OVO SU LEKOVI KOJI SE DAJU PACIJENTIMA ZARAŽENIM KORONOM Profesor Srđan Pešić objašnjava i koji od njih može da spreči CITOKINSKU OLUJU

Pravilo koje se jedino potvrdilo za ovih godinu dana borbe sa koronom je da nema pravila i da je svaki pacijent priča za sebe. Ipak, postoje smernice po kojima se leče svi oboleli od kovida, to su bolnički protokoli.

Koliko se često menjaju i koliko brzo će najnoviji lekovi iz inostranstva stići i do naših pacijenata. 

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Srđan Pešić profesor Farmakologije na Medicinskom fakultetu u Nišu kaže da u Srbiji imamo sve moderne lekove, pacijenti se leče od kovida podjednako kao u bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji, koje mogu da priušte i skupe i savremene lekove.

Veća uspešnost

Govoreći o tome kako su se menjali protokoli lečenja, dr Pešić ukazuje da pre godinu dana nismo puno znali, ali je uspešnost lečenja pacijenata bolja nego što je bila, vremenom smo saznavali tapkajući po mraku polako sklapali kockice kako da najbolje pomognemo pacijentima od kovida.

"Pre godinu dana imali smo na raspolaganju nekoliko antiinflamatornih lekova - lekova protiv zapaljenja, nekoliko antivirusnih koji su uglavnom bili bezuspešni, i tako lečili pacijente simptomatski, rešavajući njegove simptome, nismo uticali direktno na tok bolesti, na replikaciju virusa", rekao je Pešić.

U međuvremenu se, kaže razvilo nekoliko lekova, pre svih favipiravir, koji je antivirusni lek koji se koristio protiv gripa u Japanu, Kini i Rusiji, i registrovan je za lečenje kovida u prvih pet dana bolesti. Kansije nema razloga da se daje.

Objašnjavajući mehanizam delovanja, Pešić napominje da je kao i kod svih antivirusnih lekova sličan - sprečava jedan enzim koji je bitan da se virus na RNK raznmožava, odnosno da se deli u našim ćelijama.

"Važno je da se taj lek nalazi u Srbiji u kovid ambulantama, da pacijenti mogu da ga dobiju u prvih nekoliko dana posle pojave prvih simptoma", istakao je Pešić, uakzujući da je to novina u protokolu.

Jedanaesta verzija srpskog protokola je od kraja marta, početkom aprila. 

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Kada se koristi remdesivir i izoprinozin 

Antivirusni lek remdesivir se daje pacijentima u jako teškoj fazi bolesti, kada su na kiseoničkoj potpori, ili mehaničkoj ventilaciji a daje se u bolničkim uslovima.

"Uz antivirusne lekove postoji i neki stari lek, izoprinozin - ja obično kažem to je staro vino u novoj boci, staro oružje za novog neprijatelja, lek je star 50 godina i koristi se u više od 70 zemalja, deluje antivirusno - pomaže ćelijama da sačekaju na ulaznim vratima virus i da ga odmah anulira", istakao je dr Pešić.

Osim što pomaže da se poveća broj ćelija prirodnih ubica, koje reaguju na početku, povećava i njihovu ubojitost, različite enzime, granzimi i perforini, koji mogu još bolje da unište virus i na kraju obeleže bolesnu ćeliju, da lek ne bi citotoksično ubijao ćeliju organizma, nego da deluje samo na ćelije zaražene virusom, kaže doktor.

U pitanju su lekovi koji su već postojali, remdesivir se koristio u epidimiji ebole pre nekoliko godina, favipiravir za grip ranije, a izoprinozin deluje na veliki broj respiratornih virusa. 

O citokinskoj oluji - lek tocilizumab

"Saznalo se da faktori koji pokreću najteže mehanizme koji dovode do najtežih oblika bolesti - čuvena citokinska oluja, lek je tocilizumab koji praktično sprečava da se razvije ta citokinska oluja. Srbija ima i taj jek, to nije tako star lek, koristi se desetak godina", kaže farmakolog.

On je imunomodulatorni lek i koristio se od inflamatornih imunomodularnih bolesti, kao kod inflamatorne bolesti creva, psorijaze i drugih autoimunih bolesti, ali smo ga okrenuli, kaže on.

Jedan od lekova koji je novina je banlamilival, čuveni Trampov lek, koji sadrži gotova antitela. Pešić objašnjava da kao što organizam posle bolesti stvori antitela, postoji lek koji ima gotova antitela i ona sačekaju virus na samom ulazu, daje se na početku bolesti - skup je ali Srbija ga ima. 

Šta se dešava u svetskim laboratorijama

Pešić kaže da nemamo magičnog leka za sada koji bi pacijenta izlečio od kovida. Inače, u svetu se izvode mnogobrojna istraživanja, više od 500 kliničkih studija, gde se testira preko 70 ili 80 što starih što novih lekova.

"Ali nisam siguran da ćemo brzo dobiti lek kreiran za novi virus, neke lekove za slične viruse modifikujemo, svetska istraživačka javnost se trudi da ih prilagodi, trudimo se da pacijentu olakšamo simptome, da ne završi na mehaničkoj ventilaciji", ističe Pešić.

Kaže da nema boljeg leka od vakcine, nemamo čarobni štapić, nemamo drugo sredstvo u ovom trenutku da se borimo. 

Kada ćemo imati lek protiv kovida

Da biste došli od prekliničkih istraživanja, na eksperimentalnim životinjama, do novog leka nekada prođe 10 ili 15 godina. Sve je u pandemiji ubrzalo stvari, ulaže se puno novca u istraživanje, ako svi budemo odgovrni i primimo vakcine brzo ćemo staviti pod kontrolu virus, kaže on.

"Meni je žao što je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima vakcine, a čini mi se sve manje ljudi koji žele da se vakcinišu. Moram da pozovem sve ljude da se vakcinišu, da bi se pomoglo ljudima u crvenoj zoni, da se malo odmore", zaključio je Pešić.