printscreen
Vesti
Pamtićemo ih po velikim delima kojim su dokazali ljubav prema svom narodu i zemlji.
Foto: Branko Petrović
Književnik Radovan Beli Marković preminuo je iznenada 19. januara u 75 godini.
Beli Marković rođen je u selu Ćelije, kod Lazarevca 10. oktobra 1947. Školovao se u Lajkovcu, Lazarevcu, Beogradu. Kao mlad radio na benzijskoj pumpi, kasnije bio novinar u valjevskom listu „Napred“, a zatim, do penzionisanja bio je upravnik lajkovačke Gradske biblioteke. Bio je član redakcija „Književne reči“ i „Književnih novina“, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN-a.
Prvi roman "Palikuća i Tereza milosti puna“ objavio je 1976, zatim slede knjige pripovedaka: "Crni kolač" (1985), "Švapska kosa" (1989), "Godine raspleta" (1992), "Živčana Japija" (1994), "Setembrini u Kolubari" (1996), "Stare priče" (1999), "Aša" (2007) , "Ćorava kutija" (2007).
Između ostalih nagrada za knjige priča dobio je Andrićevu nagradu za "Septembrini u Kolubari", za "Male priče“ nagradu „Bora Stanković“, dok je za roman "Lajkovačka pruga" (1997) dobio Nolitovu nagradu za roman i nagradu „Branko Ćopić“. Za roman "Limunacija u Ćelijama" (2000) dobio je priznanje „Večernjih novosti“ za knjigu godine „Meša Selimović“. Autor je i romana: "Poslednja ruža Kolubare" (2001), "Knez Miškin u Belom Valjevu" (2002), "Devet belih oblaka" (2003), "Orkestar na pedale" (2004), "Kavaleri Starog premera" (2006), "Gospođa Olga" (2010). Poslednji roman „Stojna vetrenjača“ objavio je u julu 2021.
Foto: printscreen
Ksenija Vučić (devojački Janković) novinarka i prva supruga predsednika Srbije Aleksandara Vučića iznenada je preminula 29. januara u 56 godini.
Ksenija Vučić je rođena u Beogradu. Pohađala je Osnovnu školu „Darinka Pavlović“ u Starom gradu. Školovanje je nastavila u rodnom gradu. Radila je u brojnim medijima. Između ostalih, bila je deo redakcije radio „Indeksa“, lista „Srpska reč“, radija „Fokus“ i televizije „Studio B“.
U svojoj bogatoj karijeri radila je intervjue sa mnogim domaćim i stranim političarima i važnim ličnostima poput Vedrane Rudan, Nikole Gruevskog, Ivice Dačića, Čedomira Jovanovića, Nenada Čanka, albanskog premijera Edija Rame kome je u emisiji pokazala tri prsta.
Od 1997. do 2011. godine bila je u braku s Aleksandrom Vučićem, aktuelnim predsednikom Srbije, nekadašnjim premijerom, potpredsednikom Vlade, ministrom odbrane i ministrom informisanja.
Iza sebe je ostavila dvoje dece, ćerku Milicu i sina Danila.
Foto: Beta/Dragan Gojić
Novinar, književnik i književni i filmski kritičar Milan Vlajčić preminuo je 9.februara u 83. godini u Beogradu.
Vlajčić je rođen 23. avgusta 1939. u Beogradu. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti beogradskog Filološkog fakulteta.
Književne kritike i oglede objavljuje od 1960. u časopisu „Delo“ i drugim publikacijama.Uređivao je kulturne rubrike „Studenta“ i „Mladosti“, književne listove i časopise „Vidici“, „Gledišta“ i „Književni glasnik“.
Od 1970. kao novinar i urednik dnevnog lista „Politike“ pisao je o pozorišnu, televizijsku i radio-kritiku, a od 1985-2004. bio je stalni filmski kritičar tog lista. Od 2004-2017 bio je je filmski kritičar i kulturni komentator dnevnog lista „Blic“. Tokom poslednje dve godine, bio je kritičar portala i dnevnog lista „Nova“.
Na konkursu Morava-filma (Beograd) dobio je najvišu nagradu za najbolju jugoslovensku filmsku kritiku 1977. godine.
Dobitnik je još niza nagrada, među kojima su "Milan Bogdanović" za 1981. godinu za najbolju novinsku književnu kritiku u novinama, na radiju i TV, "Dušan - Duda Timotijević", koju dodeljuje nedeljni list TV novosti, za najbolju televizijsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1984. godini, "Zlatno pero”,koju dodeljuje Institut za film u Beogradu, za najbolju filmsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1988. godini i Zlatni beočug grada Beograda 2000. godine za trajni doprinos kulturi.
Bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Suda novinske časti u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), član Srpskog književnog društva (SKD) i srpskog Pen-Centra, Međunarodne asocijacije filmskih kritičara FIPRESCI (Minhen), akademija AFUN i PANU.
Foto: FacebookPrintscreen
Danilo Šotra, ugledni srpski sportski novinar i jedan od osnivača Sportskog žurnala preminuo je 20. februara u 80. godini.
Godinama je Šotra radio u časopisu Sport, a onda je postao jedan od osnivača čuvenog Sportskog žurnala.
U Sportskom žurnalu je uređivao košarkašku rubriku koja je bila najbolja u zemlji. Važilo je pravilo- ako nešto nije bilo objavljeno u Žurnalu bilo je kao da se nije ni dogodilo.
Zahvaljujući Šotri iz Francuske se „javljao“ Šarl Depre, iz Italije Dino Solario, iz Nemačke Dagmar Šreder…Ko pamti Sport pamti i ta imana iza kojih je bio – Danilo Šotra.
Danilo Šotra je bio jedan od onih koji su imali zadovoljstvo da prate naš basket u njegovim zlatnim godinama, da opisuje pobede u raznim finalima, da intervjuiše najveće igračke i trenerske zvezde.
Foto: printscreen
Istaknuti pesnik, prevodilac, pisac za decu, novinar i kulturni poslenik Dragan Mraović preminuo je iznenada 20. marta u 75. godini.
Iza sebe je ostavio impresivan opus od 185 knjiga, od čega su 22 autorske (pet ih je objavljeno na italijanskom jeziku), a ostalo knjige prevoda na italijanski i sa italijanskog, kao i sa francuskog.
U poeziji se oglasio zbirkom "Dolazak u sećanje" (1982) a zatim su usledile knjige "Najbolja pesma" (1991), "Noćas sam sanjao ljubav" (1994), "Timočke nesanice" (1998), "Prah srca" (2006). Objavio je i knjige za decu "Papirne lađe", "Živele male vragolije", "Mali saobraćajni bonton". U javnosti je sa posebnim simpatijama dočekana njegova "Boemska knjiga", koja je imala tri izdanja
Među najznačajnije prevode sa italijanskog izdvajaju se Danteova "Božanstvena komedija", celokupna dela Đakoma Leopardija "Počivaj zauvek umorno srce moje", Bokačov "Dekameron", poema "Oda srpskom narodu" Gabrijela D`Anuncija koju je prvi put preveo u celini na srpski jezik, roman Rafaela Nigra, pesme Pjetra Aretina, Danijela Đankanea i Sandre Pene...
Mraović je radio kao novinar, generalni konzul SRJ u Italiji, profesor italijanskog jezika i književnosti u gimnaziji u Sremskim Karlovcima, docent na Filološkom fakultetu Univerziteta u Bariju. Obnovio je i vodio "Pesničke novine", bio je predsednik upravnih odbora Udruženja književnika Srbije, Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, KPZ Srbije.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Pisac Milovan Vitezović preminuo je 22. marta u Beogradu u 78. godini.
Vitezović je bio dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti.
Pisao je pesme, romane, drame, filmska i TV scenarija, eseje, kritike i aforizme. Objavio je više od četrdeset knjiga u više od 180 izdanja.
Autor je 11 romana, koji su svi bili bestseleri. Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku.Za televiziju je pisao scenarija za drame "Šešir profesora Koste Vujića", i "Snohvatice I i II"; za igrane televizijske serije "Dimitrije Tucović" (8 epizoda), "Pripovedanje Radoja Domanovića" (8 epizoda) i "Vuk Karadžić" (16 epizoda). Pisao je scenarija za igrane celovečernje TV filmove: "Mesto susreta Beograd" i "Srebro na Odisejevom putu" za evropske televizije ORF i ZDF.
Sa Zdravkom Šotrom radio je scenarija po svojim romanima "Lajanje na zvezde (nagrada festivala Herceg Novog i Zlatna novosadska arena).
Dobitnik je brojnih nagrada. Jedan je od priređivača Sabranih dela Sime Milutinovića Sarajlije. Bio je predsednik je Udruženja književnika Srbije.
Foto: sanu.ac.rs
Miroslav Gašić, jedan od naših najistaknutijih hemičara i redovni član Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU preminuo je 29. marta u 90 godini u Beogradu.
