NEKADA SU SE DAME OSVAJALE PISMIMA, A SADA KUCKANJEM PORUKA! Šta nam to rade kompjuteri i telefoni i koliko "otupljujemo"?!

Zamena pisanja digitalnim tehnologijama nije potrebna i može biti štetna, kaže za portal Informer.rs prof. dr Ranko Raičević

Davnih 70-tih godina prošlog veka bilo je nezamislivo da negde otputujete, a da ne pošaljete razglednice rođacima i prijateljima. U to vreme, emocije su imale prednost u odnosu na materijalno, tako da su su se pripadnice lepšeg pola osvajale pisanjem pesama.

Ukoliko su zaljubljeni bili udaljeni, devojke su nestrpljivo čekale poštara da im donese koverat u boji i da pročitaju pismo u kojem je mladić izražavao svoja najdublja osećanja, ''bojeći'' ih probranim rečima na kojima bi im i Šekspir pozavideo.  

Međutim, razvoj tehnologije danas je skoro u potpunosti omogućio da tastatura zameni papir i olovku. Naučnici koji su se bavili istraživanjem došli su do rezultata da pisanje rukom veoma pozitivno utiče na rad mozga, što se ne može reći za kucanje na tastauri.   

Foto: privatna arhiva

Pisanje je jedna od najsloženijih funkcija

- Neslućeno brz razvoj digitalnih tehnologija otvorio je brojna pitanja od interesa o uticaju ovih
tehnologija na rani psihomotorni razvoj, a posebno kogniciju i usvajanje veština u dečjem uzrastu i adolescenciji - kaže za portal Informer.rs pukovnik prof. dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA i predsednik Društva neurologa Srbije.

Ipak, ovo su najčešće bile studije obojene ličnim predubeđenjem i stavom, a manje zasnovane na objektivnim parametrima, koje je trebalo pratiti.

S druge strane, prema rečima prof. dr Raičevića najbolji rezultat ovih studija, razmišljanja i debata bio je da je ovaj uticaj, pre svega, rezultat karakteristika samih konzumenata sadržaja digitalne platforme, kao i obrazaca sredine u kojoj dete i adolescent živi.

- Pisanje je jedna od najsloženijih funkcija koja objedinjuje motoričke kapacitete, intaktnost (netaknutost) senzornih puteva i puni kapacitet apstraktnog i asocijativnog mišljenja. Pisanje, u punom smislu, iskazuje funkcionalni puni kapacitet svih najvažnijih struktura centralnog i perifernog nervnog sistema, sa jasnom psihološkom komponentom, te odslikava u najvećoj mjeri dušu i telo „izvođača“ ove radnje - objašnjava za portal Informer.rs prof. dr Raičević.

Foto: Pixabay

''Otupljivanje'' kreativnosti

Prezentacija šake u hemisferama mozga je takva da bezmalo zauzima polovinu kapaciteta kore, što je odraz značaja ovog akta, kaže prof. dr Raičević. Pisanje je dakle neophodan deo razvoja, ali i pokazatelj pune funkcionalnosti neuronalnih struktura.

- Zamena pisanja digitalnim tehnologijama nije potrebna i može biti štetna, dok se digitalne tehnologije ne mogu ni primenjivati bez funkcionalnog integriteta akta pisanja i razumevanja napisanog - podvlači za portal Informer.rs prof. dr Raičević.

Iako digitalne tehnologije omogućavaju brži pristup informacijama, to je često bez logičnog obrasca rešavanja procesa pitanje-odgovor, već često sa instant ponuđenim odgovorom bez ikakvog pojašnjenja.

- Ovo je korisno na kratke staze, ali na duže staze (a posebno u periodu ranog psihomotornog razvoja i kasnije) može zaustaviti razvoj apstraktnog mišljenja i „otupiti“ kreativnost. Ipak, ovo pre svega zavisi od intenziteta konzumacije i kvaliteta sadržaja digitalne platforme - ukazuje za portal Informer.rs prof. dr Raičević.

Treba naći meru

Zato je neophodno da roditelji, porodica, škole, društva i socijalni milje bude uvek korektivan prema ekstremnom korišćenju digitalnih i ostalih tehnologija.

Bilo kako bilo, digitalne tehnologije su velika podrška i pomoć u mnogim aktivnostima svakodnevnog života, ali ne treba da budu prevashodno ili još gore pretežno oruđe i alatka razvoja psihomotornih veština ili psihomotornog razvoja.

- Jer, digitalne tehnologije neke stvari mogu da pojasne i olakšaju rešavanje nekog problema ili situacije, ali nikad neće dostići nivo realnog sveta, realnog događaja i iskustva samog života kao takvog - ističe za portal Informer.rs prof. dr Raičević.

On napominje da ne treba zaustaviti progres i točak vremena, jer bi to bio uzaludan posao.

- Ali, treba naći meru da bi ostali ono što jesmo, to jest ljudi- zaključuje prof. dr Raičević.

 

Bonus video: