MISTERIJA "JUGOSLOVENSKOG TITANIKA" NIKADA NIJE REŠENA! Poginulo 30 članova posade, preživela dva čoveka, OSTACI NIKADA NISU PRONAĐENI!

I posle bezmalo pola veka ne znaju se zvanični razlozi tragično nestalog ponosa pulske i jugoslovenske brodogradnje koji je sa radara nestao uoči dočeka nove 1976. godine u "ozloglašenom" Đavoljem moru

Jedan brod u bivšoj Jugoslaviji, „Berge Istra”, tada najveće plovilo koji je SFRJ napravila za bogatog norveškog brodovlasnika, poznat i kao „jugoslovenski Titanik”, potonuo je pre 46 godina u jednoj od najgorih pomorskih nesreća tog vremena.

Te noći 30 članova posade izgubilo je život, za njega je isplaćena rekordna odšteta osiguranja, a iza njega su ostale brojne špekulacije i teorije zavere.

Sa bocom šampanjca, najveći i tehnološki najsloženiji brod koji je SFRJ u to vreme napravila, koji je mogao da prevozi i naftu i rudu gvožda, u more je 1972. godine ispratila kuma, prva dama nekadašnje SFRJ, Jovanka Broz.

Četiri godine kasnije tanker je potonuo i to je bila jedna od najgorih pomorskih nesreća u to vreme, a brojne spekulacije i teorije zavere u vezi sa tankerom pokušao je da pre godinu dana rasvetli dokumentarni film „Berge Istra”, autora Dražena Majića i Zorana Angeleskog, koji je prikazan na Pulskom filmskom festivalu.

Foto: Printscreen You Tube

Priča broda „Berge Istra” počinje sa geopolitičkom situacijom tog vremena, pošto zbog rata Egipta i Izraela nafta iz Persijskog zaliva nije mogla do Evrope Suecskim kanalom, nego dužim putem, oko Afrike, a za to su zbog većih troškova bili potrebni veći tankeri, i od 200.000 tona.

U to novo tržište s početkom 1970-ih ulazi i SFRJ, sa pulskim brodogradilištem i izradom takvih tankera za Bergesen, jednu od dve najveće norveške brodovlasničke kompanije.

Jugoslavija je bila je ponosna na pulski Uljanik, a norveški brodovlasnik Sigval Bergensen naručuje seriju od pet brodova i daje im imena prema istarskim toponimima: Berge Istra, Berge Adria, Berge Vanga, Berge Brioni.

 

Ni kuma Jovanka nije uspela da se izbori protiv maleroznog porinuća u vodu

 

Na dan porinuća Berge Istra, cela Pula bila je tu da vidi „grdosiju” koja će biti porinuta u more.

Međutim, dan je bio hladan, mazivo se stvrdnulo, sekcija je bila preteška, pa se trup na navozu jedva pomakao i skliznuo samo 15-ak metara, a tada u pomoć pristižu stručnjaci JNA i tačkastim miniranjem pripadnici jugoslovenske mornarice uspevaju brod da pomere s mesta.

Uprkos tom početnom pehu, Berge Istra, koju je Bergesen preuzeo kao i druge naručene brodove, verovatno bi pala u zaborav, da nije bilo pomorske tragedije koja se dogodila četiri godine kasnije, najverovatnije, u poslednjim satima 1975. godine.

Brod Berge Istra plovio je sa 32 člana posade, pripadnika sedam nacija, na putu iz luke Tubarao u Brazilu do Japana sa tovarom rude gvožda, kada je 30. decembra 1975. iznenada izgubljen kontakt s plovilom u Tihom okeanu, blizu filipinskog ostrva Mindanao. Brod se, preciznije, nalazio u Đavoljem moru, poznatijem i kao Zmajev trougao, području u Pacifiku koje leži tačno nasuprot "čuvenog" Bermudskog trougla pa se smatra njegovim pandanom.

Narednih nekoliko dana nije se ništa dešavalo, a kada se 5. januara 1976. brod nije pojavio u japanskoj luci, postalo je jasno da nešto nije u redu, i tek tada Norvežani alarmiraju diplomatsku službu, za nestanak saznaju i novinari, jugoslovenski mediji puni su dramatičnih naslovnica, a kuloari puni maštovitih spekulacija.