Diplomirao je 1959, doktorirao 1964. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a postdoktorske studije završio je pri Vusterskoj fondaciji za eksperimentalnu biologiju, Šrusberi, SAD 1965. i na Kalifornijskom Univerzitetu u Los Anđelesu gde je studirao od 1965. do 1967. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1985. godine, a za redovnog 1994. Bio je sekretar Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU od 2002. do 2017, član Predsedništva SANU i član Saveta Galerije SANU.
Autor je više od 90 naučnih članaka u međunarodnim naučnim časopisima prvenstveno o prirodnim proizvodima mora (izdvajanje struktura, biološka aktivnost), esencijalnih ulja, organskih reakcija, itd. Za uspešan višegodišnji naučno-istraživački rad dobio je brojne nagrade i priznanja, među kojima su: Okrobarska nagrada grada Beograda (1988); Orden rada sa crvenom zastavom (1988); Medalja Srskog hemijskog društva za trajan i izvanredan dopirnos nauci (1997); Počasni predsednik Srpskog hemijskog društva (2006)
Foto: Informer
Bivši visoki srpski funkcioner i predsednik Predsedništva Republike Srbije Dušan Čkrebić preminuo je 7. aprila u 95. godini.
Učestvovao je kao dobrovoljac na Sremskom frontu, kao i u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije u Trećem kragujevačkom bataljonu Prve proleterske udarne brigade, a iz rata se vratio odlikovan Ordenom za hrabrost i oficirskim činom. Bio je podsekretar u Republičkom sekretarijatu za privredu, pri čemu se posebno bavio energetskim razvojem Srbije, a bio je i predsednik Privredne komore Srbije.
Tokom političke karijere bio je i predsednik Izvršnog veća SR Srbije (1974-1978.), predsednik Skupštine SR Srbije (1978-1982), predsednik CK Saveza komunista Srbije (1982-1984.) i predsednik Srbije (1984-1986.) Čkrebić je nosilac više domaćih i stranih odlikovanja, među kojima Jugoslovenskog ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, kao i najvišeg ordena Srpske pravoslavne crkve Orden Svetog Save prvog stepena.
Foto: printscreen
Arhitekta i dugogodišnji profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Zoran Bulajić preminuo je u 73. godini 18. aprila.
Bulajić je bio je glavni arhitekta nastavka gradnje i uređenja enterijera Hrama Svetog Save, a zaslužan je i za enterijer kripte Hrama Svetog Save.
Projektovao je i realizovao više objekata različitog sadržaja - reprezentativnih i poslovnih objekata, turističko ugostiteljskih, muzeja, izložbenih postavki, trgovačkih i prodajnih prostora, u zemlji i inostranstvu i veći broj jugoslovenskih privrednih izložbi u svetu.
Bio je član arhitektonske sekcije ULUPUDS-a od 1980. godine i predsednik Upravnog odbora ULUPUDS-a od 2000-2004. godine. Bio je član Saveza arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda. Od 2011-2015. godine bio je glavni arhitekta nastavka gradnje i uređenja enterijera Hrama Svetog Save u Beogradu, a bio je zadužen i za enterijer kripte Hrama Svetog Save. Od 2012. godine bio je dekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.
Foto: Tanjug
Novinar i urednik Veselin Vesa Simonović napustio nas je 8. maja u 63. godini života.
Veselin Simonović bio je jedan od najpoznatijih srpskih novinara i urednika.
Bio je urednik u redakcijama „Borbe“, nedeljniku „Vreme“, a potom dugogodišnji urednik dnevnog lista „Blic“.
Od 2020. bio je osnivač, direktor i glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs i direktor lista Nova.
Foto: wikipedia.org
Bivši predsednik Narodne skupštine i jedan od vodećih ljudi Socijalističke partije Srbije, Dragan Tomić preminuo 21. juna u 86 godini života.
Dragan Tomić je 1994. godine sa mesta šefa poslaničke grupe SPS izabran za predsednika republičke Narodne skupštine i na tom mestu ostao do oktobarskih promena 2000. godine.
