OZDRAVILA BIH KAD BI ME DETE ZAGRLILO! Mira se junački bori sa opakom bolešću, lekari čine sve da je "ozdrave", ali... ONA ČEKA SAMO ZAGRLJAJ!

Pacijentkinja obolela od kancera pluća priča o svojim strahovima za portal Informer.rs

Ovih dana navršava se tačno dve godine od kada su savremene terapije za rak pluća stavljene na listu lekova o trošku RFZO. Time su, nakon višegodišnje borbe udruženja pacijenata i lekara, savremeni lekovi postali dostupni i pacijentima u Srbiji.

Zahvaljujući toj odluci, više stotina pacijenata obolelih od raka pluća dobilo je mogućnost da se leči, živi i radi, jer se danas sa rakom pluća uz pomoć novih lekova, može vrlo kvalitetno živeti.

U istraživanju, koje je sprovedeno tokom marta i aprila 2022. godine, učestvovalo je 65 pacijenata (43 muškarca i 22 žene) koji primaju savremene terapije, što predstavlja gotovo 15 odsto od ukupnog broja pacijenata, koji se leče novim lekovima u svim bolnicama u Srbiji o trošku RFZO.

Najmlađi pacijent koji je učestvovao u anketi ima svega 41, a najstariji 73 godine. Polovina ih je iz Beograda, dok ostali žive u gradovima i manjim mestima u  Srbiji.

 

Foto: Privatna arhiva/Tanjug/Beta

Mira Smiljanić (57), kaže za portal Informer.rs da su joj karcinom pluća otkrili 2018.godine, a da je već dve godine na imuno terapiji.

-Šest meseci sam kružila po lekarima i niko nije mogao da ustanovi šta mi je, dok nisam počela da pljujem krv. Tada sam otišla na VMA gde mi je urađena bronhoskopija, a potom sam operisana - priseća se Smiljanić.

Pitamo je da li je bila pušač. Odgovara potvrdno i dodaje da je cigarete ostavila 2013.godine.

Što se tiče simptoma, Smiljanić nam kaže da uopšte nije mogla da ih prepozna.

-Rođena sam u Novom Sadu gde postoji kultura življenja, tako da sam na svakih šest meseci išla na sistematske preglede. Ali, pluća nikada nisam snimala, jer nije bilo potrebe - navodi naša sagovornica. 

Osim toga, Smiljanić kaže da u njenoj porodici niko nije imao karcinom pluća. A kada je saznala za dijagnozu bila je zabezeknuta, jer je dosta dobro izgledala.

-Jedino sam se malo umarala, malo sam se bila ugojila, ali to sam pripisivala klimaksu. Pojavila se samo alergija i suvi kašalj - priča  Smiljanić za portal Informer.rs 

 

Recidiv četvrti stepen

Dok su joj lekari pronašli od čega boluje prošlo je šest meseci.

-Kada sam na VMA dobila otpusnu listu doživela sam šok, jer je pisalo ''recidiv četvrti stepen''. Primala sam četiri hemoterapije na VMA. To me je ''ubilo'', bila sam bez kose, obrva, bez snage i života, žuta. Ali, nisam bila mršava. Sve sam to istrpela misleći da će to da pročisti moj organizam. Međutim, usledio je recidiv četvrti stepen. Onda sam saznala da na Klinici za pulmologiju KCS postoji imunoterapija - veli Smiljanić.

 

 

Deluje snažno, a po izgledu nikada se ne bi pomislilo da boluje od bilo čega, a kamoli od karcinoma pluća. 

-Izgled može da prevari - odgovara osmehujući se. 

Interesuje nas kako je psihički doživljavala svoje zdravstveno stanje.

-Imala sam strah, teskobe, napade panike. Prodala sam, čak i majčin stan jer sam mislila da mi je to kraj, a pošto imam dva sina i unuku htela sam sve da ih obezbedim. Radila sam sve kao da me sutra neće biti. Za mene je tada sve stalo - iskreno će naša sagovornica, ali i kao da priča o nečemu što je daleko iza nje.

Da, sada je dobro. I zaista se pokazalo da ''ono što čoveka ne ubije, samo ga ojača''. 

 

 

Potreba za pričom i zagrljajem

Smiljanić kaže za portal Informer.rs da kada je došla u Dnevnu bolnicu Klinike za pulmologiju KCS gde je dobila inovativnu terapiju, za nju je to bilo otkrovenje jer nije imala nus pojave (mučnine i padanje u nesvest).

-Na VMA je, recimo prilikom pada glavom udarila u radijator - navodi naša sagovornica.

Osim inovativne terapije koja joj je dala stimulans, značilo joj je što je sa drugim pacijentima koji imaju istu dijagnozu, tako da su se međusobno hrabrili.

Pominje i veliku suprugovu podršku.

-Retko ko može da shvati koliko imam potrebu da pričam o tome, da me neko kao dete uhvati i zagrli. Ne znaju ljudi i niko ne može da zna koju mi muku mučimo - pomalo će tužno Smiljanić.

Čime se sada bavi, pitamo Smiljanić koja je u Novom Sadu radila u trgovini, sve dok se 90-tih nije preselila u Beograd gde je bila kafe-kuvarica i čistačica.

-Sada ne radim ništa. Čuvam se. Posle dve godine, danas sam prvi put došla autobusom iz Resnika do Klinike. Inače me suprug taksista vozi, dovozi i čeka po tri-četiri sata dok sam na terapiji -reče nam ova žena, koja svojom unutrašnjom snagom ''ubija'' kancer. 

 

Bonus video: