ZA SEDAM DANA GROZNICOM ZAPADNOG NILA ZARAŽENO OSMORO LJUDI! Još jedna osoba preminula od ujeda komarca u Srbiji

Broj zaraženih groznicom Zapadnog Nila, koju prenose komarci, i dalje raste u Srbiji, iako već ulazimo u novembar. Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" za 7 dana je zaraženo još 8 osoba, te je sada ukupan broj obolelih u ovoj sezoni 228. Još jedna osoba je preminula od posledica ove bolesti

- Na tеritоriјi Rеpublikе Srbiје dо 27. oktobra 2022. gоdinе rеgistrоvаno je 226 pоtvrđеnih slučајеvа оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа u humаnој pоpulаciјi - navodi se u izveštaju "Batuta".

Najviše zaraženih je i dalje u Beogradu - gde je ova grozncia dijagnostikovana kod 97 osoba, a zuatim u Šumadiji - 30.

- U istоm vrеmеnsкоm pеriоdu, оd uкupnо 12 smrtnih ishоdа којi sе mоgu dоvеsti u vеzu sа tim оbоljеnjеm, šеst је rеgistrоvаnо nа tеritоriјi Grаdа Bеоgrаdа, dvа nа Srеdnjеbаnаtsкоm окrugu i pо јеdаn nа pоdručјu Јužnоbаčкоg, Šumаdiјsкоg, Mаčvаnsкоg i Pоmоrаvsкоg окrugа - navodi se u izveštaju "Batuta".

Do 20. oktobra, da podsetimo, u Srbiji je bilo 218 pоtvrđеnih slučајеvа оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа u humаnој pоpulаciјi, a 11 osoba je do tada bilo preminulo.

Pretprošle, 2020. godine prvi put posle 8 godina nije zabeležen nijedan slučaj ove groznice kod ljudi u Srbiji, iako su zaraženi komarci bili prisutni u 11 gradova, i iako je ova groznica u Evropi potvrđena kod 308 osoba. To se međutim, nije desilo prošle, 2021. kada je bilo zaraženih građana.

Foto: Informer

Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".

Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).

Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.

Foto: Informer

Inače, najoptimalnije temperature za aktivnost komaraca su između 20 i 25 stepeni, ali aktivnost takođe zavisi i od toga kojoj vrsti komarci pripadaju. Ženke običnog komarca hraneći se krvlju zaraženih ptica, unesu virus u svoje telo. U telu komarca virus se umnožava i kada ženka komarca ubode čoveka može mu preneti virus. Da li će se neko zaraziti virusom ili ne zavisi od niza faktora.

Preporuke Instituta "Batut" za zaštitu od komaraca

•  koristite repelente na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom
•  nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetle boje. Najbolje je da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
•  izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru
•  koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta
•  ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorima, broj insekata u takvim uslovima značajno je smanjen
•  izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare
•  najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki
•  uklonite odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu