BEBE SVAKODNEVNO GUTAJU MILIONE ČESTICA MIKROPLASTIKE! Pogubno utiče i na plodnost! OVO je nova POŠAST!

Mikroplastika poseduje sposobnost da putuje kroz telo, kao i da se taloži u pojedinim organima

Naučnici su mikroskopski sitne čestice plastike otkrili kod skoro 80 odsto ispitanika. Sasvim je razumno imati razloga za zabrinutost. Čestice polimera su tu i prenose se po čitavom telu.

Ranija istraživanja pokazala su da je koncentracija plastike 10 puta veća u fecesu beba nego odraslih osoba. Pritom, bebe hranimo pomoću plastičnih bočica, što znači da one progutaju na milione čestica mikroplastike svakoga dana.

- Takođe, generalno se zna da su bebe i mlađa deca posebno osetljivi na izlaganje hemikalijama i česticama. I to je nešto što me vrlo zabrinjava - izjavio je autor ove studije profesor Dik Vethak, ekotoksikolog sa Vrije univerziteta u Amsterdamu.

Foto: Novak Đurović

Pogubni uticaj na plodnost

Holandska studija samo se nadovezala na sve ono na šta je godinama upozoravao čuveni genetičar i ekspert za sterilitet prof.dr Miodrag Stojković, koji je 2020. godine zajedno sa svojim međunarodnim timom predstavio rezultate opsežnog istraživanja na temu pogubnog uticaja plastike na plodnost.

On je tada naglasio da njegovo istraživanje otvara nova pitanja o tome koliko su prirodne barijere u ljudskom organizmu otporne na mikro i nanoplastiku i da li ih ona lako prolazi i odlazi u mozak ili plod, što je Vethakovo istraživanje u velikoj meri i potvrdilo.

U najvećoj meri mikroplastika nastaje industrijskom proizvodnjom, ali i tako što se se veliki broj plastičnih proizvoda, a naročito onih za jednokratnu upotrebu, poput kesa, čaša i slamčica tokom vremena raspadne i usitni na sitne komadiće plastike, koji se potom u vidu mikro, pa i nanočestica, oslobađaju u životnu sredinu.

Opasnost po zdravlje

Prema nekim procenama, svako od nas nedeljno pojede mikroplastike u težini platne kartice – oko 4 grama. Stojković je naglasio da je ona prisutna svuda, čak i na mestima na kojima ljudi ne žive i da u naš organizam ulazi svakodnevno.

- Svaki tip plastike koji nađe put do ljudskog organizma je štetan, ali polivinil hlorid je vid plastike koja je vrlo opasna po zdravlje čoveka. To je plastika poznata kao vinil ili PVC i sadrži toksične materije uključujući bisfenol A, ftalate, živu, kadmijum i doksine, a koristi se za proizvodnju igračaka, pakovanja za ishranu, kozmetiku, medicinsku opremu, čuvanje krvi – izjavio je genetičar u jednom intervjuu.

Prema Stojkovićevim rečima, svaki vid plastike koji uspe da uđe u ljudski organizam predstavlja opasnost po zdravlje. Na prvom mestu zbog toga što je plastika veštački proizvod, a u ljudskom organizmu se ne stvara enzim koji bi mogao da ga razgradi.

- Tako da, može doći do nakupljanja plastike i štetnog dejstva, koje može da bude i čisto fizičkog karaktera, što znači da ona svojim oblikom i oštrim ivicama oštećuje ćeliju. Ali, plastika se vrlo često obavije različitim organskim i neorganskim materijama, koje mogu da budu jako toksične. Takođe, dokazano je da je plastika može da služi kao vektor mikroorganizama – bakterija i virusa, kao i da pomenuti bisfenol A utiče na kvalitet spermatozoida i jajnih ćelija i samim tim može dovesti do steriliteta. Takođe, nedavno su italijanski naučnici dokazali prisustvo mikroplastike u ljudskoj posteljici – istakao je profesor Stojković.

Foto: pixabay.com

''Okidači'' za mnoge bolesti

Ono što je dodatno zabrinjavajuće jeste to što rezultati jasno ukazuju nisu samo odrasli nezaštićeni od sitnih čestica plastike.

- Već i rani embrioni trpe genetske promene, koje mogu da budu ''okidači'' za veliki broj bolesti. Zato i nije čudno što postoji grupa oboljenja, uključujući neurodegenerativna, čija učestalost neprekidno raste, kao što raste zagađenje ljudske sredine – upozorava genetičar.

Kako se navodi u “Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine”, jedan od ključnih ciljeva koje moramo što pre dostići, kako bi naša zemlja dostigla EU standarde, jeste uspostavljanje odvojenog skupljanja, razvrstavanja i reciklaže otpada, što važi i za plastiku. Minimalni cilj je da se do kraja 2030. godine 55 odsto plastike sadržane u ambalažnom otpadu reciklira, a konačni cilj je da Srbija postane država bez otpada.

I direktiva EU o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu nalaže da se zabrani stavljanje na tržište plastičnih proizvoda za jednokratku upotrebu, odnosno na proizvode od oksorazgradive plastične materijale, koji hemijskim interakcijama sa raznim aditivima dovodi do kreiranja fragmenata mikroplastike. Takođe, zemlje Zapadnog Balkana, što uključuje i Srbiju, trebalo bi uskoro da zaključe i sprovedu regionalni sporazum o prevenciji zagađivanja plastikom.

Preostaje nam samo da se nadamo da će poruke kakve nam prenose prof.dr Miodrag Stojković i drugi svetski stručnjaci dopreti i do naše javnosti i podići svest o tome koliko je važno ne samo da izbegavamo plastiku za jednokratnu upotrebu, već i da ona može potencijalno biti pogubna za naše zdravlje, našu reproduktivnu sposobnost i što je najbitnije – zdravlje naše dece.

 

Bonus video: