ODLIČNO POSLOVANJE UPRKOS KORONI! Lučić: Dobra razvojna strategija znatno uvećala profit kompanije, internet glavni pokretač finansijskih rezultata

I pored izuzetno teške godine zbog pandemije virusa korona, koja nam je u nekim segmentima nanela štetu, pre svega u delu koji se odnosi na roming jer su nedostajali gosti, ukupan prihod Telekoma Srbije prošle godine bio je 138,1 milijardu dinara, što je za 4,4 odsto više u odnosu na 2019. godinu

To u intervjuu za "Blic" kaže Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbije, i dodaje da je glavni pokretač finansijskih rezultata ove kompanije u 2020. godini bio internet, gde je prihod uvećan za 13 odsto, i multimedija gde je uvećanje bilo čak 22 posto. Prema njegovim rečima, trend rasta prihoda i profitabilnost biće nastavljeni i u 2021. godini.

Znači li to da akvizicije kablovaca nisu bile loš poslovni potez i da nisu ugrozile profitabilnost kompanije?

- Moram opet da istaknem da su akvizicije bile odličan potez jer smo konsolidovali tržište, preuzeli kompanije koje su već generisale profit, ostvarili značajne sinergijske efekte. Ono što je najbitnije, poziciju Telekoma smo u Srbiji, BiH i Crnoj Gori napravili dominantnom, tako da je rast prihoda zagarantovan i sa vrlo malim rizikom za narušavanje korisničke baze od strane konkurencije. U 2020. godini smo nastavili trend započetog i napravili izuzetan rast korisnika u internetu i multimediji. Broj korisnika je porastao za 8% i 12%, respektivno, i to kod svih članica Grupe.

A da li su akvizicije kablovaca uvećale zaduženost?

- Zaduženosti od kredita smo u dugoj polovini 2020. godine smanjili tako što smo deo transformisali uspešnim izdavanjem korporativnih obveznica. Međutim, moram da istaknem da kada saberemo kreditni i dug od korporativnih obveznica, on je 3,24 puta EBITDA čime se nalazimo i dalje u telekomunikacionom proseku. Važno je istaći da je više od 80% kredita dato od velikih evropskih banaka po povoljnim kamata i uslovima, što samo govori o činjenici da je naš koncept razvoja prepoznat kao odličan i kod kreditora.

Da li je taj koncept povećao profit i broj korisnika u 2020. godini?

- Ti parametri su takođe porasli. EBITDA iznosi 49,4 milijarde dinara a bila je 48, profit koji je padao u prve dve godine investicionog rasta je porastao 69 odsto i iznosi 4,2 milijarde a bio je 2,5 u 2019. godini. Postojeći trendovi pokazuju da će profit ove godine biti preko 10 milijardi, a EBITDA daleko iznad 50 milijardi što pokazuje da smo izabrali odličan razvojni put.

Foto: Zoran Sinko

Da li je taj put trasiran razvojnom strategijom "Milion plus", čiji ste vi tvorac, i jesu li svi ciljevi ostvareni?

- Mi smo taj projekat već prevazišli zato što je broj multimedijalnih i internet korisnika daleko prešao i taj magični broj iz naše razvojne strategije. Ukupan broj internet i TV korinika je prešao 2,6 miliona. Kada sam došao sredinom 2018. godine, mi smo imali samo 550.000 televizijskih korisnika i bili smo u trendu pada korisnika.

Hoćete da kažete da je taj vaš projekat u svim segmentima dao rezultate?

- Da, i mi smo sada napravili novi projekat "Dva miliona plus" a cilj nam je da imamo samo TV korisnika preko dva miliona za koji ne sumnjam da ćemo ostvariti jer smo izgradili optičku mrežu sa skoro 700.000 potencijalnih optičkih priključaka od kojih je trenutno 140.000 iskorišćenih. To znači da mi imamo veliki prostor daljeg rasta kroz optičku mrežu. Da ne zaboravim i to što smo u poslednje dve godine najbolja mreža u mobilnoj telefoniji što će nam dati mogućnost da privučemo i nove korisnike u ovom segmentu.

Kakva je mogućnost da se ostvari vaša procena da će vrednost kompanije do 2023. godine biti četiri milijarde evra? To vas pitam jer je ta vaša najava u javnosti osporavana.

