Ovo su dve misterije koje će ostati nerasvetljene u slučaju nestanka Mateja Periša

Po meni to nisu misterije. Trčao je ravno bez teturanja jer ga alkohol nije u potpunosti uzeo pod svoje, ali mozak mu je bio pod uticajem opijata. Zbog toga je gubio realnost i nije znao gde se nalazi, pogotovu što je bio prvi put u nepoznatom gradu. Čim je počeo da oseča nelagodnosti istrčao je napolje misleći da će mu svežina popraviti stanje. Ali, na žalost, dejstvo opijata se pojačavalo i on se sve više i više gubio. Instiktivno je zaustavijo taksi misleći da će ga isti odvesti na neko sigurnije mesto, na primer u iznajmljeni apartman. Ali to se nije dogodile jer je, na njegovu nesreću, taksista bio zauzet. Da je njegovo lutanje imalo cilj sačekao bi na bilo kom drugom mestu novi taksi. Opijati u radili svoje pa je instiktivno krenuo ka reci Savi misleći da je na moru. Ušao je u vodu jer se u njoj uvek osečao najsigurnije i zbog osečaja da ga neko progoni. A taj neko nije postojao. A možda ga je i progonio neki lik iz Gotika iz ovih ili onih razloga, opet zbog uticaja opijata. To je stvar koju istražni organi mogu da proveravaju, ako ga ne pronađu živog. Tražio je izlaz u "moru," a to je, na žalost, bila ledena reka koja je u ovo doba godine negostoljubiva i nemilosrdna prema svakoj pridošlici.