MAJA JE TRI PUTA OPERISALA TUMOR NA MOZGU, A SVE VREME RADI U KOVID BOLNICI! Neverovatna priča samohrane majke iz Beograda /FOTO/

Po životu medicinske sestre Maje Karadarević (36) iz Beograda može da se snimi film! Samohrana majka dvoje dece ne zna za nemoguće. Maja radi na Institutu za ortopediju Banjica, a iako je tri puta operisala tumor na mozgu, sve vreme radi u kovid-bolnici u Batajnici

Uprkos teškom zdravstvenom stanju i činjenici da bi za nju koronavirus bio fatalan, pored rada u svojoj bolnici, Maja se prijavila da pomogne i kolegama u Batajnici.

Nesebična, požrtvovana i neizmerno hrabra, Maja svima može da služi za primer. Na početku razgovora za Informer.rs ona ističe "da svakom ko se opredeli za ovaj poziv, spasavanje tuđih života trebalo bi da je prioritet u odnosu na čuvanje sopstvenog".

Nesreća koja joj je promenila život

- Nijednom nisam zažalila što sam se prijavila sa rad u kovid-bolnici, uvek bih isto postupila - priča za Informer.rs ova hrabra žena i priseća se dana kako joj je jedna nesreća promenila život.

- U maju 2016. godine udario me je auto koji je išao u rikverc i povredila sam glavu i nogu. Prvobitno su mi lekari rekli da je sve u redu, ali sam posle desetak dana počela da se osećam loše - primetila sam da vidim duple slike. Posle svih pregleda hitno sam upućena u Urgentni centar, gde mi je urađen skener glave. Rezultati su bili poražavajući - saznala sam da imam tumor na mozgu koji je pad i udarac glavom pomerio i da hitno moram da se operišem. Već sutradan sam primljena u bolnicu i doktorka Danica Grujičić mi je zakazala operaciju - priča Maja.

 

Foto: Informer

Kraj jednog zla i početak drugog

Baš na taj dan kada je doživela nesreću, Maja se razvodila od muža nasilnika, s kojim je bila 12 godina. Ispričala nam je da se za njega udala vrlo mlada i da su njeni roditelji bili protiv tog braka, na kraju se ispostavilo da su bili u pravu. Na posao je često odlazila u modricama, ali niko od kolega, ni komšija nije prijavljivao nasilnika. Maja je na kraju sama "presekla", rešila je da okonča dvanaestogodišnje zlostavljanje. Taman kad je pomislila da se rešila jednog zla, došlo je drugo...

- Prva operacija je bilo stavljanje u glavu aparata koji je preko cevčica na vratu spojen sa aparatom u stomaku kako bi izlazila tečnost koja se nakupila. Nakon sedam dana usledila je druga operacija, tj. vađenje tumora, što je trajalo šest sati. Ali tada nije izvađen ceo, već samo deo tumora, i trebalo je da me ponovo operišu za dve godine. Oporavak od operacije je bio strašan, dve nedelje sam bila u komi. Posle buđenja nisam mogla da hodam, pričam, nosila sam pelene. To je bilo mesec dana horora koji nikada neću zaboraviti - priča Maja.

Nakon operacija Karadarevićeva je imala brojne posledice po zdravlje, pa nije radila godinu i po dana. Ponuđena joj je i penzija, ali je ona bila uporna da se oporavi i vrati na posao.

- Imala sam problem sa hodanjem, govorom, pamćenjem... Ipak, odlučila sam da dam sve od sebe da se oporavim i počnem da radim. U početku nisam mogla da zapamtim više od jedne terapije koju moram da dam pacijentu, ali su mi divne kolege mnogo pomogle. Početkom 2018. imala sam treću operaciju, posle koje sam se mnogo brže oporavila i vratila sam se na posao - seća se ona.

Foto: Informer

Pomoć kolegama

Tokom epidemije korone, ona je uradila nešto potpuno neočekivano. Dok su mnogi odbijali da idu u bolnicu u Batajnici, pa čak i dostavljati lažne dijagnoze da su bolesni, Maja se sama prijavila.

- I naša bolnica je primala kovid pacijente, ali je i slala ljude na rad u Batajnicu. Videla sam kolege koje od umora padaju s nogu i želela sam da im pomognem. Prijavila sam se kao dobrovoljac i potpisala da to činim na svoju odgovornost. Znala sam koliko mi je slab imunitet i da lako mogu da umrem ukoliko se zarazim koronom. U Batajnici sam svašta videla. Svaki pacijent pored koga prođete uhvati vas za ruku jer ne može da priča, a samo mu vidite strah u čima. Najteže je kada učinite sve, a pacijentu nema spasa - priča Maja i dodaje:

- Cela porodica me je podržala u ovoj odluci. Bila sam svesna da imam dvoje dece i da rizikujem život, ali ovo je moj poziv i moja dužnost. Ne kajem se, sve bih isto uradila u životu - zaključuje Maja.

Nisam htela da me deca vide bolesnu

Naša sagovornica kaže i da joj je tokom oporavka jedino bilo važno da deca ne vide u kakvom je teškom stanju bila.

- Nisam dozvolila da me vide onako bolesnu i nemoćnu! Znali su da se mama operiše, ali su sve vreme bili kod bake i deke. Oni su mi najbitniji i morala sam da ih zaštitim - kaže Maja, kojoj su deca najveća snaga i podrška.