, a samim tim i veću proizvodnju svetlih derivata koji imaju najveću vrednost na tržištu, kao što su dizel, tečni naftni gas i benzin. Takođe, startom postrojenja započeta je i  proizvodnja naftnog koksa, proizvoda koji se ranije uvozio u Srbiju.  Međutim, Duboka prerada donela je i značajne ekološke prednosti koji ne zaslužuju da budu gurnuti u drugi plan. Pre svega, reč je o okončanju proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora, što je i obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici, pa je samim tim modernizacija pančevačke rafinerije značajno doprinela tome da naša zemlja ispuni postavljene ciljeve. Pored smanjenja emisije SO2 za 98,8%,   startovanje postrojenja omogućilo je i smanjenje emisije praškastih materija za preko 50 procenta, kao i  emisije azotnih oksida za oko 9 odsto.

Toplotna i električna energija

Foto: Promo

Dok mnoge naftne kompanije tek najavljuju ili se pripremaju  za transformaciju delatnosti i sve jaču usmerenost ka poslovanju po ekološkim parametrima, NIS je još 2012. godine definisao strategiju prerastanja iz naftne kompanije u energetski holding u okviru koje je kompanija započela širenje delatnosti u oblasti elektrogeneracije. Šta to znači? Sasvim konkretno, kompanija od 2013.godine realizuje program kogeneracije u okviru kojeg su do sada na osam lokacija u Srbij izgrađene male elektrane čija je ukupna maksimalna snaga 14 MW. Ono što je zanimljivo jeste da se  u ovim elektranama, u koje je NIS uložio više od 20 miliona evra,  toplotna i električna energija proizvodi iz gasa koji je zbog lošijeg kvaliteta (visok udeo ugljen dioksida i azota) ranije spaljivan na baklji. Sa proizvodnjom struje NIS je ušao i u poslove trgovine električnom energijom, najpre u Srbiji, dok je prisutan i na regionalnom tržištu. Tako je kompanija u Rumuniji započela sa eksperimentalnom proizvodnjom električne energije u bušotini Žombolj. Reč je o prvom ekološkom projektu koji NIS realizuje van granica Srbije, a kilovate proizvedene na ovom postrojenju NIS prodaje na rumunskom tržištu.

Možda i najvažniju i najznačajniju investiciju u oblasti elektroenergetike NIS će, prema planovima, realizovati upravo u ovoj godini, a reč je o elektrani TE-TO Pančevo koju kompanija gradi u saradnji sa ruskim Gasprom energoholdingom . Vrednost samog projekta je oko 180 miliona evra, dok instalisani kapacitet postrojenja iznosi do 200 MW. Kako ističu u NIS-u, u novoj elektrani će se proizvoditi toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će preostala proizvedena električna energija biti usmerena u energetski sistem Srbije.

Prečišćavanje gasa i smanjenje efekta „staklene bašte“

Foto: Promo

Još jedan  značajan ekološki projekat NIS je realizovao kod Elemira, a reč je o Aminskom postrojenju koji je kompanija pustila u rad 2016. godine i u čiju je izgradnja uložila više od 30 miliona evra. Povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, ali i obima njegove proizvodnje, predstavljaju ključne biznis efekte koju su ostvareni realizacijom ovog projekta. Međutim, ništa manje nisu značajne njegove ekološke prednosti, jer sam način prerade koji se koristi u postrojenju sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu što tehnologiju koja se primenjuje u Aminskom postrojenju svrstava među ekološki najbezbednije. Inače, reč je HIPACT tehnologiji  (High Pressure Acidgas Capture Technology), jednoj od najefikasnijih među postojećim metodama u procesu prerade gasa.

Šta dalje?

Foto: Promo

Program kogeneracije, Duboka prerada, TE-TO Pančevo, Aminsko postrojenje – samo su neki od projekata koji potvrđuju da NIS dosledno ulaže u unapređenje zaštite životne sredine i poslovanje u skladu sa  ekološkim principima i to u svim segmentima.  Tako je, zahvaljujući dosadašnjim ekološkim investicijama u preradu,  NIS-ova Rafinerija u Pančevu postala prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da je proizvodni proces u potpunosti usaglašen sa evropskim i domaćim propisima zaštite životne sredine. U NIS-u  navode da će ekološki projekti ostati u fokusu poslovanja kompanije i u narednom periodu i dodaju da je u pančevačkoj rafineriji u toku projekat dalje modernizacije kompleksa katalitičkog krekinga (FCC) za proizvodnju dizela, benzina i gasova, kao i izgradnje pogona za proizvodnju visokooktanske benzinske komponente ETBE. Reč je o projektu vrednom 80 miliona dolara, čija se finalizacija očekuje u 2024. godini. Realizacija ove investicije omogućiće povećanje proizvodnje propilena, ali i dodatno smanjenje emisije čestica što će značiti još zdraviji vazduh za građane Pančeva i cele Srbije  Takođe, NIS će nastaviti da radi na implementaciji digitalnih projekata koji će obezbediti efikasniji i pouzdaniji rad Rafinerije u čiju modernizaciju je od 2009. do sada uloženo više od 800 miliona evra.