* Da bismo očuvali stabilnost i redovan dotok električne energije, Srbiji je potrebna nuklearna elektrana na našoj teritoriji ili na teritoriji neke od zemalja u okruženju * To je najjeftiniji i najefikasniji način proizvodnje struje, tvrde stručnjaci
Srbiji je potrebna nuklearna elektrana na našoj teritoriji ili na teritoriji neke od zemalja u okruženju jer se samo na taj način može sačuvati energetska stabilnost, tvrde domaći stručnjaci. Oni takođe napominju da bi elektrana na atomsku energiju sasvim sigurno sprečila eventualne nestašice struje kada dođe do energetske krize poput ove koja trenutno potresa Evropu.
Ukinuti zabranu
Da naša zemlja ozbiljno razmišlja o ulaganju u ovakve elektrane, otkrio je u četvrtak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da će u narednom periodu biti odlučeno da li ćemo otkupiti udeo u nekoj od nuklearki u okolnim zemljama, ili ćemo sami praviti male modularne nuklearne reaktore.
Ponuda Orbanu
Ponudio sam mađarskom premijeru Orbanu da Srbija otkupi 15 odsto u njihovoj nuklearki u Pakšu. Spremni smo da to dobro platimo
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije
- Ta odluka će tek biti doneta. Razgovarao sam sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i ponudio mu da Srbija otkupi 15 odsto u njihovoj nuklearnoj elektrani koja će biti završena 2035. godine. Spremni smo da za to platimo dobru cenu. Slične razgovore imao sam i sa doskorašnjim bugarskim premijerom Bojkom Borisovim u vezi sa njihovom nuklearkom u Belenu - rekao je Vučić.
Domaći stručnjaci podržali su ulaganje u nuklearne elektrane, tvrdeći da je to jedan od najjeftinijih i najefikasnijih načina proizvodnje struje. Direktor JKP "Beogradske elektrane" Rade Basta zalaže se za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearki u našoj zemlji, koji je donet 1989. godine, nakon katastrofe u Černobilju. On podseća da se struja na taj način proizvodi širom Evropske unije i ostatka sveta, pa nema razloga da i mi ne uložimo u elektrane na atomsku energiju.
Foto: Informer Dn
- Treba ukinuti tu zabranu. Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama Evropske unije radi 106 nuklearnih reaktora, koji daju 104 gigavata električne snage. To je, recimo, 26 odsto ukupne proizvodnje struje u EU. Ukoliko iz bilo kog razloga ne budemo mogli da gradimo nuklearku na svojoj teritoriji, svakako bi trebalo da uložimo u neku od atomskih elektrana u okruženju jer ćemo na taj način obezbediti siguran dotok struje čak i tokom energetskih kriza na kontinentu - objasnio je Basta.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Informer da je ideja o zajedničkoj gradnji postrojenja najbrži način da Srbija dođe do viška električne energije, ali i dodaje da će u nekom trenutku biti neophodno i da izgradimo svoju nuklearnu elektranu.
- To je jedini način da imamo energetsku stabilnost. Nuklearna energija je energija budućnosti, baš kao i gas, tako da je dobro što država razmišlja o ulaganju. Neophodno je da modernizujemo postojeće termoelektrane, da završimo "Kolubaru B - Kalenić", ali i da uđemo u izgradnju nuklearke - smatra Zdravković.
Najjeftinija struja
On objašnjava da nuklearka radi po istom principu kao i termoelektrana, ali na drugačije pogonsko gorivo, što je čini najisplativijim načinom proizvodnje struje.
Stabilan izvor
Nuklearke su stabilan i pouzdan izvor energije. U Evropskoj uniji ih ima 106
Rade Basta, Beogradske elektrane
- Ako se uzme u obzir cena, rok trajanja i eksploatacije, dolazi se do zaključka da je nuklearka ekonomski najisplativiji način proizvodnje struje - navodi Zdravković.
Jelica Putniković sa portala "Energija Balkana" kaže da joj se ideja o nuklearki na našoj teritoriji čini čak prihvatljivijom od ulaganja u energetske kapacitete u komšiluku.
- Vredi razmisliti da li bi i Srbija mogla da uđe u projekat izgradnje manjih modularnih reaktora, koji bi svakako bili jeftiniji od velike nuklearke. Sasvim je izvesno da se i Srbija mora pozabaviti pitanjem obezbeđivanja dostupnih izvora čiste energije, koji će nam obezbediti sigurnost snabdevanja - navodi Putnikovićeva za Informer.
