SRBIJO, MISLI O OVOME! NAROD MOŽE DA POSTOJI BEZ DRŽAVE, ALI NE I BEZ JEZIKA! Kod nas bolji status imaju hrvatski, bugarski, albanski, bošnjački... Engleski će nas pregaziti?!

Srbija obeležava Međunarodni Dan maternjeg jezika 21. februar, a srpski jezik nikad nije bio ugroženiji. Kakva je buducnost našeg jezika, hoćemo li sačuvati ćirilicu, ali i jezik od brutalnog upliva stranih reči

Narod može da postoji bez države, ali ne i bez jezika, i zato je važno da ga očuvamo. Zahvaljujući tome što su u opticaju i ćirilica i latinica, Srbija je jedina zemlja na svetu u kojoj možemo simultano da čitamo dva pisma. 

Jedan jezik u svetu nestane svaka dva dana

Svaka dva dana u svetu nestane jedan jezik, a podaci pokazuju da čak 28 odsto svetskih jezika govori manje od hiljadu ljudi. U svetu se govori više od 6.000 jezika. Međutim, prema nekim prognozama lingvista do kraja ovog veka moglo bi da nestane više od polovine. Da li su te prognoze realne?

Profesor dr. Veljko Brborić sa Katedre za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu kaže za RTS da ce sudbina jezika zavisiti od toga kako će ljudi postupati sa jezicima. 

- Realno je očekivati da broj jezika bude manji nego danas, ali ja ne verujem da će broj jezika biti prepolovljen - kaže on.

On upozorava da je važno govoriti o značaju maternjeg jezika tokom cele godine, a ne samo 21. februara?

- Jezik je identitetska kategorija, i potreba da se on neguje, čuva, pazi... Ako se setimo situacije pre 200 godina, mi smo postali kulturni feniks Evrope koja se tada divila i srpskom jeziku i pismu i srpskoj gramatici i srpskim narodnim pesmama. Maternji jezik se mora čuvati, o jezičkoj kulturi se mora voditi računa i to je nešto što ne sme biti sporno - ističe Brborić.

Ovo je 30 zaboravljenih reči koje su KORISTLI STARI SRBI, a koje danas RETKO KO ZNA!

Prema njegovim rečima u Srbiji trenutno bolji status imaju jezici nacionalnih manjina od srpskog jezika.

- Možda da srpski jezik proglasimo jezikom nacionalne manjine, možda bi bilo bolje. Čuvanje jezika je zadatak medija,  obrazovanja, zadatak društva u celini. Odnos nas i pojedinačno i kolektivno prema jeziku i jezičkoj kulturi je odnos setve i žetve, onako kako budemo postupali, to je naša jezička budućnost - upozorava profesor Brborić.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali i brojni lingvisti godinama upozoravaju da se srpski jezik našao pred sve većom najezdom engleskog i da je ugrožen u meri u kojoj su ugroženi i neki svetski jezici - francuski, nemački ili italijanski".

Odnos prema ćirilici je katastrofalan

Lingvisti ističu da je odnos prema ćirilici, verovatno, najsimptomatičniji pokazatelj srpskog nemara prema vlastitom jeziku i pismu. Ćirilica, smatraju oni, deli sudbinu srpskog jezika, ona nikada u istoriji nije kod Srba bila ugrožena kao danas.

Osim toga ugroženost srpskog jezika ogleda se u njegovom preimenovanju, a mnogi pogrešno misle da preimenovanje srpskog jezika njemu zapravo i ne može mnogo naškoditi

Kako bi se sačuvao srpski jezik, deo posla moraju odraditi srpski lingvisti, a drugi, komplementaran deo posla, srpski političari i nacionalne institucije. Srpski jezik, dodaju lingvisti, trebalo bi uvesti kao obavezan predmet na sve fakultete, da bar oni koji imaju formalno fakultetsko obrazovanje budu funkcionalno pismeni.