"NIKAD KOVID" LJUDI POSTOJE! Nova studija objašnjava zašto neki nikada ne dobiju koronu!

Jedna od velikih misterija koji je proizišla iz pandemije kovida-19 – i ona koju još uvek istražuju stručnjaci za zarazne bolesti – je zašto se neki ljudi zaraze kovidom, a drugi ne, čak i kada su jednako izloženi virusu

Mnogi od nas poznaju cele porodice koje su se zarazile kovidom i morala da se izoluju zbog pandemije, ali postoje i brojne priče o parovima, porodicama ili kolegama, generalno zajednicama u kojim neki ljudi dobiju virus, a neki ne. 

Deni Altman, profesor imunologije na Imperijal koledžu u Londonu, rekao je za CNBC da studije pokazuju da verovatnost zaraze unutar porodice, nakon što je jedan slučaj pozitivan, "nije tako visoka kao što možete zamisliti", prenosi Indeks.hr. 

"Nikad kovid" ljudi

Sve se više istraživanja posvećuje razlozima zašto neki ljudi nikada ne obole od kovida - takozvani "nikad kovid" ljudi.

Prošlog meseca Imperijal koledž u Londonu objavio je novo istraživanje koje sugeriše da je manja verovatnoća da će se ljudi sa višom koncentracijom T-ćelija (vrsta ćelija u imunološkom sistemu) od koronavirusa obične prehlade zaraziti ARS-CoV-2, virusom koji uzrokuje covid-19.

Doktorka Ria Kundu, prva autorka studije s Imperijal Nacionalnog instituta za srce i pluća, rekla je da "izloženost virusu SARS-CoV-2 ne rezultuje uvek infekcijom".

- Otkrili smo da visoke koncentracije već postojećih T-ćelija, koje telo stvara kada je zaraženo drugim ljudskim koronavirusima poput prehlade, mogu zaštititi od infekcije kovidom - rekla je ona.

Foto: Shutterstock

Međutim, Kundu je takođe upozorila da je to, iako važno otkriće, samo jedan oblik zaštite, a naglasila je da se niko ne bi trebalo da se oslanja samo na to.

- Umesto toga, najbolji način da se zaštitite od kovida je potpuna vakcinacija, uključujući primanje buster doze.

Lorens Jung, profesor molekularne onkologije na Univerzitetu Varvik, rekao je za CNBC da "postoji veliko zanimanje za ove slučajeve takozvanog 'nikad kovida' - pojedinaca koji su očito bili izloženi bliskim kontaktima u svojoj porodici, koji su zaraženi, ali koji su i sami otporni na infekciju".

Rekao je da rani podaci sugerišu da su te osobe prirodno stekle imunitet od prethodnih infekcija koronavirusom obične prehlade. Otprilike 20 posto infekcija prehlade uzrokovano je koronavirusom obične prehlade, rekao je, "ali zašto neki pojedinci održavaju nivo unakrsnog reaktivnog imuniteta ostaje nepoznato".

Osim što je stupanj imuniteta osiguran prethodnim izlaganjem koronavirusima – velikoj porodici virusa koji uzrokuju bolesti u rasponu od obične prehlade do težih bolesti ili infekcija – nečiji status vakcinacije protiv kovida takođe će verovatno biti činilac u tome hoće li neki ljudi biti osetljiviji na kovid od drugih.

Uloga vakcine

Vakcinacija protiv kovida danas je široko rasprostranjena u većini zemalja.

Buster doza takođe se široko koristi, a mlađa deca se se takođe vakcinišu u mnogim zemljama.

Dokazano je da vakcine protiv kovida smanjuju teške infekcije, hospitalizacije i smrtne slučajeve i u velikoj meri su učinkovite protiv poznatih varijanti virusa. Imunitet koji vakcine stvaraju donekle je ugrožen varijantom omikrona. 

Endri Fridman, akademik iz oblasti zaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kardifu, rekao je za CNBC da je razlog zašto neki ljudi obolevaju od kovida, a drugi ne "dobro poznat fenomen i verovatno se odnosi na imunitet od vakcinacije, prethodne infekcije ili oboje".

- Znamo da su mnogi ljudi zaraženi (uglavnom blagim) omikronom uprkos ome što su potpuno vakcinisani, uključujući buster dozu. Međutim, vakcinisanje još uvek smanjuje mogućnost zaraze omikronom, a reakcije se razlikuju od osobe do osobe - dodaje.

Foto: Marko Đoković

Genetski faktor

Drugo pitanje koje se pojavilo tokom pandemije jeste zašto dve osobe sa kovidom mogu tako različito da reaguju na ovu na infekciju; jedna može imati teške simptome, na primer, a druga je asimptomatska. Odgovor bi mogao biti u našim genima.

- To je stvarno važno pitanje - rekao je Altman za CNBC.

Naveo je da su on i njegovi kolege sproveli istraživanje, koje će uskoro biti objavljeno, o imunogenetici (odnosno, o odnosu između genetike i imunološkog sastava) i infekciji korone, i da su otkrili da varijacije među imunološkim sistemima ljudi "čine razliku, barem u smislu hoće li neko dobiti simptomatsku bolest ili ne".

Istraživanje je usredsređeno na različite gene HLA i proučava kako oni mogu uticati na nečiji odgovor na koronu, s tim da je za neke HLA tipove manje ili više verovatno da će doživeti simptomatsku ili asimptomatsku infekciju, rekao je.

- Ključni geni koji kontrolišu vaš imunološki odgovor nazivaju se HLA geni. Oni su važni za određivanje vašeg odgovora na zarazu kovidom. Na primer, ljudi s genom HLA-DRB1*1302 imaju značajno veću verovatnoću da će imati simptomatsku infekciju - dodao je on.