SIN I ĆERKA ČUVENOG SRPSKOG KARDIOLOGA NASTAVILI OČEVIM STOPAMA! Ovo su Sanja i Dušan, DVOJAC BEZ PREMCA

Brat i sestra Sanja (29) i Dušan (26) Borzanović mlade su nade srpskog zdravstva koje će svoju budućnost graditi na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"!

Posao su dobili sredinom prošle godine i već su omiljeni među kolegama. Vredni, radni i požrtvovani, Borzanovići imaju jasan cilj - da se usavršavaju, postanu najbolji lekari, ostanu u Srbiji i leče svoj narod kao i njihov tata.

Najveću motivaciju, osim sjajnih kolega, kažu oni, daju im ljubav i sećanje na njihovog oca, čuvenog kardiologa prof. dr Milorada Borzanovića, koji je decembra 2020. umro od posledica korone. Baš u ovoj ustanovi, on je bio stručnjak o kome svi imaju samo reči hvale i upravo to Sanji i Dušanu daje snagu i volju da budu što bolji u svom poslu.

Nasledili oca

Mlada doktorka Sanja radi na kardiohirurgiji, dok je njen mlađi brat Dušan zaposlen na odeljenju kliničke kardiologije. Svaki radni dan im se sastoji iz mnogo izazova, uspona i padova, ali sve je lakše, priznaju oni u razgovoru za Informer, jer imaju jedno drugo.

Foto: Informer - Zoran Sinko

- Radni dan hirurga početnika sastoji se od odlazaka u operacionu salu i asistiranja starijim kolegama na operacijama. Što je zaista ozbiljan posao, pun adrenalina, ali i stresa. Između operacija obilazimo jedinicu intenzivne nege i odeljenja i brinemo o pacijentima uz anesteziologe, kardiologe i medicinsko osoblje, previjamo rane. Ništa mi nije teško i zaista uživam radeći svoj posao, mada moram priznati da ni sanjala nisam da ću raditi baš ovde i biti naslednik mog tate. Sve što vidim ovde podseća me na njega, kada prođem pored njegove kancelarije, ne možete ni da zamislite koliko mi je teško. Ali zato gledam na sve oko sebe sa puno ljubavi i pozitivne energije. Dušan i ja smo izgubili jedan veliki deo sebe. Svaki put kada osetim tu prazninu, trudim se da je ispunim ljubavlju i sećanjima na tatu. Na dane ispunjene učenjem, druženjem, na zagrljaje i njegov osmeh - ispričala nam je mlada doktorka Sanja.

Da nije lako biti naslednik veličine kakav je bio njihov otac, kaže i Sanjin mlađi brat Dušan.
- Svako jutro, najpre sa kolegama obilazim pacijente u viziti. Zatim imam preglede u prijemnoj ambulanti, na odeljenju gde leže pacijenti, a u angiosali učestvujem u zakazanim intervencijama. Ali, kao što je rekla Sanja, sa velikom odgovornošću i predanošću obavljam svoj posao i brinem o pacijentima. Oboje imamo veliku odgovornost. Jer znate, nije lako naslediti velikog roditelja, naročito u ovako važnoj ustanovi gde se spasavaju životi ljudi. Zato se svakoga dana trudimo da naučimo nešto novo, stičem iskustvo koje može da se postigne samo u radu sa puno pacijenata. Teško je što to ne možemo da podelimo sa tatom. Velika je bol ići dalje bez našeg najvećeg oslonca.

Na poslu su kolege

Na pitanje da li su na poslu kolege ili brat i sestra, kroz smeh odgovaraju:
- Porodica mi je oduvek bila najveća podrška i drago mi je što sa njima mogu da podelim svoje uspehe i napredovanje. Pored ljubavi i povezanosti koje delimo jedno sa drugim, svako od nas mora da ima svoje profesionalno mišljenje i stav, pa se desi da dođe do sukoba i razmimoilaženja. Ali, kako to uvek biva, probleme uvek rešimo i na kraju dana odemo kući kao brat i sestra. Imamo i tu sreću da dobre i ispravne odluke donosimo i uz pomoć starijih kolega - istakao je dr Dušan, a sestra Sanja se samo nadovezala:

Foto: Informer - Zoran Sinko

- Meni je mnogo drago što radim na mestu gde je moj brat. Desi se da odemo ponekad na pauzu zajedno, da zajedno učestvujemo u lečenju pacijenata. Čak i kada se ne vidimo, ja se osećam sigurno zato što znam da je tu. Ja sam ponosna sestra!
Dvojac bez premca sebe za deset godina vidi u istoj ovoj bolnici, hrabro se boreći sa svim problemima i stresovima koje im posao nosi, opravdavši time, poručuju oni, veru koju su njihovi roditelji imali u njih.
 

Ko je bio Milorad Borzanović

Foto: Privatna arhiva

Profesor doktor Milorad Borzanović rođen je u Prizrenu, gde je završio osnovnu i srednju školu, a Medicinski fakultet, specijalističke i doktorske studije na medicinskim fakultetima Univerziteta u Beogradu i Prištini. Bio je profesor interne medicine medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i Beogradu. Autor je i koautor više knjiga i udžbenika iz oblasti kardiologije i više od 200 stručnih radova objavljivanih u poznatim medicinskim časopisima u svetu. Bio je načelnik odeljenja Preoperativne pripreme Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
Nažalost, doktor Borzanović preminuo je u decembru 2020. u 61. godini od posledica zaraze koronavirusom.

 

Bojić: Sanja i Dušan su pupoljci "Dedinja"

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" prof. dr Milovan Bojić kaže za Informer da je on preponosan što na svom institutu ima ovakva dva mlada lekara, za koje se već vidi da će biti vrsni stručnjaci.

Foto: Informer/Marko Đoković

- Velika je tragedija što su tako mladi ostali bez oca. Bez velikog čoveka, prijatelja, kolege i stručnjaka pre svega. Sama činjenica da su njegovi naslednici njima stvara ogromnu odgovornost, ali i veliki motiv da svaki dan budu još bolji, baš onako kako bi on želeo da budu. Dušan i Sanja za sve nas predstavljaju pupoljke naše ustanove koje ćemo čuvati i negovati. Pred njima su blistave karijere i siguran sam da će biti utemeljeni i dobri kardiolozi i kardiohirurzi. Mladi Borzanovići imaće i priliku da budu deo "Dedinja 2" i da rade u svetskim uslovima - poručio je prof. dr Bojić i dodao da je i njihova majka dr Branislava Borzanović već godinama zaposlena u njihovoj ustanovi.

 

Mladi Borzanovići radili i u crvenoj zoni

I Dušan i Sanja dali su svojoj doprinos opakoj epidemiji koronavirusa u Srbiji, koja u našoj zemlji traje skoro dve godine. Dušan je radio u crvenoj zoni KBC "Dragiša Mišović" radeći sa teškim pacijentima.
- To je posebno iskustvo koje se ne može opisati rečima, jer se na odeljenjima vodi neprekidna borba za život. Posao u kovid-bolnici zaista nosi veliku odgovornost, ali i veliki nivo stresa - priznao nam je dr Dušan.
Sanja je svoj posao u kovidu iskusila na početku epidemije. Volontirala je četiri meseca u kovid ustanovama.
- Smatram da je dužnost svih nas koji smo odlučili da se bavimo kliničkim poslom da uvek budemo spremni da ukažemo pomoć - poručila je ova lepa doktorka.