OSTAO SAM SAM, NISAM IMAO KOME DA SE OBRATIM! Denis je odrastao u Domu, a danas je broker! Ovaj trenutak mu je bio najteži u životu

Svratišta ili prihvatilišta često su jedine adrese koje znaju deca koja rastu sama, žrtve su nasilja ili su zanemarena. Trenutno u Prihvatilištu za decu Beograda živi tridesetoro dece. Osamdeset hiljada ih je prošlo kroz ovo prihvatilište za 64 godine, a jedan od njih je i Denis Simanović

Denis Simanović danas radi u jednoj brokerskoj firmi, a vikendom je frizer. Od osamnaeste do tridesetdruge godine, koliko sada ima, naučio je bar još tri zanata – jer je već sa 18 morao da počne sam da se stara o sebi.

Uoči punoletstva napustio je Dom za decu i omladinu "Jovan Jovanović Zmaj" na Voždovcu. Takva su pravila.

Foto: Printskrin/ RTS

Odlazak iz doma najteži momenat

Denis je bio prepušten sam sebi kada je napustio dom, a prema njegovim rečima to iskustvo mu je najteže palo.

- Najteži momenat je taj sam izlazak iz doma, gde naviknete da dišete na nos i neko dođe i zapuši vam nos, to je taj osećaj bukvalno, tako da ne bi voleo da to iko doživi na taj način na koji sam ja doživeo, a to je da sam prosto bio sam, sam sa samim sobom i nisam imao kome da se obratim i bilo je jako teško - kaže Denis.

U vreme velike inflacije devedesetih, zbog nedostatka novca, trogodišnjeg Denisa Simanovića, roditelji su morali da ostave u Domu za decu "Jovan Jovanović Zmaj" na Voždovcu.

Od tada je bio pod budnim okom socijalnih radnika, ali, kako kaže, to nijednom detetu ne može da nadomesti roditeljsku pažnju, ljubav i sigurnost. Opravdano je, jako mlad, kako kaže pravio "gluposti" za koje je bio kažnjavan.

Uprkos tome i svemu što ga je snašlo od ranog detinjstva, nekako je izašao na "pravi put". U želji da druga deca ne prolaze kroz ono što je on morao, danas je aktivni član Udruženja "Moj krug", koje pomaže onima koji su tek na pragu života izvan sistema socijalne zaštite.

Foto: Printskrin/ RTS

- Poruka za mlade koji napuštaju sistem, odnosno započinju sistem van socijalne zaštite jeste ta da budu istrajni u svojim željama da budu jaki i da se bore, jer oni su svi mali borci - ističe Denis.

U Prihvatilištu za decu Beograda trenutno je 30 malih boraca. Ovo je jedna od socijalnih institucija u Beogradu koja se bavi najosetljivijim grupama dece od sedam do 18 godina. Čak 75.000 mališana pronašlo je utočište u ovoj instituciji za 64 godine, koliko postoji, a jednoj trećini njih ovo je bila usputna stanica do različitih domova za decu.

- To su deca za koju je to u tom trenutku najbolje moguće rešenje, mi ostajemo u kontaktu sa njima i uvek im je dostupna mogućnost da se savetuju, da dođu, a i naše kolege nastavljaju gde smo mi stali i deca jednostavno prelaze iz jednog teškog životnog okruženje, u nešto što je lepše, drugačije, sazrevaju i naravno postaju korisni članovi našeg društva - kaže direktorka Prihvatilišta za decu Beograda Danijela Stajković.

Ovo prihvatilište otvoreno je 24 sata sedam dana u nedelji. Prema zakonu, deca ovde mogu da borave najduže šest meseci, a za to vreme obezbedi se najbolje rešenje za svakog od njih pojedinačno. Ipak, više nego drugima budućnost im je neizvesna. Ako ih čeka put do zvezda posut trnjem, onda je Denis tuda već prošao.

Bonus video: