CRNI FEBRUAR U SRBIJI! ČETIRI SAMOUBISTVA ZA SAMO NEKOLIKO SATI! Nije sramota posetiti psihijatra...

Pre dva dana, u roku od samo nekoliko sati, dogodila su se čak četiri samoubistva. Godišnje na taj način premine oko 1.000 osoba, a stručnjaci ukazuju da okidači može biti bilo šta i da su razlozi vrlo raznovrsni, ali i da mediji imaju važnu ulogu u prevenciji

Bez obzira na godine, pol ili socijalni status, jedno je zajedničko kod svih koji preminu od suicida – nisu videli izlaz iz problema. To je bio slučaj i sa ćerkom novinarke An Mari Ćurčić.

- Ključni i jedini savet koji mogu da dam svakom jeste: ljudi, razgovarajmo i hajde da kada razgovaramo, slušamo jedni druge. Mislim da je važno da se edukujemo na tu temu, da rušimo neke mitove i tabue koji su vezani za fenomen suicida, poput onog da ukoliko sumnjate da se osoba koja je u vašem okruženju bori sa takvim mislim, ne smete da je pitate da li razmišlja o tome da digne ruku na sebe - ističe An Mari Ćurčić.

Nakon ove tragedije, pokrenula je stranicu "Za tebe, važno je" kako bi tema mentalnog zdravlja prestala da bude predmet stigme i predrasuda. Skreće pažnju i na ulogu medija koji neretko o suicidu izveštavaju senzacionalistički, boreći se za što više klikova.

- Bojim se da mediji zaboravljaju koliku ulogu mogu imati upravo u prevenciji suicida i stoga koristim priliku, budući da sam i sama novinarka, apelujem pre svega kako na novinare, tako i na glavne i odgovorne urednike medija, pozivam ih da pokažu elementarnu ljudskost - ističe An Mari Ćurčić.

KAKO OSTATI MENTALNO 'ČITAV'? Psihoterapeut otkriva da su u životu VAŽNE SAMO 2 STVARI!

Svaku pretnju samoubistvom treba ozbiljno shvatiti!

I psihijatri upozoravaju da samoubistvu često prethode promene u ponašanju na koje okolina nije dovoljno obratila pažnju. Većina koja je pokušala sebi da oduzme život vrlo verovatno da je bilo i ranijih pokušaja ovog čina.

Psihijatar ističe da svaku pretnju za samoubistvo treba vrlo ozbiljno shvatiti

- Treba direktno ući u razgovor sa takvom osobom i direktno joj postavljati pitanja o ovoj osetljivoj temi. Vrlo je važno slušati, ne umanjivati probleme, ne vršiti pritisak na osobu da odustane odmah, ne korisitit fraze koje ništa ne znače, po principu sve će biti dobro, ne nuditi pomoć koju ne možemo da pružite, jer postoje one situacije u kojima je najvažnije pozvati hitnu pomoć - naglašava dr Marjana Trkulja.

Foto: Shutterstock

Objašnjava da kao i kod depsresivnih stanja tako i kod samoubistva postoji takođe veliki broj kriznih stanja i situacija u životu ljudi kada se oni slome i kada ne mogu da rešavaju probleme koji im se čine nerešivim i katastrofičnim.

To su najčešće finansijski problemi, emocionalne krize kod raspada emocionalnih veza, to je suočavanje sa nekom teškom bolešću, trpljenje hroničnog bola, tuga, osećaj napuštenosti, izolovanosti, bezvrednosti itd. Najčešće je to praćeno mišlju da bolje da ne postojim jer onda neću osećati tugu, neću osećati bol i sve ono sa čim ne mogu da se nosim - ističe sagovornica.

Muškarci češće ove misli sprovedu u delo za razliku od žena.

Prvi korak može biti i poziv Nacionalnoj SOS liniji za prevenciju samoubistva. Protekle godine imali su 7.500 poziva. Više zovu žene nego muškarci, iako oni nameru češće sprovedu u delo.

Najmlađi pozivaoc je imao 13 godina, najstariji 92 godine. Najveći broj osoba koji se obraćaju za pomoć je u kategoriji od 35 do 45 godina, podaci su "Klinike Dr Laza Lazarević".

- Nekad nas zovu i zbog problema koji nisu vezani za suicidalnost što je potpuno u redu, s obzirom na to da svi moraju znati da je osnovni faktor rizika za samoubistvo zapravo nelečena ili neadekvatno lečena duševna bolest, odnosno shizofrenija, zatim bolesti zavisnosti, poremećaji ličnosti, naročito depresija, naročito depresija u sklopu bipolarnog poremećaja. Smatra se da preko 80 odsto ljudi koji izvrše suicid jesu bolovali od depresije - naglašava Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora "Klinike Lazara Lazarević".

Iako se prvobitno očekivalo da će pandemija dovesti do porasta broja samoubistava, statistika pokazuje da se to nije dogodilo. Tokom 2020. godine ruku na sebe diglo je nešto manje od 900 osoba, što je na nivou višegodišnjeg proseka u Srbiji.