U jednom trenutku, čini se da su nađeni ostaci broda, ali ispostavlja se da ne pripadaju Berge Istri i na kraju 16. januara potraga se obustavlja.

 

Brodolomnici pronađeni slučajno, tri dana posle obustavljanja potrage

 

Tada će se dogoditi još jedan od preokreta u priči o Berge Istri -19. januara japanski ribari u moru pronalaze splav za spašavanje sa dvojicom izgladnelih i žednih španskih pomoraca sa Berge Istre.

Imeldo Bareto Leon i Epifanio Perdomo Lopez, koji su i danas živi i borave na španskom ostrvu Tenerifi, čuvaju i splav kojim su se spasili, jedini su preživeli nesreću zato što su u trenutku eksplozije bili zauzeti poslom na pramcu broda.

Oni su svedočili da su začuli prvo jaku, a potom i dve slabije eksplozije, koje su prelomile brod koji je brzo počeo da tone.

Foto: Printscreen You Tube

Našli su se na splavu gde ce provesti idućih 20 dana sa minimalnim zalihama vode i hrane, gledajući se podozrivo, zato što je Epifanio Perdomo, da bi izbegao da ga drugi pomorci zlostavljaju, proširio po brodu priču kako je ubio čoveka i bio u zatvoru devet godina zbog toga.

Bareto, koji je verovao u tu glasinu i strahovao da ga Perdomo ne ubije kako bi prisvojio zalihe i čim mu se ukazala prilika, bacio je u more jedini ubojiti alat koji su imali, nož i makaze.

 

Teorije o nestanku broda: od pirata do vanzemaljaca i podvodnog vulkana

 

Dok dvojica Španaca nisu pronađena, krenule su spekulacije oko sudbine „Berge Istra”.

Vladalo je masovno uverenje da su brod zbog otkupnine oteli pirati, tvrdilo se da je brod stradao od zaostale mine, zalutalog torpeda, rakete, čak i vanzemaljaca, a direktor Bergesena Stageland iznosio je verziju kako je brod stradao u erupciji podvodnog vulkana.

Jugoslavijom se proširio masovni „pouzdani glas” da je norveški vlasnik brod namerno potopio zbog osiguranja, pošto je za Berge Istra isplaćen iznos Lojdove odštete u današnjoj vrednosti od 82 miliona dolara, ali brod je vlasniku donosio puno novca.

Ipak, Bergesenu se zamera da je slučaj zataškavao, da nije dozvolio pravu istragu i time omogućio da se slična tragedija ponovi, što mu se i desilo tri godine kasnije.

 

Repriza četiri godine kasnije: isti tip broda, isti proizvođač, isti vlasnik

 

Njegov brod Berge Vanga, istog tipa kao Berge Istra, sagrađen takode u tadašnjoj Jugoslaviji u Uljaniku, u oktobru 1979. godine, plovio je iz Brazila na istok kada je kod ostrva Tristan da Kunja nestao, a ovaj put niko od pomoraca nije preživeo.

Projektant broda Klasić odbacio je lošu konstrukciju kao uzrok, i tvrdi da je jedini razlog ove tragedije, varenje na palubi, što su potvrdili i preživeli Španci sa Berge Istra, jer eksplozija se dogodila dok je na palubi broda radio varilac, što je prouzrokovalo da eksplodiraju ostaci nafte u teretnom delu sa rudom gvožda.

Foto: Twitter

Kapetan Berge Vange odbio je naređenje da tokom plovidbe rade varioci, ali je u brazilskoj luci on zamenjen, a novi zapovednik to dozvoljava i zbog toga je sa celom posadom i brodom nastradao.

Odgovor na pitanje da li je „Berge Istru” potopio „nestručni” socijalizam ili „pohlepni” kapitalizam možda leži u činjenici da je Bergensen, kako bi svoje brodove eksploatisao što efikasnije, brodska postrojenja servisirao i dograđivao tokom plovidbe.

Delom i zbog dve nesreće jugoslovenskih brodova, od 1970-ih je varenje na tankerima zabranjeno, nikada se više nisu gradili kombinovani brodovi poput ovih, a nafta nikad više nije prevožena zajedno s rudom, prenosi Tanjug.