Doktor Google ili doktor medicine – koga izbrati?

Zašto se za zdravstvene savete ne treba oslanjati na internet, već na lekare?

Imali ste nekoliko besanih noći. Ustajete umorni, bole vas mišići, zaboravni ste. Simptome unosite u pretraživač i, između ostalog, nailazite na dijagnozu bolesti štitne žlezde. Iako ste, zapravo, možda samo neispavani, sve dok ne posetite ličnog lekara bićete zabrinuti za sopstveno zdravlje. Tek kada porazgovarate sa njim, smirićete se i dobiti prave savete i smernice. Zato se nemojte oslanjati na internet članke, jer vas to može dodatno uznemiriti. Informacije na mreži i u vašem okruženju često mogu biti zastrašujuće i pre svega lažne. Zbog toga, bar o zdravstvenim pitanjima koja se tiču vas ili vaše dece, vredi usvojiti višemilenijski savet najpoznatijeg pisca basni, Ezopa: "Ne veruj svemu što čuješ." Sajberhondrija – preterana briga za sopstveno zdravlje, koja proizilazi iz pogrešnog tumačenja informacija na internetu – postaje sve veći problem. Pravi lek za sajberhondriju je razgovor sa lekarom.

Zamke samodijagnoze

Upotrebom interneta broj informacija o simptomima bolesti i njihovog lečenja naglo je porastao. Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku, u 2020. godini čak 46 odsto Srba koristilo je internet za traženje informacija vezanih za zdravlje. To je za gotovo 25 odsto više nego 2015. godine. Samodijagnoza je povezana sa mnogim zamkama koje bi trebalo izbeći.

Neadekvatnost informacija i procena njihove tačnosti:

Procena tačnosti laičkih mišljenja i informacija na internetu je veoma teška za ljude koji nisu u tome stručni. Zdravstveni podaci na vladinim stranicama su najtačniji. Relevantnost informacija naglo pada na sponzorisanim i informativnim sajtovima, a posebno na onim koje su kreirali pojedinci bez profesionalne kompetentnosti, gde većina podataka nije povezana sa stvarnim problemom ili je čak netačna.

Isto važi i za laičke savete. Pesimista vas može uplašiti svojim viđenjem vaših simptoma, a optimista vas može uveriti da oni ne znače ništa, iako u to ne može biti siguran. Zato je lekar jedini ispravan izbor za prepoznavanje i lečenje stanja.

Preterana samodijagnoza:

Laici tumače informacije, čak i ako su relevantne, na svoj način. Bol u zglobovima veb tumači kao fibromijalgiju, iako u pitanju može biti samo problem sa ligamentom. I pre nego što ste dobili prave informacije, počinjete da razmišljate o medicinskim stanjima koja možda nemaju nikakve veze sa realnim.

Preterano umirujuća samodijagnoza:

Iako je preterano reagovanje češće, informacije na mreži mogu i lažno da vas umire. U tom slučaju možete da propustite priliku za pravovremenu reakciju u situacijama koje su ozbiljnije od one na koju vam veb ukazuje.

Paušalna procena:

Informacije na mreži su opšte, zabeležene za prosečnog korisnika, čak i ako su profesionalno opravdane. A ljudi su individue sa posebnim karakteristikama i potrebama. U proceni je stoga neophodan individualni pristup. Nijedna paušalna informacija ne može biti bolja od saveta lekara.

Kako kritički proceniti kvalitet informacija na internetu o simptomima bolesti i njihovog lečenja pročitajte dalje na Sve će biti u redu.