POSLE OVOG TEKSTA, ZABORAVIĆETE NA STRES! Saveti kako da se rešite svega što vas muči!

U današnje vreme ono što najviše muči ljude je stres. Posebno u trenucima svetske krize i nakon pandemije. Kako se izboriti sa stresom?

Primarijus doktor Petar Borović za Informer govori o predavanjima koje drži i koja mu pitanja najčešće postavljaju.

Kada održim predavanje u nekoj od naših vrhunskih ustanova, dođu do mene iz publike da mi se požale kako su ''čuli da se u firmi prave spiskovi''. Na moje pitanje ko pravi spiskove, odgovore mi ''ne zna se''. Znači, teorija zavere, pomislim. Suština je da oni ne znaju ni ko je na spisku, mada svakog dana očekuju otkaz. To je jedan od velikih stresova srednje generacije.

Doktor Borović i dodaje: 

- Pojavila se mlađa generacija, koja zna strane jezike i rad na kompjuteru, tako da srednju gardu ''pojedu''. Rešenje nije u kukanju, već u tome da postanu stručnjaci. Zato im kažem da naprave pauzu i upišu kurs. Posao tada nije stres, već izvor zadovoljstva. 

Foto: Printscreen You Tube/Centar za Detoksikaciju

''Bori se ili beži''

Stres je stanje organizma kada mozak procenjuje da ne može da savlada postojeći izazov i dolazi se u stanje panike, po principu ''bori se ili beži''. U tim momentima luče se hormoni nadbubrežne žlezde, srce kuca ubrzano, pritisak raste, organizam je pun adrenalina koji povišava nivo šećera i masnoća. Ceo organizam je u pojačanoj akciji. 

- Ono što je kod stresa dobro je ako se izazov i napor, recimo pisanje knjige ili kuvanje ručka završi sa uspehom. Tada zadovoljstvo uspeha kompenzuje štetu koju je naneo stres - kaže za portal Informer.rs prim. dr Petar Borović. 

Međutim, ukoliko se stres previše često ponavlja, onda pravi štetu organizmu. Kolika će biti ta šteta zavisi od tipa čoveka.

- Ima ljudi koji vole izazove i dobro ih savladavaju - objašnjava prim. dr Borović.

Kada se priča o stresu, ne može, a da se ne pomene kafa za koju većina ljudi misli da deluje umirujuće.

- Ljudi imaju naviku da ujutru popiju kafu, pri čemu nemaju u vidu da ona podiže nivo hormona stresa - upozorava prim. dr Borović.

Foto: Shutterstock

Dobar i loš stres

Ipak, nije svaki stres negativan. Drugim rečima, postoji stres sa pozitivnim i stres sa negativnim efektima na fizičko i mentalno zdravlje.

- Stres sa pozitivnim efektima naziva se eustres. Javlja se u situacijama kada smo pozitivno uzbuđeni pri aktivnostima gde očekujemo uspeh, kada se luči povećana doza adrenalina. Eustres je prijatan stres i izazov. Na primer, student polaže ispit i uzbuđen je, ali kad ispit prođe doživi zadovoljstvo. U vreme ispita ako je tremaroš, pritisak raste zbog stresa, ali sve to prođe jer su mladi krvni sudovi - navodi prim. dr Borović.

On dodaje da je nasuprot tome, distres štetan pošto otežava normalno funkcionisanje osobe. Obuhvata neprijatan emocionalni doživljaj, stanje razdražljivosti, bezvoljnosti, iscrpljenosti, anksioznosti, depresije i gubitka kontrole nad emocijama i ponašanjem.

- Distres ako se završi neuspehom, može da bude razoran. Prema nekim istraživanjima u Srbiji 83 odsto stanovnika Srbije žali se da ima stres, najčešće na poslu, u kući i u saobraćaju - kaže za portal Informer.rs prim. dr Borović.

Naš sagovornik ističe da simptomi stresa zavise od čoveka. Najčešće, čovek pocrveni, zenice su sužene, mišići su napeti, crte lica su pojačane, pritisak raste, ubrzano diše. Organizam je pojačao pritisak i suzio periferne krvne sudove. 

Foto: pixabay.com

Kako iz stresa izaći kao pobednik

Na pitanje kada stres počinje da narušava psihofizičku strukturu osobe, prim. dr Borović odgovara da to zavisi od osobe i od toga kako se hranimo.

- Da bi se stres amortizovao, važno je ne pušiti, ne piti kofein i uzimati dovoljne količine vitamina B (idealne su žitarice). Osim toga, nervni sistem kada je pod stresom sagoreva i ogromne količine C vitamina, te je potrebno da se pojača petostruko i šestostruko doza vitamina C (narandže četiri-pet dnevno). Ljudi koji tako rade, prođu kroz stres bez oštećenja (kao što su čir, psihosomatske bolesti, ulcerozni kolitis, alergija, astma) - upozorava naš sagovornik.  

On dodaje da ako se nekome na poslu dogodila neprijatnost i odlazi kući kao krivac, iako ništa loše nije uradio, te noći sigurno neće moći da spava.

- Da bi razorio višak štetnih hormona, prvo je potrebno da sa nekim priča. Ako razgovor ne pomogne, druga stepenica je da se isplače, jer se tada razgrađuje višak horomona stresa. Ukoliko se, pak radi o nekome ko ne može da plače, onda treba da izađe napolje i da šeta tri do pet kilometara, odnosno da radi sklekove i čučnjeve do pojave znoja - savetuje prim. dr Borović.

Prema njegovim rečima, kada se dogodi erupcija znoja, ogroman deo hormona stresa se razgradi, kao što sagori i višak masnoća i šećera.

- U tim momentima stvara se hormon, koji koriguje nastalu štetu i te noći ćemo bolje spavati, a ogromna je šansa i da će se naći rešenje kada je mozak smiren. Tada se javlja mogućnost da iz stresa izađemo kao pobednici - zaključuje za portal Informer.rs prim. dr Borović.