BEOGRAD JE ODOLEO! GRANDIOZNI KINESKI PROJEKAT "POJAS I PUT" NE STAJE U SRBIJI UPRKOS NAPORIMA ZAPADA! Ukrajina je malo usporila stvar, ali sve ponovo kreće punom snagom!

Uprkos pandemiji kovida, antikineskim protekcionističkim merama SAD, ukrajinskoj krizi i podozrenju Zapada, kineska inicijativa „Pojasa i puta" koja okuplja 149 država, odoleva izazovima. Posebno u Srbiji gde ove godine nije zakočen nijedan infrastrukturni projekat u saradnji sa Kinom iz koje nam je došao najveći priliv stranih direktnih investicija

Inicijativa „Jedan pojas, jedan put", koju je Kina pokrenula 2013. godine sa ciljem izgradnje trgovinske, investicione i infrastrukturne mreže koja povezuje Aziju sa drugim delovima sveta do sada je premrežila najveći deo zemaljske kugle. Od tada, uključujući podatke za prvih šest meseci ove godine, u „Pojas i put" je investirano 932 milijarde dolara.

Na upravo završenom drugom skupu o saradnji Srbije sa Kinom u Beogradu, koji je organizovao Institut „Pojas i put" konstatovano je da će saradnja ubuduće biti nastavljena u istom pravcu. 

„Pojas i put" odoleva izazovima

Srbija se među prvima uključila u taj projekat koji je videla kao noseći model saradnje dve zemlje, što je rezultiralo značajnim projektima, pre svega, na putnoj i železničkoj infrastukturi. Ove godine je dogovren i nastavak saradnje. Ekološki projekat "Čista Srbija", vredan 3,2 milijarde evra, podrazumeva da sa kineskim partnerima u narednih pet godina u Srbiji bude izgrađeno 7.000 kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda.

Uprkos pandemiji, kako je to konstatovano sredinom februara na prvom skupu u organizaciji beogradskog Instituta „Pojas i put", Kina je u tom trenutku bila drugi najveći trgovinski partner Srbije zahvaljujući rastu od 52,5 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

Najviše investicija u Srbiji iz Kine

U prvoj polovini ove godine, najveći priliv stranih investicija u Srbiju zabeležen je iz Kine i to u iznosu od 491,5 miliona evra. Na drugom mestu je EU koja je uložila 90 miliona evra manje.

Na globalnom nivou, kriza potpomognuta situacijom u Ukrajini učinila je da finansiranje i investicije u okviru inicijative „Pojas i put" u svetu u prvih šest meseci budu 28,4 milijarde dolara, što je za 10 milijardi manje u odnosu na isto vreme prošle godine.

Nekadašnji dopisnik iz Kine, potom i ekonomski savetnik ambasade Srbije u Pekingu, Zoran Đorđević podseća da je Kina bila zatvorena dugo zbog korone, a sada je i ukrajinska kriza uticala na usporavanje razvoja „Pojasa i puta".

I ukrajinska kriza usporila inicijativu

- I sam oružani sukob u Ukrajini i otežan transport ipak utiču i na „Pojas i put" i na ukupan obim razmene koji bi bio mnogo veći da nije toga. Sa druge strane, Kina bez obzira na sve to i na zategnute odnose sa SAD nastoji da proširi i diversifikuje svoj krug prijatelja i da pojača prijateljsrvo sa nekim zemljama ili makar ekonomsku saradnju - kaže on za Sputnjik.

Ipak, to što se sedam država priključilo kineskoj inicijativi u prošloj godini, a u ovoj još četiri govori da uticaj Kine u svetu, uprkos naporima Zapada da ga suzbije, ne jenjava.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Sa kineskom inicijativom aktivno sarađuju i 32 međunarodne organizacije, što je čini značajnom platformom za međunarodnu saradnju.

Đorđević kaže da koliko može da se vidi iz kineske štampe i izjava tamošnjih funkcionera, "Pojas i put" će biti nastavljen svojim tokom i donosiće neke pozitivne promene ne samo zemljama u razvoju na tom putu nego će se odnosi i na Zapadnu Evropu.

I Zapadna Evropa na kineskoj mapi

- Kina kroz tu inicijativu koju je Evropa dočekala na nož, želi da razvija saradnju i sa Zapadom, sa Nemačkom, Francuskom... Sad su te železničke kompozicije malo u zastoju , ali je dobra strana što se pomorski transport oporavio. U jednom momentu u vreme kovida jedan kontejner sa robom koštao je i 15-16 hiljada dolara. Sada se to vraća na dve, tri hiljade dolara od Kine do Evrope, tako da ima šanse da se ta trgovina unapredi - kaže naš sagovornik.

Da uprkos opiranju političara koji upozoravaju na moguću ekonomsku zavisnost od Kine, privrednici ipak zagovaraju saradnju sa njom pokazala je i najnovija kineska akvizicija na koju je nemačka vlada na kraju ipak dala saglasnot. Tako je kineska brodarska kompanija Kosko preuzela 25 odsto udela u jednom od terminala u Hamburgu, najvećoj nemačkoj i jednoj od najvećih evropskih luka.

Nemački kancelar Olaf Šolc je podržao ulaganje Kine, druge svetske ekonomije, koju će posetiti 4. novembra, što će biti prva poseta nekog lidera iz EU Pekingu od početka pandemije korone.

Amerikanci i dalje podrivaju

Kina je, inače, najveći trgovinski partner Nemačke u proteklih šest godina, a vrednost te saradnje u 2021. godini premašila je 245 milijardi evra.

Đorđević napominje da je inicijativu Pojasa i puta posebno pokušavala da opstruiše Amerika koja je, zabrinuta da gubi ekonomsku prevlast u svetu, uvela takse na kinesku robu, na šta je Peking uzvratio istom merom. Za sve vreme trajanja taksi SAD ne samo nisu uspele da smanje svoj veliki trgovinski deficit sa Kinom nego su ga još povećale. Sada, kako je ovih dana javio Blumberg, razmatraju mogućnost uvođenja sankcija protiv Kine, koristeći iskustva prilikom uvođenja sankcija na izvoz robe u Rusiju.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Početkom oktobra američko ministarstvo trgovine je, inače, stavilo na spisak 31 kompaniju iz Kine kojoj se zabranjuje isporuka tehnoloških proizvoda.

Zaslepljeni ideologijom

Đorđević podseća da je kineski minsitar spoljnih poslova Van Ji nedavno u telefonskom razgovoru sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom, izjavio, da je Vašington narušio pravila slobodne trgovine uvođenjem novih pravila za Peking u vezi sa kontrolom izvoza.

- Očigledno je da su američko-kineski odnosi sada na niskom nivou i Kini najviše smeta to što Amerikanci sada kao oružje koriste u ekonomskim i trgovinskim pitanjima i političke odnose i ideologiju. Zamislite, ranije su Amerikanci optuživali Kineze da šire idologiju, a sada je obrnuto - Kinezi optužuju Amerikance da su zaslepljeni ideologijom i ne vide gde je korist obeju država - napominje naš sgaovornik.

On najnoviji slučaj gde je Kosko preuzeo udeo u hamburškoj luci smatra dovoljno ilustrativnim, jer je reč o kompaniji koja upravljala sa 367 vezova u 37 luka širom sveta. To je samo još jedna kockica u globalnoj slagalici Pojasa i puta kojoj se, uprkos pokušajima Zapada, teško može stati na put.