Profesor Tasić otkriva ŠTA JE INFARKT IZ "PUNOG ZDRAVLJA", koliko alkohola smeju da popiju SRČANI BOLESNICI i da li je za njih OPASAN doček na otvorenom?!

U toku su novogodišnji praznici, pred nama je i Božić, srpska Nova godina, brojne slave što podrazumeva i prazničnu trpezu koja obiluje uglavnom masnom, slanom i slatkom hranom vrlo visoke energetske vrednosti

Kada tome dodamo izostanak fizičke aktivnosti i kretanja, osim povećanja telesne težine, "iza ćoška" vrebaju i brojne druge zdravstvene tegobe. Kardiovaskularni pacijenti spadaju u grupu ljudi koja bi posebno trebalo da povede računa u predstojećim danima.

O "opasnostima" koje nose naredni dani, ishrani kardiovaskularnih bolesnika, boravku na hladnom za Informer.rs govorio je prof. dr Nebojša Tasić pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).

Da li se oko praznika više javljaju kardiovaskularni bolesnici s raznim tegobama?

- To je karakteristično za sve veće praznike, a ne samo za Novu godinu i božićne praznike, zato što su to doba godine jede obilnija i masnija hrana, ljudi često unose veće količine alkohola, okupljaju se u zatvorenom prostoru u kom se neretko puši, dolazi do tzv. akutnog nagomilavanja velikog broja faktora rizika. To apsolutno izaziva mnogo veću incidenciju akutnih događaja kao što su infarkt, šlog, nagli skokovi krvnog pritiska, tzv. hipertenzivne krize - ističe prof. dr Tasić.

U ovim mesecima su česte razne proslave, ljudi završavaju poslovnu godinu, opušteniji su i manje vode računa o svom zdravlju. 

- Ako uzmemo u obzir sve navedeno i dodamo da se u zimskom periodu ljudi manje kreću, akumulacija negativnih faktora je preduslov da se neželjeni efekti javljaju češće -  dodaje profesor.

Foto: Privatna arhiva

Da li se srčanim bolesnicima preporučuje doček na otvorenom i kako na njih utiče hladnoća? 

- Generalno hladnoća utiče veoma loše na kardiovaskularni sistem, krvi sudovi se na hladnoći skupljaju, izloženi su tzv. spazmu što može dovesti indirektno do povišenja krvnog pritiska, nepravilnog rada srca. Kod ljudi koji boluju od angine pektoris, usled izloženosti hladnoći, može doći do pogoršanja, bola u grudima. Generalno veoma hladan vazduh nepovoljno deluje na sve ljude, a posebno na hronične kardiovaskularne bolesnike. To sve zavisi kolike će temperature biti za Novu godinu, ako je to  veliki minus ljudi koji su dugo napolju mogu imati tegobe. Ukoliko bude toplo i temperatura je oko 8 do 10 stepeni, onda je prihvatljivo.

 Da li kardiovaskularni bolesnici smeju da konzumiraju alkohol?

- Umerena konzumacija alkohola, što znači jednu do dve čaše žestokog pića, flaša piva ili do dve čaše vina kod najvećeg broja bolesnika ne bi trebalo da izazove neželjene efekte, naravno moramo se ograditi jer je svaki čovek "priča" za sebe. Moramo imati personalizovani pristup, pa čak i kod upotrebe alkohola - kaže dr Tasić i dodaje:

- Neki ljudi uopšte ne tolerišu alkohol i čak jedna čaša pića može da im smeta, dok s druge strane imamo ljude koji mogu da tolerišu i unos većih količina alkohola, ali ono što je neka opšta preporuka je i da zdravi i posebno kardiovaskularni bolesnici treba da poštuju umerenost u alkoholu. U zimskim mesecima kombinacija alkohola sa velikim unosom masne hrane, slatkiša, ugljenih hidrata sigurno dovodi do značajnog opterećenja kardiovaskularnog sistema sa mogućim neželjenim događajima. Podsetiću još jednom da je fizička neaktivnost u kombinaciji sa neadekvatnom ishranom apsolutno jedan od faktora rizika da bude okidač! 

Zdrav, zdrav pa otkaže srce! Šta je infarkt iz "punog zdravlja?"

Dr Tasić je posebno istakao da se neretko kardiovaskularne bolesti događaju "iz punog zdravlja".

- To znači da se ljudi osećaju zdravi, nemaju nikakve tegobe, nemaju visok pritisak ni bolove u grudima, ali u ovakvim okolnostima unos veće količine hrane i alkohola, fizička neaktivnost, stres zajedno mogu biti okidač za neželjene događaje, koji su nažalost nepovratni, kao što su infarkt i šlog. Zato apelujem da ljudi paze na zdravlje, jednostavno moraju redovno posećivati lekara, posebno se u zimskim mesecima moraju obavljati kontrole, jer mi možemo da uočimo te možda naizgled sitne promene, od kojih se ljudi i dalje osećaju dobro, ali im organizam ipak nije u najboljem stanju i kondiciji. Vrlo važna napomena kardiovaskularnim bolesnicima je da u zimskom periodu niakako ne menjaju terapiju na svoju ruku, to može imati teške posledice - izričit je dr Tasić.

Foto: Shutterstock

Da li se posle Nove godine više ljudi javlja s povišenim krvnim pritiskom?

- Nije Nova godina datum za povišenje krvnog pritiska, nego generalno zimski meseci i koncept ishrane i pića u to vreme akumulativno vrlo često dovode do promene krvnog pritiska, uglavnom ka povišenju. Zato ponavljam još jednom, neophodne su pravovremene posete lekaru s jedne strane radi adekvatnog uključenja ili izmene terapije i s druge strane apsolutno neprihvatljivo je menjanje terapije "na svoju ruku", posebno hronični bolesnici koji godinama piju iste ili slične lekove, jer to može imati zaista kobne posledice!

- Podsetiću još da u našem Udruženju centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA) se upravo bavimo tim personalizovanim, multidisciplinarnim pristupom u lečenju gde svakog bolesnika gledamo kao posebnu jedinku sa svim svojim potrebama organizma, koji zahteva tzv. "fina podešavanja" pogotovo u ovom periodu godine - zaključio je prof. dr Tasić.