TAKOJ SE ZBORI NA JUG! ONODI TEKST ZA UREDNICI! Posle voditeljke RTS i ona se obratila "po vranjanski"!

Simpatije prema govoru Vranja pobudila je pre nekoliko dana dopisnica javnog servisa iz tog grada, koja je ohrabrila i druge da govore bez ustezanja

Kad Vranjanac kaže "da onodi", to znači da može svašta da radi - od toga da zaista nešto fizički naporno radi do toga da uživa u seksualnom činu!

Razumeće ga svako južnije od Niša jer, kako južnjaci vole da kažu, "takoj se zbori na jug"!

Simpatije prema ovom dijalektu širom Srbije pobudila je pre nekoliko dana dopisnica javnog servisa iz Vranja Danijela Manić Stojilković kada se u direktnom uključenju obratila gledaocima baš onako kako se nekada govorilo, a mnogi i danas koriste bar poneki izraz.

Posle Danijelinog javljanja, kako se priča po čaršiji, svi Vranjanci s ponosom govore "po vranjski" onako kako su navikli i ne strahuju da li će u društvu omanuti u padežu.

- Naš čuveni pisac Bora Stanković zadužio nas je na neki način da volimo svoj govor i da ga poštujemo. Kao što njegovi junaci govore o najsloženijim osećanjima upravo na ovom jeziku, tako i danas koristimo dijalekat, da osvežimo stil izražavanja, da se našalimo, pokažemo bliskost... Mi Vranjanci volimo da si zborimo po vranjski. Do sada sam imala nekoliko priloga u dijalektu, ali nijedan kao ovaj poslednji nije izazvao toliku pažnju - priznaje Danijela i dodaje da u svakodnevnom govoru često govori u dijalektu i da joj je drago ako je zaista ohrabrila druge da se slobodnije izražavaju.

Učiteljski fakultet u Vranju izdavač je jedinstvenog Rečnika govora juga Srbije sa više od 20 hiljada reči i pojmova. Autor rečnika je književnik i univerzitetski profesor u penziji dr Momčilo Zlatanović, koji je u njemu objedinio i provincijalizme, dijalektizme, varvarizme...

Profesor Zlatanović kaže da je neobično srećan što jedno veliko i sveobuhvatno delo o govoru juga Srbije ostavlja nauci i generacijama.

- U ovo moje veliko zadovoljstvo ugrađena je i velika muka. Sve reči sam sakupio na terenu, u različitim prilikama, slušajući skoro 50 godina živ, gibak, sočan i ćudljiv narodni govor od Crne Trave i Grdelice, preko Vlasine, do Preševske Crne Gore. Ovaj rečnik urađen je sa namerom da ljude upozna sa tradicijom našeg ambijenta i dušama naših ljudi, a služi i boljem upoznavanju krajeva jugoistočne Srbije - kaže Zlatanović.