KAD GOD SMO VIDELE ŠAJKAČU, TO NAM JE GOVORILO DA IMAMO BRAĆU I ZAŠTITNIKE! Svedočenje ove žene iz Velikog rata o SRBIMA će vas oduševiti

Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Franklin koja će kasnije postati književnica i jedna od najpoznatijih Australijanki

Od jula 1917. do februara 1918. radila je kao kuvarica i negovateljica pri “Bolnici škotskih žena”, a kako je od svih Saveznika najviše kontakta imala sa Srbima o njima je ostavila predivne zapise koje je kasnije objavila u knjizi “Šest meseci među Srbima”.

Osim što iz ovog autentičnog zapisa saznajemo mnogo o učešću australijskih žena u Prvom svetskom ratu, po oceni mnogih istraživača niko ni pre ni posle nije “tako toplo i iskreno” pisao o Srbima kao što je to učinila Stela.

Delove njenih impresija danas je moguće pronaći i u knjizi “Veliki dani Srbije 1914-1918” Adama Stošića, a evo nekoliko Stelinih zabeleški o srpskim vojnicima:

– Kad god smo ugledale šajkaču srpskog vojnika, to nam je govorilo da imamo braću i zaštitnike junake. Prvi put sam srela Srbe u tramvaju i bila sam oduševljena kako jedino oni ustupaju mesto ženama, a meni su se uvek obraćali sa: “Sestro, izvolite!”

Foto: Vikipedija

Vojislav, bled i iznuren malarijom kazivao mi je da ih je majka poslala petoricu u rat i ako bude sreće, vratiće se četvorica.

Milan je bio šofer i bio je rođeni džentlmen, lep, uredan, sa divnim manirima. Osmehom je razoružavao i svaka “sestra” bi se osećala kao grofica kada bi je pozdravio.

Podnarednik Miša Radoičić je svetiljkom sačekivao svoje “sestre” kad bi se vraćale vozom iz Soluna gde su provodile slobodno veče jednom nedeljno. Ja sam se osećala kao princeza pod njegovom dostojanstvenom zaštitom…

Imala sam sreću da mi je šef bio pukovnik Čedomir Đorđević, hirurg. Bio je veoma ljubazan, pristupačan, kao i svi Srbi, često smo razgovarali na nekoliko jezika. Pozvao me je na slavu, Aranđelovdan, posle rata.

O tome koliko je buduća slavna književnica zavolela Srbe govori i ovaj podatak. Zbog teške malarije, Stela je na kraju morala da napusti front.

Vratila se u London na lečenje, ali je u svojim pismima zapisala: “Moje srce je još u bolnici među Srbima, koji su me zadužili pažnjom i zahvalnošću za ono što sam im pružila”.