* Da bismo očuvali stabilnost i redovan dotok električne energije, Srbiji je potrebna nuklearna elektrana na našoj teritoriji ili na teritoriji neke od zemalja u okruženju * To je najjeftiniji i najefikasniji način proizvodnje struje, tvrde stručnjaci
Srbiji je potrebna nuklearna elektrana na našoj teritoriji ili na teritoriji neke od zemalja u okruženju jer se samo na taj način može sačuvati energetska stabilnost, tvrde domaći stručnjaci. Oni takođe napominju da bi elektrana na atomsku energiju sasvim sigurno sprečila eventualne nestašice struje kada dođe do energetske krize poput ove koja trenutno potresa Evropu.
Ukinuti zabranu
Da naša zemlja ozbiljno razmišlja o ulaganju u ovakve elektrane, otkrio je u četvrtak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da će u narednom periodu biti odlučeno da li ćemo otkupiti udeo u nekoj od nuklearki u okolnim zemljama, ili ćemo sami praviti male modularne nuklearne reaktore.
Ponuda Orbanu
Ponudio sam mađarskom premijeru Orbanu da Srbija otkupi 15 odsto u njihovoj nuklearki u Pakšu. Spremni smo da to dobro platimo
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije
- Ta odluka će tek biti doneta. Razgovarao sam sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i ponudio mu da Srbija otkupi 15 odsto u njihovoj nuklearnoj elektrani koja će biti završena 2035. godine. Spremni smo da za to platimo dobru cenu. Slične razgovore imao sam i sa doskorašnjim bugarskim premijerom Bojkom Borisovim u vezi sa njihovom nuklearkom u Belenu - rekao je Vučić.
Domaći stručnjaci podržali su ulaganje u nuklearne elektrane, tvrdeći da je to jedan od najjeftinijih i najefikasnijih načina proizvodnje struje. Direktor JKP "Beogradske elektrane" Rade Basta zalaže se za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearki u našoj zemlji, koji je donet 1989. godine, nakon katastrofe u Černobilju. On podseća da se struja na taj način proizvodi širom Evropske unije i ostatka sveta, pa nema razloga da i mi ne uložimo u elektrane na atomsku energiju.
Foto: Informer Dn
- Treba ukinuti tu zabranu. Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama Evropske unije radi 106 nuklearnih reaktora, koji daju 104 gigavata električne snage. To je, recimo, 26 odsto ukupne proizvodnje struje u EU. Ukoliko iz bilo kog razloga ne budemo mogli da gradimo nuklearku na svojoj teritoriji, svakako bi trebalo da uložimo u neku od atomskih elektrana u okruženju jer ćemo na taj način obezbediti siguran dotok struje čak i tokom energetskih kriza na kontinentu - objasnio je Basta.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Informer da je ideja o zajedničkoj gradnji postrojenja najbrži način da Srbija dođe do viška električne energije, ali i dodaje da će u nekom trenutku biti neophodno i da izgradimo svoju nuklearnu elektranu.
- To je jedini način da imamo energetsku stabilnost. Nuklearna energija je energija budućnosti, baš kao i gas, tako da je dobro što država razmišlja o ulaganju. Neophodno je da modernizujemo postojeće termoelektrane, da završimo "Kolubaru B - Kalenić", ali i da uđemo u izgradnju nuklearke - smatra Zdravković.
Najjeftinija struja
On objašnjava da nuklearka radi po istom principu kao i termoelektrana, ali na drugačije pogonsko gorivo, što je čini najisplativijim načinom proizvodnje struje.
Stabilan izvor
Nuklearke su stabilan i pouzdan izvor energije. U Evropskoj uniji ih ima 106
Rade Basta, Beogradske elektrane
- Ako se uzme u obzir cena, rok trajanja i eksploatacije, dolazi se do zaključka da je nuklearka ekonomski najisplativiji način proizvodnje struje - navodi Zdravković.
Jelica Putniković sa portala "Energija Balkana" kaže da joj se ideja o nuklearki na našoj teritoriji čini čak prihvatljivijom od ulaganja u energetske kapacitete u komšiluku.
- Vredi razmisliti da li bi i Srbija mogla da uđe u projekat izgradnje manjih modularnih reaktora, koji bi svakako bili jeftiniji od velike nuklearke. Sasvim je izvesno da se i Srbija mora pozabaviti pitanjem obezbeđivanja dostupnih izvora čiste energije, koji će nam obezbediti sigurnost snabdevanja - navodi Putnikovićeva za Informer.
Foto: Informer Dn
Srbija previše zavisi od uglja
Prema podacima Evrostata, Srbija 80 odsto energije i dalje dobija iz termoelektrana, odnosno od sagorevanja uglja, što bi u narednom periodu moralo da se smanji. Poređenja radi, u ukupnoj proizvodnji struje u Evropskoj uniji, nuklearke učestvuju sa 26,2 odsto, na ugalj se dobija 43,6 odsto, iz vetra 13 odsto, hidroelektrana 12,7 odsto i od sunca 4,5 odsto.
Srbija će graditi obnovljive izvore energije, ali ako bi isključila kapacitete na ugalj 10 najvećih gradova i 50 manjih ostalo bi bez električne energije, kao i sve bolnice, upozorio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanje da li će Srbija trpeti sankcije Energetske ekonomske zajednice ukoliko ne pristupi zatvaranju termoelektrana
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbija će graditi obnovljive izvore energije, ali ako bi isključila kapacitete na ugalj 10 najvećih gradova i 50 manjih ostalo bi bez električne energije, kao i sve bolnice, upozorio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanje da li će Srbija trpeti sankcije Energetske ekonomske zajednice ukoliko ne pristupi zatvaranju termoelektrana
Organizatori festivala Belgrade Music Week oglasili su se saopštenjem u kojem su demantovali da je sinoć tokom završne večeri festivala došlo do incidenta.
Reakcije nakon subotnjeg veličanstvenog skupa održanog u Beogradu, gde se, prema procanama MUP-a okupilo neverovatnih 207.000 građana Srbije, poštovalaca politike predsednika Aleksandra Vučića, ne prestaju da se nižu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao vaćnu poruku građanima Srbije na Instagram nalogu kroz video objavu na kojoj se vide kadrovi jučerašnje posete predsednika porodici Veljković iz Senjskog Rudnika.
Poslanica Jelena Pavlović koja je juče govorila na blokaderskom skupu u Kraljevu, donedavno je vodila ljude da aplaudiraju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Miloš Bešić, profesor i blokader na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gostovao je sinoć u "Utisku nedelju" i tom prilikom istakao da se opozicionari nikada neće odreći svojih ambicija u korist "studenata".
Misije Euleksa i OEBS-a oglasile su se danas povodom dramatične situacije na Gazimestanu gde je juče, na Vidovdan, sproveden novi teror nad Srbima, a u režiji takozvane policije lažne države Kosovo i samozvanog premijera Aljbina Kurtija.
Viši sud u Negotinu danas je Apelacionom sudu u Nišu uputio na odlučivanje spise predmeta protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, optuženih za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić 26. marta 2024. godine, radi odlučivanja o podnetoj žalbi.
Bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, optužena da je koruptivnim radnjama oštetila gradski budžet, zatražila je da joj se sudi u Beogradu ili Kragujevcu, smatrajući da niško pravosuđe nije u stanju da donese nepristrasnu odluku zbog pritiska javnosti i navodne pristrasnosti.
Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je drugostepenu presudu u slučaju vaspitača I. O. (28) iz Bogojeva kod Odžaka, kojom je prvostepena presuda preinačena i izrečena maksimalna kazna od 20 godina zatvora.
Tokom završnice festivala "Belgrade Music Week" na Ušću stvorena je panika kada se proširila priča da je viđena osoba sa nožem, kao i da je došlo do teškog incidenta u kojem je bilo i povređenih. Ovim povodom oglasilo se i Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Novosađaninu S. M. (28), koji se tereti za pokušaj ubistva B. G. (18) u stanu u centru Novog Sada, produžen je pritvor i po novom rešenju može da traje do 18. septembra.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odbacio je ukrajinski predlog da se borbena dejstva ograniče na četiri regiona, poručivši da Moskva neće prihvatiti dogovor koji bi Oružanim snagama Ukrajine dao predah i omogućio im da prebace trupe na najteže delove fronta.
Više od 1.300 smrtnih slučajeva zabeleženo je u Evropi od 21. juna zbog ekstremnih vrućina, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, dok se kontinent suočava sa jednim od najtežih toplotnih talasa poslednjih godina.
Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su dogovor o obustavi međusobnih napada i planiraju sastanak u utorak u Dohi, gde će se razgovori nastaviti oko najopasnije tačke nove krize — bezbednosti plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Ruska Spoljnoobaveštajna služba objavila je da Kijev, prema njenim tvrdnjama, pojačava saradnju sa meksičkim narko-kartelima i da Ukrajina sve više postaje tranzitni koridor za prebacivanje droge iz Latinske Amerike ka evropskom tržištu.
Glumac Predrag Miki Manojlović odbio je reditelja Stivena Spilberga, a francuskom predsedniku Emanuelu Makronu je u lice rekao istinu o Kosovu i Metohiji.
Vozači primećuju da im se baterija telefona prazni drastično brže dok su na putu. Stručnjaci otkrivaju da su za to kriva podešavanja koja se sama aktiviraju i troše resurse u trenucima kada se menja geografska lokacija.
Istraživači su proučavali uticaj takozvane "zapadnjačke ishrane" na sistem serotonina, neurotransmitera koji ima važnu ulogu u regulaciji emocija, ponašanja, sna i drugih funkcija organizma.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.