- Ta procena je bila dobra a mogao bih da tvrdim i da će tu vrednost dostići i u 2022. godini. Ono što može da doprinese da vrednost bude i veća je to što krajem juna pokrećemo i Fond za finansiranje digitalnih startapova, koji će biti prvi te vrste u Srbiji. Kada smo procenjivali vrednost kompanije od četiri milijarde evra, nismo računali na ovaj fond. U njega ćemo u narednih pet godina ulagati minimalno po pet miliona evra godišnje. Siguran sam da ćemo doći do dobrih startap projekata koje možemo dobro da prodamo u svetu a korist će biti i za nas i za vlasnike startap kompanija u razvoju digitalne eknomije u Srbiji.

Foto: Zoran Sinko

Vi ste tvorac razvojne strategije Telekoma, pa da li je i ideja o saradnji sa Telenorom vaša?

- Ja sam autor čitavog razvoja Telekoma Srbije poslednje dve godine pa i ideje da Telekom treba da ponudi svoju optiku u veleprodaji, tj. svojoj konkurenciji. Neprijatno sam iznenađen činjenicom što je baš taj ugovor doživeo ovoliku medijsku ekspanziju jer je napravljen po najboljoj evropskoj praksi. Logično je da svoju infrastrukturu izdamo drugom operateru i zarađujemo jer smo došli do 50 odsto tržišnog uticaja i izgradili optičku mrežu, koja ima 700.000 priključaka, a planiramo u naredne tri godine da je proširimo i na milion. To je praksa u 19 zemalja u Evropi a u mnogima je i regulatorna obaveza za nekoga ko ima oko 50 odsto internet tržišnog učešća.

U Srbiji to još nije regulatorna obaveza. Pošto nije, ima li osnova da vaša konkurencija tvrdi da ste vi sada napravili kartel i da je Telekom vođa?

- Ne možete biti vođa kartela ako iznajmite infrastrukturu direktnom konkurentu. Kablovski operateri su bili kartel jer se međusobno nisu napadali, a SBB kao najveći među njima imao je ekskluzivne kanale kao što je Foks i odlučivali kome će da ih daju. Nama ih nije dao jer smo mi bili direktni konkurenti. Ugovor sa Telenorom ne sadrži ekskluzivitet, odnosno on bez ikakvih problema može da nastupa sa svojom strategijom na tržištu i pravi svoju programsku šemu kako želi.

Ako je to sve tako čisto, zašto onda toliko prašine oko tog ugovora?

- Jeste čisto jer je i Komisija za zaštitu konkurencije dala saglasnost. Čitavu negativnu kampanju naša konkurencija nije ni zasnovala na analizi ugovora, već su na jednoj internoj diskusiji menadžmenta konstruisali svoje napade. Naša konkurencija tim napadom prikriva svoje probleme vezane za gubitak tržišta kako u Srbiji tako i regionu. Takođe, vrši se kontinuirana zloupotreba pojma slobode medija. United Grupa neće nikome od konkurencije da omogući da emutuju njihove kanale a onda svako tržišno uzimanje korisnika predstavljaju kao udar na slobodu medija.

Da li je osnov za tu negativnu kampanju postojao u dokumentu koji je dospeo u javnost u kome se kaže "da se ugovorom za pomenutu uslugu stavlja tačka na poslovanje United Media i SBB-a u Srbiji"?

- To nije zvanični, već interni dokument, a ta kostatacija se odnosi na stavljanje tačke na kartelsko - monopolsko ponašanje koje je dve decenije kreirala United grupa. Taj koncept je doveo Telekom da sredinom 2018. godine, dakle na pragu treće decenije 21. veka, ima manje od 1% tržišnog učešća u TV korisnicima u četiri najveća grada u Srbiji. Ovako urušavanje nacionalnog fiksnog operatora je retko viđeno u svetskim razmerama. Takođe, treba napomenuti da smo mi pokrenuli zbog svih laži naše konkurencije sudski spor u Srbiji i Švajcarskoj.

Ima li laži i oko posla sa Euronewsom, odnosno da li iza ovog projekta stoji vlast koja preko Telekoma želi da utiče na uređivačku politiku?

- I ovaj poslovni potez je ispolitizovan. Velika korporacija kao što je Euronjuz, prisutna u više od 160 zemalja, izabrala je nas za partnere. To je velika čast jer je reč o evropskom brendu i najjačem informativnom kanalu u Evropi koji delom finansira i EU. Što se tiče uticaja vlasti na uređivačku politiku preko nas, to je nemoguće jer glavnog urednika bira centrala Euronjuza i on je i na njihovom platnom spisku. Dakle, mi se uopšte ne mešamo u uređivačku politiku Euronjuza. Mislim da bi svi trebalo da budu zadovoljni što je takav brend došao u Srbiju.

Da li je u ovom poslu prekršen Zakon o informisanju, po kome vlasnici medija ne mogu biti kompanije koja su u državnoj svojini, što je slučaj sa Telekomom?

- Ograničenja propisa za oblast delovanja elektronskih medija odnose se na subjekte čije se poslovanje finansira sredstvima iz državnog budžeta. Drugim rečima, propisi ograničavaju korišćenje, odnosno trošenje državnih sredstava u oblasti javnog informisanja, a Telekom Srbija je akcionarsko društvo koje je izdavanjem akcija steklo svoju sopstvenu imovinu kojom posluje. Naglašavam da Telekom svoje poslovanje ne finansira sredstvima iz državnog budžeta. Saglasno tome, podatak da su akcije Telekoma Srbija u državnom vlasništvu nije od značaja za primenu navedenih ograničenja važećih za oblast delovanja elektronskih medija.

Deo stručne javnosti ne misli kao vi, ko je u pravu?

- Činjenica da je regulator nadležan za kontrolu rada pružalaca medijskih usluga i doslednu primenu zakona o elektronskim medijima, u redovnom zakonski utvrđenom postupku, izdao povezanim licima Telekoma dozvole za pružanje medijskih usluga potvrđuje navedeno. Primena ograničenja zavisno od svojinskog oblika značila bi i kršenje ustavnog načela njihove ravnopravnosti. Opšte je poznato da su određeni konkurenti Telekoma, koji posluju na tržištu elektronskih komunikacija, vlasnički povezani i dominantno prisutni u sferi javnog informisanja, posebno u oblasti elektronskog izdavaštva. Ograničenja koja bi bila primenjiva samo na nas u pogledu pristupa medijskom sadržaju značila bi i kršenje principa tržišne ravnopravnosti i favorizovanje određenih učesnika na tržištu.

Foto: Zoran Sinko

Šta ćete vi favorizovati od investicija?

- Nastavićemo izgradnju optičke mreže i poboljšaćemo kvalitet mobilne telefonije. Obogatićemo i našu ponudu dodatnim sadržajem i digitalnim servisima. U poslednja dva meseca pustili smo dva atraktivna servisa. Jedan je Apollon koji pruža jedinstvenu priliku da za samo 399 dinara mesečno gledate preko 10.000 odličnih stranih i domaćih filmova i serija. Pustili smo o Balkan music aplikaciju za mobilne telefone sa preko 200.000 naslova domaće muzike. Kada sam pre 18 godina krenuo da vodim MTS - mobilnu telefoniju Srbije, ona je bila u velikom zaostatku za lokalnom konkurencijom, ali smo vrlo brzo u par godina ne samo stigli konkurenciju već i došli tad na nivo najsavremenijih svetskih operatora po broju digitalnih servisa.

Ima li šanse da opet dođete na taj nivo?

- Potpuno sam siguran da ću u kratkom vremenskom interval ponovo dovesti Telekom Srbija na taj nivo, gde će drugi operateri u svetu izučavati naš primer kako smo se brzo i uspešno transformisli u novu digtialnu kompaniju okrenutu ka korisniku. Istakao bih i naš projekat za dijasporu gde nudimo korisnicima usluge TV paketa od ex yu kanala i usluge mobilne telefonije. Najviše smo napredovali sa ovim projektom u Austriji a sada je na redu Nemaćka i Švajcarska. Mogu sa zadovoljstvom da istaknem da ćemo sledećeg meseca otvoriti poslovnicu u Frankfurtu.

Nastavak hit serija

Ima li novih projekata u multimediji?

Za sledeću sezonu, koja počinje u septembru, najaviću samo nekoliko naslova sa kojima ćemo daleko skočiti od svih produkcija. Osim nastavka "Tajne vinove loze", emitovaćemo "Besa 2", "Ubice moga oca 5", "Državni službenik 3", "Pevačica", "Južni vetar 2" i "Toma". Sve ove serije biće pravi regionalni hitovi.