MILOŠ PEŠIĆ: KAKO SE SAČUVATI OD LOŠIH VESTI? MOZAK JE MAJSTOR DA SVAKOJ INFORMACIJI DA NEKU INTERPRETACIJU

Kako se odbraniti od loših vesti kojima smo obasuti ovih dana i kako ih ''filtrirati''? Emitovanje loših vesti svakako ne može da se zaustavi, ali kako osoba može da ih onemogući da dopru do njenog mozga? -Sada kada se prenose informacije o sukobu u svetu, trebalo bi da znamo da su one uvek oprečne, ističe za portal Informer Miloš Pešić, osnivač Centra za razvoj potencijala u okviru kojeg radim sa ljudima na razvitku njihovih veština i potencijala kako bi ostvarili ciljeve, bavim se koučingom i konslatingom i tako pomažem ljudima u ličnom razvoju.

Otuda bi trebalo više puta da proverimo informaciju ili da budemo svesni  da ne mora da znači da je svaka informacija istinita - kaže Pešić za portal ''Informer''.

Na koji način će loše vesti koje se prenose putem medija uticati na nas, pre svega zavisi od našeg ličnog  iskustva. Mi smo zemlja koja je skoro bila izložena ratu, mi ih ne percipiramo isto kao, recimo Šveđani. 

Ako loše vesti uđu u naš mozak teško je odbraniti se od njih i emocije zato što se napravi ciklični razvoj misli i emocija, pošto su povezani. Najbolje bi bilo ''odbraniti '' se od loših vesti tako što ćemo napraviti neku vrstu svesnog ''filtera'', savetuje Pešić.

Foto: Shutterstock

Mi danas imamo problem sa velikom količinom informacija i mozak nema vremena da sve to asimiluje, te često bude zbunjen. Naš mozak je majstor da svakoj informaciji da neku intrepretaciju.

Zato izrazito emotivna osoba informaciji će uvek davati emotivnu interpretaciju. Osoba koja je navikla da strepi i da se brine, svakoj informacijiu će dati takvu konotaciju. Otuda je bitno da vidimo šta je naša osnovna emocija.

Bitan je, pre svega bitan ''filter'' informacija i svesnost da informacije koje dolaze do nas nisu sve tačne, te da svaku informaciju analiziramo i da to kompenzujemo nekim pozitivnijim vestima, jer život ima i lepšu stranu.

Koliko izlaganje tragediji na daljinu putem medija, može kod osobe da stvori osećaj ugroženosti?

Može itekako, pogotovu što mozak ne prepoznaje apstraktne stvari (prošlost, budućnost, udaljenost), jer samo racionalni deo mozga (neokorteks) može to da razgraniči na apstraktnom nivou.

Mozak sve doživljava kao da se dešava sada i prerađuje sadržaje kao unutrašnje iskustvo, te su zato takve i emotivne reakcije. Ako je neko imao negativno iskustvo iz rata, njemu ovakve vesti bude ranija iskustva i teško je ostati imun na to.

U kojoj meri loše vesti pogoršavaju psihičko stanje inače depresivnih i anksioznih osoba?

Jako. Sve to utiče na stres, brigu i anksioznost čemu smo konstantno izloženi. Strah je najčešće bespotrebna mobilizacija organizma, koji tada pokrene celu svoju ''mašineriju'' da se odbrani. Stvar je u tome da li je strah (ne)realan. 

Recimo, uvek postoji rizik da vas neko pregazi automobilom, ali se toga ne plašite konstantno ako se krećete trotoarom. Ali, ukoliko se objavljuju vesti da je svakog dana neki pešak pregažen automobilom, osoba će početi da pravi taj irealan strah.

Osim poznatog placebo efekta (očekujemo pozitivan ishod), nauka je dokazala i postojanje suprotnog (nocebo) efekta (ako se ljudima kreira loše očekivanje i poveruju u to, onda organizam na taj način i reaguje). Zato treba napraviti balans i izložiti sebe i nečemu što nas opušta, nasuprot vestima koje stvaraju tenziju.

Da li je to neophodna ''zona komfora''?

''Zona komfora'' nekome može biti i strah. Kod depresivne osobe, depresija je ''zona komfora'' za koju je da je to predvidivo i poznato.  Ako su strah, panika, depresija i anksioznost nešto na šta smo navikli - to je ''zona komfora'' jer nam je to poznato, pošto mozak voli poznate stvari, čak iako su negativne.

Nekim ljudima su negativne misli ''zona komfora'', jer su navikli da tako funkcionišu i u većem su problemu ako nema takvih misli, budući da nisu napravili neuronske veze kako bi se drugačije ponašali.

Trebalo bi da ljudi sebe uvedu  u ''zonu komfora'', ali ne tako što će negirati negativne stvari u svom okruženju, već tako što će biti svesni da postoji i nešto što nam izaziva neprijatnost. Balans će sačuvati zdravlje.