SOTIR JE POSLEDNJI ZIDAR NEKADAŠNJE VELIKE JUGOSLAVIJE! Golobrad krenuo u prvu pečalbu, odlikovao ga lično Josip Broz Tito!

Sotir Aranđelović (93) svoj radni vek proveo je gradeći širom nekadašnje zemlje, a sem penzije, zaradio je i priznanje od predsednika tadašnje države Josipa Broza Tita

Sotir Aranđelović (93) jedan je od najstarijih Crnotravaca i sigurno poslednji zidar nekadašnje velike Jugoslavije koga je Tito lično odlikovao medaljom za rad! Penzionerske dane provodi u svom rodnom selu Pavličine, gde je kao dete uz oca počeo da uči zidarski zanat, a onda, još golobrad, krenuo i u prvu pečalbu, kao i većina nadaleko čuvenih majstora Crnotravaca. Kažu da su oni bili najbolji neimari.

Iako je sve napredovalo, mnogi tvrde da kvalitet gradnje ni danas ne može da se poredi sa onom u koju su se uplele crnotravske ruke. Većina njih sa tek nekoliko razreda osnovne škole, samouki ali vredni podizali su gradove, kuće i zgrade, od temelja do krova, precizno i bez greške... Sotir je bio jedan od njih.

Doktor za fasade

Iako u poodmaklim godinama, starina se dobro drži. Izborano lice, ogrubele ruke, ali pogled sve življi kako se priseća svojih neimarskih dana.

- Nije bilo lako, ali to mi je bio jedini posao koji sam umeo da radim. Učio sam od oca i drugih starijih majstora. Svaki zidar morao je dobro da barata mistrijom, čekićem, viskom... Radio sam najviše fasade. Gde god je trebalo, išao sam. Zvali su me da radim po raznim mestima jer sam bio dobar i pošten radnik - priča Sotir i s ponosom nam pokazuje odlikovanja koje stekao u svom radnom veku.

Najdraža mu je, vidi se, medalja koju je dobio od Tita "za izuzetan rad i doprinos u poslu", 1963. godine.

- Velika je to čast! Da dobiješ priznanje od predsednika države lično. To mi je bio najbolji dokaz da se moj rad ceni i poštuje - osmehuje se i nastavlja:

Foto: Informer

- Odmah posle toga dobio sam poziv da radim kuću jednog od Titovih lekara, dr Miroslava Mihailovića. Poveo sam grupu ljudi sa sobom. Doktor je imao problem sa fasadom, nije mogao da nađe dobrog majstora da mu se to uradi kako treba. E mi smo sve završili - prepričava nam ovu epizodu iz radnog veka dok je bio radnik građevinskog preduzeća "Dom".

Foto: Informer

Stare majstorske ruke istrpele su mnogo. Ni po odlasku u penziju Sotir nije mirovao - ozidao je ponovo svoju rodnu kuću, koju su mu Bugari zapalili u Drugom svetskom ratu. Kaže da joj ni zemljotres ništa ne može!

Nema više pečalbara

A kad ga pitamo gde su sad majstori Crnotravci i kako onda njemu nije palo na pamet da ode u inostranstvo i da sad prima "debelu deviznu penziju", odgovara:

- Plata je bila dobra, moglo je lepo da se živi. Sad imam penziju od 37.000. Nije loše - i uzdišući kaže da mu nije jasno zašto mladi beže od zanata.

- Ne znam zašto je danas tako. Mi smo jedva čekali da nas stariji povedu u pečalbu. Nikakve škole nas nisu učile. Gledali smo kako oni rade i krali zanat od njih. Interesovalo nas je. Verovatno je zato i valjalo. Nema više majstora kakvi su nekada bili crnotravski pečalbari - zaključuje najstariji majstor stare zidarske škole.