Ceo svet večeras je gledao u ovo lice iz Srbije: Ovako nešto se viđa prvi put u istoriji, a evo ko je ČOVEK SA SLIKE

Prvi put u istoriji, posetioci Paviljona Srbije na Expo 2020 Dubaji, imali su priliku da vide revolucionarni projekat srpskih naučnika i inovatora – verno prikazano digitalno lice praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira, koje je animirano i “oživljeno” uz pomoć vrhunske Metahuman tehnologije, razvijene u Srbiji.

Svi posetioci Paviljona Srbije na Svetskoj izložbi Expo 2020 Dubai večeras su imali jedinstvenu priliku da budu prvi ljudi u svetu koji su uspostavili interakciju sa našim pretkom, a koji je zaista živeo pre 10.000 godina na obalama Dunava, u Srbiji. 

Timom naučnika i inovatora rukovodila je prof. dr Sofija Stefanović, na bazi čije analize kostiju je prvo urađen realističan 3D model praistorijskog čoveka, a potom je uz pomoć vrhunske Metahuman tehnologije, poznate domaće gejming kompanije i Unreal Engine-a praistorijski čovek virtuleno i “oživeo”. Tim je razvio u potpunosti revolucionarni pristup korišćenju podataka koji se mogu dobiti analizom drevnih ljudskih skeletnih ostataka. Podatke su iskoristili da bi kreirali digitalni biokintetički model lica, koji predstavljaju drevne ljude baš onakvim kako su nekada izgledali.

Naučnica Sofija Stefanović, inače kreativna ambasadorka nacionalne platforme “Srbija stvara” uz čiju podršku je i realizovan projekat, objašnjava ovo izuzetno dostignuće:

Foto: Serbia Pavilion – Expo 2020 Dubai

„Koristimo novu tehnologiju pod nazivom “Digitalni drevni ljudi”  koja kombinuje niz različitih metoda za izradu naučno zasnovane osteobiografije drevnih ljudi. Metode obuhvataju najsavremenije protokole za proučavanje kostiju, a te podatke koristili smo da podržimo fizičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje. Zatim ide transport rekonstruisanog lica do digitalnog biokinetičkog modela koji simulira njegovu gestikulaciju lica", objašnjava Stefanović i navodi da će svetska premijera ove globalne inovacije, koja dolazi iz Srbije, zauvek promeniti veliki broj industrija.

O značaju ove globalne inovacije za Srbiju, Ana Ilić, viša savetnica predsednice Vlade za kreativne industrije i turizam, koja predvodi tim platforme “Srbija stvara”  i zamenica generalne komesarke za Expo 2020 Dubai je izjavila:

"Izuzetno sam ponosna na činjenicu što je ova inovacija iz Srbije, čak i pre premijernog prikazivanja, izazvala toliku pažnju stručne ali i široke javnosti, domaćih ali i brojnih stranih medija, kao i lokalnih medija u UAE.

Ovaj neverovatan spoj nauke i gejming industrije, koja će imati uticaja i odjeka u brojnim drugim industrijama poput filmske produkcije, ali i u obrazovanju, muzeologiji itd - upravo je ono za šta se zalaže nacionalna platforma Srbija stvara koja je zdušno podržala realizaciju ovog projekta - a to je multidisciplinarnost, saradnja, inovacije, kreativnost, talenat i znanje.

Veoma sam zahvalna našoj kreativnoj ambasadorki Sofiji Stefanović i našim gejming inovatorima koji su nas prepoznali kao pouzdanog partnera i koji su Srbiju predstavili u najboljem mogućem svetlu pred celim svetom na Expou. Zaista smo opravdali zvanje lidera u oblasti kreativnih industrija i inovacija koje nam je dodelio organizator Expoa."

Ko je bio čovek iz Lepenskog vira?

Prvi projekat Digitalni drevni ljudi je lice mezolitskog čoveka čiji su ostaci otkriveni na lokalitetu Lepenski Vir u istočnoj Srbiji, na obalama reke Dunav pre oko 10 000 godina.

Lobanja ovog čoveka, čuva se u Laboratoriji za bioarheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a antropološke analize ovog skeleta pokazale su da je ova osoba živela oko 55 godina, da je bila visoka 178 cm i teška oko 70 kilograma i da se hranio prvenstveno ribom.

Istraživač Lepenskog Vira, profesor Dragoslav Srejović, po načinu na koji je individua sahranjena (u sedećem položaju) smatrao je da se možda radi o šamanu, tj. o osobi koja je imala specifičnu ulogu u zajednici.

Za forenzičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje bio je zadužen Oscar Nilson, stručnjak iz Švedske. Jugoslav Pendić, sa Instituta Biosens u Novom Sadu bio je zadužen za 3D skeniranje lobanje i izradu štampane verzije lobanje na kojoj je vršena rekonstrukcija, kao i za izradu 3D modela rekonstruisanog lica, dok je Milica Tomić iz Beograda bila je zadužena za pokretanje biokinetičkog modela u Unreal Engin-u.