MUP U NEVERICI! Tinejdžer "izlizao" kažiprst igrajući igrice, mučili se da mu uzmu otisak za ličnu kartu, EVO ŠTA KAŽU STRUČNJACI!

Igranje igrica deci može da donese korist, ali i štetu. Primer negativnog uticaja, i to prilično bizaran, pojavio se nedavno kada je tinejdžer od 16 godina iz jedne centralne beogradske opštine otišao sa ocem u MUP da izvadi svoju prvu ličnu kartu

- Probali su da mu uzmu otisak sa kažiprsta, ali nije išlo. Ja sam pomenuo da non-stop igra igrice i da mučim muku da ga odviknem, a službenica je prokomentarisala da mu se možda zbog toga kažiprst "izlizao" - priča šokirani otac.

Kako dalje navodi, otisak za ličnu kartu na kraju su dečaku uzeli sa trećeg prsta.

Jednako šokirani ovom pričom ostali su i lekari. Pedijatri koje smo pozvali kažu da tako nešto nisu videli u praksi.

Foto: Shutterstock

Dr Miloš Relić i načelnik pedijatrije DZ Rakovica dr Rade Ružić smatraju da je "izlizati" otiske prstiju fizički nemoguće i istakli da tokom svog rada nikada nisu imali takav slučaj.

Međutim, igranje igrica kod mlađih generacija prilično je uzelo maha. Mada postoje i neke pozitivne strane igranja igrica, tu su i one negativne. Iako nisu u tolikoj meri bizarne kao navedeni primer, posledice su ozbiljne. Šta deci donosi igranje igrica, a kakvu im štetu nanosi, za Telegraf.rs objašnjava sociološkinja Jelena Radović.

- Igranje video igara ima svoje pozitivne i svoje negativne strane. S jedne strane, mogu vrlo da pomognu pri socijalizaciji. Mnoge osobe lakše se otvaraju putem onlajn komunikacije i igranjem video igara. Sa druge strane, introverti mogu da odu u potpuno drugu krajnost, zatvore se još više u sebe, a imali smo tih primera koji su išli do ekstrema, na primer Swatting, odnosno uznemiravanje koje najčešće trpe članovi zajednice koja je okupljena oko igranja video igara. Ono podrazumeva usmeravanje policije na žrtvo pod lažnim optužbama - objašnjava Radović.

Igranje video igara može da pomogne u poboljšanju refleksa

Kako kaže, igranje video igara može da pomogne u poboljšanju refleksa, jer umeju da budu zahtevne i traže brzu reakciju. Samim tim mogu da pomognu i pri bržem donošenju odluka onog trenutka kada smo stavljeni pred određeni čin ili zadatak.

- Ovde se može javiti problem gde pri poboljšanju refleksa zanemarimo ostale funkcije tela i zaboravimo da treba da prošetamo, jedemo, spavamo, možemo da se osetimo iscrpljeno, dehidrirano. Video igre mogu potpuno da "opiju" ukoliko nemamo kontrolu. A svedoci smo toga da tu kontrolu mogu da izgube kako deca, tako i odrasli. Video igre mogu da razviju takmičarski momenat, a turniri da donesu i novac. Možemo ih svrstati u "sportska takmičenja", kao i sjajan izvor zarade. Vrlo često u pitanju su timske igre, stoga možemo razviti i timski duh, samim tim se i socijalizovati - dodaje sociološkinja.

Foto: Shutterstock

Napominje da igrice, s druge strane, mogu da razviju anksioznost, bes i nezadovoljstvo, sve u zavisnosti od toga s kim igramo, šta igramo, koliko i u kom smo psihofizičkom stanju.

- Strategije koje se igraju u realnom vremenu pomažu pri procesuiranju većeg broja informacija, što potom dovodi do poboljšanja kognitivne sposobnosti. Opet, imamo i lošu stranu, a to je da informacija nije znanje i zbog velike količine informacija ne pretbaramo ih u pravo znanje. One pomažu pri zadržavanju fokusa, ali i gubitku kvalitetnog sna. Igre mogu da poboljšaju komunikacione veštine, mogu da budu relaksacija, nekada neophodno bekstvo od svakodnevnih obaveza. Imajmo na umu da postoje igre koje ti služe za personalni trening, kao što su kardio treninzi, kuglanje, trčanje i slično. Stoga možeš ostati u formi, u sopstvenom prostoru. Naročito ako nemaš vremena, novca ili zdravog vazduha u okolini za drugu vrstu treninga - objašnjava Radović.

Dugo sedenje za ekranom, ipak, može da pogorša vid, slušalice koje dugo stoje na ušima sluh... Stoga treba dozirati, kao i sve što doziramo u životu. Kao što ne treba preterivati sa hranom, pićem, radom, tako ne treba preterivati ni sa igranjem video igara, koliko god godina da imamo.