Foto: Informer Dn
Srbija previše zavisi od uglja
Prema podacima Evrostata, Srbija 80 odsto energije i dalje dobija iz termoelektrana, odnosno od sagorevanja uglja, što bi u narednom periodu moralo da se smanji. Poređenja radi, u ukupnoj proizvodnji struje u Evropskoj uniji, nuklearke učestvuju sa 26,2 odsto, na ugalj se dobija 43,6 odsto, iz vetra 13 odsto, hidroelektrana 12,7 odsto i od sunca 4,5 odsto.
Srbija će graditi obnovljive izvore energije, ali ako bi isključila kapacitete na ugalj 10 najvećih gradova i 50 manjih ostalo bi bez električne energije, kao i sve bolnice, upozorio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanje da li će Srbija trpeti sankcije Energetske ekonomske zajednice ukoliko ne pristupi zatvaranju termoelektrana
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbija će graditi obnovljive izvore energije, ali ako bi isključila kapacitete na ugalj 10 najvećih gradova i 50 manjih ostalo bi bez električne energije, kao i sve bolnice, upozorio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanje da li će Srbija trpeti sankcije Energetske ekonomske zajednice ukoliko ne pristupi zatvaranju termoelektrana
Stravičan zločin protiv istine i ljudskosti odigrao se na društvenoj mreži Iks, gde je zbog najprljavije kampanje laži i linča tragično okončan život mladog policijskog službenika Vasilija Lalovića (33).
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je policajac Vasilije Lalović izvršio samoubistvo nakon brutalnih lažnih optužbi i napada blokadera i opozicionih partija na njega i njegovu porodicu.
Lider SNS-a Miloš Vučević reagovao je na nezapamćeni izliv mržnje i otvoreni poziv na linč predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra Darka Glišića.
Nakon što je blokaderska NVO CRTA izašla u javnost sa famoznim istraživanjem po kom blokaderi imaju 10 odsto prednosti u odnosu na Srpsku naprednu stranku i predsednika Aleksandra Vučića, srpsku političku scenu zapljusnuo je talas priznanja da je to istraživanje lažno.
Član Glavnog odbora SNS dr Uglješa Mrdić oštro je reagovao na umobolne objave blokadera povodom tragične smrti policajca Vasilija Lalovića ali i strahovitog poziva na linč predsednika Vučića i ministra Darka Glišića.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Radnica V. R. (61) teško je povređena nakon što je pala kroz otvoreni prostor sa trećeg na drugi sprat magacinskog dela objekta preduzeća "Put Gross" u Bijelom Polju.
Zaplena više od 770 kilograma čistog kokaina u italijanskoj luci Vado Ligure, u regionu Ligurija, privukla je ogromnu pažnju tamošnjih medija. Pored činjenice da je reč o jednoj od najvećih zaplena u poslednje vreme, pažnju istražitelja privukao je nesvakidašnji detalj — na velikom broju paketa nalazile su se nalepnice sa zastavom Srbije.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Službom za kriminalističko-obaveštajni rad i PU u Požarevcu, uhapsili dve osobe kod kojih je pronađena veća količina droge.
Dok se u Ukrajini šire tvrdnje da je predsednik Volodimir Zelenski smenio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Oleksandra Sirskog, na frontu se desio težak udarac koji je definitivno pojačao pritisak na vojni vrh.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihail Fedorov mogao bi da se priprema za obračun sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i kandidaturu za najvišu državnu funkciju.
Ruski frontovski bombarderi Su-34 izveli su vazdušne udare FAB-500 i FAB-1500 bombama na više položaja ukrajinskih snaga na različitim delovima fronta.
Vilem Defo otkrio je da mu je uloga Isusa Hrista u filmu "Poslednje Hristovo iskušenje" bila fizički najzahtevnija u karijeri, a da je zbog nje privremeno i oslepeo.
Mračno kupatilo i visoka vlaga nisu prepreka, već idealno okruženje za prave sobne biljke. Zaboravite na plastično cveće, uz samo pet pažljivo odabranih vrsta.
Neprijatan miris mačjeg urina može da se zadrži danima, ali jednostavna mešavina sode bikarbone i vodonik-peroksida često uspešno neutrališe miris i uklanja ga sa različitih površina.
Bivša učesnica "Elite 7" Marijana Zonjić pojavila se na proslavi nakon superfinala "Elite 9" u društvu čoveka sa kojim ima dete, i ovo je prvi put da se pojavila sa njim u javnosti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.