Početkom godine stižu 274 nova opremljena vozila za Hitnu službu! PRAVE MALE BOLNICE!

Na konferenciji Zajedničko delovanje hitnih službi u saobraćaju, ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da iskreno veruje da se zajedničkim naporom svih učesnika u saobraćaju i službi koje na različite načine zbrinjavaju povređene, može spasiti veliki broj života

- Samo u Beogradu u prvih devet meseci 2021. imali smo 16 mrtvih u saobraćajnim nesrećama, a u oktobru i novembru još osam, rekao je Lončar i dodao da je država u prethodne četiri godine obnovila vozni park hitnih službi sa nekoliko stotina novih sanitetskih vozila.

Početkom godine, kako je najavio Lončar, stižu još 274 nova vozila, najsavremenije opremljena koja predstavlaju prave male bolnice, što će značajno uticati na brzinu i kvalitet prebolničkog lečenja pacijenata u hitnim slučajevima.

- Danas ekipe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć do povređenih u saobraćajnim nezgodama stižu u roku od 6 do 10 minuta od poziva, ali mi želimo da svuda u Srbiji bude tako. Zato imamo jasno definisan plan da napravimo četiri regionalna centra Niš, Beograd, Kragujevac i Novi Sad i da u okviru njih tu budu objedinjene sve hitne službe - rekao je Lončar.

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić naveo je da u saobraćajnim nezgodama u Srbiji na licu mesta strada oko 60 odsto ljudi, a 40 odsto nakon toga.

Foto: Beta

- Prošle godine smo imali najmanje poginulih, 492 - rekao je Pešić i ocenio da bi samo prošle godine oko 45 ljudi bilo spaseno delotvornijim i efikasnijim reagovanjem hitnih službi.

-Srbija je krenula da prati i razvija sistem delovanja hitnih službi, pre svega kroz Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja i to kroz peti stub bezbednosti saobraćaja ''delovanje hitnih službi' - rekao je Pešić.

On je istakao da od delotvornosti hitnih službi zavisi verovatnoća preživljavanja, težina posledica, uspešnost lečenja i trajanje rehabilitacije.

Agencija za bezbednost saobraćaja je započela realizaciju projekta koji obuhvata detaljnu analizu hitnih službi, gde su u fokusu analize brzina reagovanja hitnih službi, delotvornost zbrinjavanja i spasavanja povređenih u saobraćajnim nezgodama, kroz utvrđivanje procedura rada, kadrovske osposobljenosti i tehničke opremljenosti.