AKO STE POD STRESOM, POSTAVITE SEBI OVO PITANJE I PROBLEM ĆE NESTATI!

Česte promene raspoloženja manifestuju se impulsivnim reakcijama, koje se objašnjavaju i emocionalnom nezrelošću

Jedna mlađa osoba je želela da se uključi u porodični posao, ali je roditelji nisu hteli da joj dozvole da se ozbiljno angažuje i da se oni polako povlače. Međutim, njihova ćerka je bila potpuno spremna da preuzme posao i bila je ljuta na svoje roditelje zbog njihovog tradicionalnog pristupa poslu.

- Savetovala sam je da sedne sa roditeljima i da smireno porazgovara sa njima. Kada su videli koliko je njihova ćerka zrela, sposobna i odgovorna polako su počeli da joj prepuštaju posao. Devojka je i pre toga pokušavala da priča sa njima, ali kroz svađu, umesto mirno, staloženo i sa argumentima - kaže za portal Informer.rs Ljiljana Jagodić, klinički psiholog.

Foto: privatna arhiva

Žene češće menjaju raspoloženje

Naša sagovornica dodaje da joj se klijenti obraćaju i zbog česte promene rasploženja, koje su danas mnogo češće zbog ubrzanog tempa života.

- Stres je posledica tog tempa i raznih situacija koje ne možemo da kontrolišemo, a koje izazivaju promenu raspoloženja. Kada se desi neka situacija koja izbaci iz takta, ljudi postaju impulsivni. I to je normalno - navodi Jagodić za portal Informer.rs 

E, sad da li raspoloženje češće menjaju žene ili muškarci, čini se da dileme nema. Mnogi bi rekli da je ta pojava ''rezervisana'' za pripadnice lepšeg pola. 

- Instistira se na tome da žene lakše menjaju raspoloženja, a u prilog tome postoji i biološka potvrda. Jer, hormonski faktor kod žena se menja svakog meseca, zbog čega su one sklone promeni raspoloženja. To je poznati PMS kada svi beže od tih žena - kaže Jagodić uz smeh.

Na pitanje kakve su manifestacije čestih promena raspoloženja, sagovornica portala Informer.rs odgovara da se radi o impulsivnim reakcijama kada ljudi ispoljavaju bes ili se povlače i agresiju usmeravaju na unutra.

- Tada se može govoriti o psihosomatskim manifestacijama dugoročnog potiskivanja stresa (povišen krvni pritisak, gastrointestinalne smetnje, anksioznost) - ističe naša sagovornica. 

Foto: Shutterstock

Mentalne bolesti

Što se tiče mentalnih bolesti kod kojih su najintenzivnije promene raspoloženja, Jagodić navodi bipolarni poremećaj, koji karakteriše intenzivna manična faza (ljudi malo spavaju, puno izlaze, koriste narkotike), a posle upadnu u fazu kada ne mogu da ustanu iz kreveta.

- Depresija je, pak, jedna vrsta mentalnog poremećaja sa poremećajem raspoloženja (to nije samo tuga, već nedostatak životne energije i osećaj krivice i povlačenja). To se javlja i u graničnim poremećajima ličnosti kod osoba, koje ne mogu da kontrolišu svoje impulse - ukazuje Jagodić.

Ona dodaje da osoba koja ima čestu promenu raspoloženja retko primeti nešto što je uznemirava. Ali, zato će njeni prijatelji i članovi porodice primetiti da je postala impulsivna i razdražljiva ili da se povlači.

- Klijent će tek u razgovoru sa terapeutom da se seti situacija u kojoj je imala neku agresivnu epizodu usled čega je pokvarila odnose sa bliskim ljudima - kaže Jagodić za portal Informer.rs

Tehnike opuštanja

Kada se klijent obrati za pomoć, naučiće sve o tehnikama opuštanja, koje će posle moći sam da primenjuje, podvlači naša sagovornica. U pitanju su autogeni trening, tehnike disanja i razne vežbe (posebno joga nidra, koja utiče na smanjenje impulsivnosti, zatim meditacija dva puta dnevno po deset minuta). 

Osim toga, kako kaže Jagodić za portal Informer.rs kada osoba zatraži stručnu pomoć, zbog čestih promena raspoloženja, to znači da je ''zdrava, jer preuzima ličnu odgovornost''.

Foto: pixabay

Obratiti pažnju na ''okidače''

- Imam slučajeve kod kojih je jedan razgovor bio dovoljan, jer psihoterapeut uputi klijenta na ''okidače'' za čestu promenu raspoloženja. Pritom, klijentu uvek naglasim da je uspeh pola-pola, jer terapeuti ne mogu da promene osobu, već samo da je usmere, a potonji treba savete svakodnevno da primenjuju - objašnjava Jagodić. 

Prema njenim rečima, osoba treba da se javi lekaru čim promene raspoloženja počnu da utiču na njen život (loši poslovni rezultati i komunikacija sa drugim ljudima).  

Konačno, Jagodić ukazuje da ljudi treba da obrate pažnju na to šta ih najviše izvodi iz takta.

- Ukoliko su u pitanju neke osobe, onda treba na minimum da svedu viđanje sa njima, kao i da izbegavaju određene okolnosti i situacije. Tada se preporučuje fizička aktivnost, odnosno plivanje za izbacivanje nagomilane negativne energije, kao i da se vodi računa o dnevnom ritmu (da leže i ustaje u isto vreme, da se zdravo hrani, da što više vremena provodi u bavljenju nečim u čemu uživa) - savetuje Jagodić za portla Informer.rs 

Na našu konstataciju da li to znači da ''treba spustiti loptu'', Jagodić zaključuje:

- Čovek uvek treba da se pita da li hoću da sam srećan ili da sam u pravu.

 

Bonus video: