Danas su sveti Joakim i Ana, slavimo roditelje presvete Bogorodice! Pridržavajte se ovih običaja DA VAS NE TERA MALER TOKOM GODINE!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svete Joakima i Anu, roditelje presvete Bogorodice Marije, koju su dobili u kasnim godinama

Dan posle Male Gospojine, posvećen je Joakimu i Ani iz Nazareta, roditeljima Presvete Bogorodice. Iako praznik nije obeležen crvenim slovom, u narodu su ovi svetitelji izuzetno poštovani.

Sveti Joakim je bio sin Varpafira, iz kolena Judina, i potomak cara Davida. Ana je bila ćerka sveštenika Matana, iz kolena Levijeva, kao i prvosveštenik Aron.

Sveta Ana je imala još dve sestre – Mariju i Soviju. Marija se udala u Vitlejem, i rodila Salomiju a Sovija, koja se takođe, udala u Vitlejem, rodila je Jelisavetu, majku Svetog Jovana Preteče.

50 godina nisu imali dece

Joakim i Ana su bili imućni, ali skromni i tihi ljudi koji su mnogo davali siromasima i hramu. Živeli su u braku pedeset godina, ali bez dece.

Po tadašnjem shvatanju, ljudi koji nisu imali decu bili su veliki grešnici. Ipak, nisu gubili nadu i veru, već su se danonoćno molili za Božije čudo i dar.

Na kraju, od Boga izmoliše da im podari dete. Gospod im je poslao anđela nebeskog da im objavi rođenje "kćeri Preblagoslovene kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu".

Kada je došlo vreme, Ana je donela na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista. Joakim je poživeo 80, a Ana 79 godina.

Ovaj dan, omiljen u našem narodu, neke porodice slave kao krsnu slavu, druge kao zavetni dan. Praznik je u narodu poznat kao Akimijana, Jaćimiana, Jaćimovdan ili Ćimijana, od narodnih imena Aćim i Ana.

Foto: www.spc.rs

 

Brojni običaji vezuju se za današnji praznik, koji je u crkveni kalendar upisan podebljanim crnim slovom, pa bi trebalo izbegavati kućne poslove.

Prema narodnim verovanjima, današnji dan bi trebalo da se provede u krugu porodice, a posebno sa roditeljima. Trebalo bi da se izbegavaju svađe, jer ko se u krugu porodice posvađa na današnji dan, teraće ga maler čitave godine.

U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da se na dašanji dan dele pokloni dragim osobama koji bi trebalo da budu umotani u crveni papir, ili imaju neki crveni detalj na sebi.

Milostinju ne treba davati s gordošću nego sa smirenjem smatrajući onog kome se daje milostinja boljim od sebe.