REFORMA TUŽILAŠTVA USRED OBRAČUNA SA ORGANIZOVANIM KRIMINALOM? Eksperiment "in vivo" dobra vest za kriminalne organizacije

Deluje nadrealno da se Radna grupa opredeljuje za novi koncept tužilaštva, ne uzimajući u obzir posledice novog koncepta, niti postojeće društevene okolonosti koje prethode izradi ovakvog nacrta

Povlačeći se pred tvrdnjama da je postojeći koncept zastareo i gledajući ka zapadu Evrope i uređenju javnotužilačkih organizacija zemalja u kojima je stopa kriminala, naročito organizovanog, na nivou statističke greške i nalazeći da su postulati tog uređenja u potpunosti primenljivi na Republiku Srbiju.

Po logigici stvari javnoj raspravi izmiče, usled nedostatka vremena, ozbiljna i temeljna analiza rizika transformacije javnotužilačke organizacije, koja bi za razliku od Radne grupe, uzela u obzir geostrateški položaj Republike Srbije, bezbednosne izazove sa kojima se susreće Republika Srbija, činjenicu da je južna pokrajina Kosovo i Metohija pretvorena u raj na zemlji za organizovani kriminala svake vrste i nezaobilaznu rutu narkotika ka zemljama zapadne Evrope, da su organizovane kriminalne grupe susednih zemalja u potpunosti preuzele trgovinu narkoticima u ovom delu Evrope, da zahvaljujući svojoj jačini i brutalnosti preuzimaju primat u distribuciji narkotika u zemljama zapadne Evrope, neočekivano potiskujući druge tradicionalne krminalne organizacije u tom delu sveta, da je u toku obračun najmanje dva klana na teritoriji Republike Srbije i činjenicu da je TOK upravo razbilo jednu od najbrutalnijih organizovanih kriminalnih grupa sa kojim se tužilačka organizacija ikada susrela, što je samo uvod u dalji obračun sa organizovanim kriminalom, koji je već doveo do toga da se određeni delovi tužilačke organizacije mogu smatrati legitimnim metama, kao što je to skori slučaj i u susednoj Crnoj Gori, od koje su ovakva ustavna rešenja u pogledu organizacije tužilaštva praktično i preuzeta.

Foto: Informer

Ukoliko je procena da u ovakvom okruženju i u prisustvu otvorene pretnje organizovanog kriminala društvu u celini, pravi trenutak da svaki nosilac javnotužilačke funkcije predmete radi po svom nahođenju, po najboljem znanju i umeću, percipiran od strane kriminalnih i organizovani kriminalnih grupa kao manja ili veća pretnja njihovim interesima, onda nema smetnje da se koncepcija tužilaštva menja.

Međutim, deluje da Radna grupa nije vlasna da takvu ocenu da i da je nužno da se povede mnogo ozbiljnija javna rasprava o organizaciji i ulozi tužilaštva pre usvajanja amandmana. Sasvim je legitimno i da je stav Radne grupe da je zbog otklanjanja navodnog političkog uticaja na Republičkog javnog tužioca i javne tužioce, te očajničke potrebe dela nevladinih organizacija i strukovnih udruženja da se navodno oslobodi prostor za dolazak srpske Laure Koveši, pravo vreme da se u ovakvoj bezbednosnoj situaciji izvrši eksperiment "in vivo" nad tužilačkom organizacijom.

Ukoliko je tako, tim je jasnije da taj stav neće izmeniti nikakva primedba simulovane javne rasprave u trajanju od četiri dana, međutim, UST ima obavezu da skrene pažnju da ovakve odluke mogu imati dalekosežne posledice za javnotužilačku organizaciju u celosti.

Slamanje monolitnosti javnotužilačke organizacije može da bude zapravo jedna od boljih vesti za kriminalne organizacije i pojedince iz sveta kriminala, budući da nestaju garancije da će ubuduće svaki javni tužilac podjednako efikasno, stručno i ciljano voditi postupak protiv pojedinca, grupe ili organizovane kriminalne grupe, te da će javno tužilaštvo do kraja i do poslednjeg čoveka braniti činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju dela.

Sasvim suprotno, verovatno će im prijati saznanje da ukoliko jedan javni tužilac iz bilo kog razloga prestane da postupa u njihovom predmetu, neki naredni možda neće deliti mišljenje prethodnika, poučen njegovim iskustvom-kaže zamenik predsedniika UST Lazar Lazović.