Rođen je 1936. godine u Prištini, a školovao se u Beogradu. gde je i završio Tehnološko-metalurški fakultet. Po diplomiranju 1962. godine zaposlio se u rakovačkom „Rekordu“ gde je počeo kao inženjer-tehnolog i došao do mesta generalnog direktora. Bio je delegat u SO Rakovica i u Veću opština Skupštine Srbije. Usledila je funkcija predsednika Gradske konferencije SSRN (1986 — 1989). Posle Rekorda zaposlio se u „Jugopetrolu“ na mestu generalnog direktora. Biran je za predsednika Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije. Sa mesta šefa poslaničke grupe SPS izabran je 1994. godine za predsednika republičke Narodne skupštine i na tom mestu ostao do oktobarskih promena 2000. godine. Bio je na mestu Vršioca dužnosti Predsednika Republike Srbije od 23. jula 1997. godine do 29. decembra 1997. godine.
Foto: printscreen
Nekadašnja ministarka Bratislava Buba Morina preminula je 2. avgusta u Nišu u 76. godini.
Rođena je u Nišu, 4. marta 1947. godine, od oca Milana i majke Jelene.
Osnovnu školu Ivo Andrić završila je u Nišu, a zatim gimnaziju Svetozar Marković. Tokom srednjoškolskih dana pokazuje afinitet i interesovanje prema sportu i u toku srednjoškolskih i ranih studentskih dana bila je aktivna kao golman u ženskom rukometnom klubu Železničar Niš. Završila je Pravni fakultet. Svoje prvo radno angažovanje ostvaruje u tadašnjem Niškom SUP-u, a zatim prelaskom u Beograd radi u SIV-u (Saveznom Izvršnom Veću).
Početkom 80-ih godina prelazi u Prištinu i obavlja poslove u Pokrajinskom komitetu Kosova i Metohije. Početkom raspada bivše SFRJ bila je iskreni zagovornik opstanka tadašnje Jugoslavije i te svoje stavove je artikulisala kroz organizaciju "Pokret žena za očuvanje Jugoslavije".
Rasplamsavanjem ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije početkom 90-ih godina i velikim prilivom ratom ugroženog stanovništva na teritoriju Srbije Vlada Srbije imenuje je za Komesara za izbeglice Republike Srbije Radila je na zbrinjavanju preko 700 hiljada prognanih i raseljenih lica. Kasnije je obavljala funkciju Ministra za brigu o porodici u Vladi Republike Srbije. Ratne 1999. godine bila je na funkciji Saveznog ministra za izbeglice i interno raseljena lica i u tom periodu se aktivno bavila dopremanjem humanitarne pomoći Srbiji i SR Jugoslaviji. Poslednji radni angažman bio je na mestu saveznog poslanika u Saveznoj Skupštini SR Jugoslavije. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja za humanitarni rad od kojih treba istaći nagradu “Melina Merkuri” koja je jedno od najvećih priznanja koje dodeljuje Vlada Grčke.
Foto: printskrin/jutjub
Profesor Zoran Krivokapić preminuo je 10. septembra u 68 godini. Bio je vodeći naš stručnjak u oblasti kolorektalne hirurgije i proktologije
Prof. dr sc. med. Zoran Krivokapić, rođen je u Zvečanu 27. avgusta 1955. godine.
Bio je čuveni srpski kolorektalni hirurg, redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i načelnik Trećeg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike. Takođe, bio je član je Kraljevskog udruženja hirurga Engleske (FRCS).
U Prvoj hirurškoj klinici je uveo veliki broj novih dijagnostičkih metoda i operativnih procedura.
Organizovao je brojne međunarodne projekte i kongrese.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1. novembra 2012. godine, a za redovnog 8. novembra 2018. godine.
Doktor Krivokapić bio je gostujući profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije, Keck School of Medicine - SAD, Medicinskom univerzitetu u Krajovi, Rumunija, Medicinskom fakultetu u Nišu, Medicinskom fakultetu u Podgorici, Medicinskom fakultetu u Foči i Medicinskom fakultetu u Skoplju, počasni doktor nauka Medicinskom univerzitetu u Krajovi. Osnivač je Društva koloproktologa Jugoslavije.
Njegov međunaroni ugled potvrđen je izborom za punopravnog člana Engleskog Kraljevskog Koledža hirurga. Bio je član brojnih domaćih i inostranih udruženja i predsednik hirurške sekcije SLD-a, kao i član medicinske akademije SLD-a.
Profesor Krivokapić bio je direktor i generalni sekretar Svetskog udruženja univerzitetskih kolorektalnih hirurga. Takođe je bio Predsednik Evropskog udruženja koloproktologa (ESCP). Član je Američkog koledža hirurga i počasni član Američkog udruženja kolorektalnih hirurga.
Foto: Printscreen You Tube
Profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji Srbijanka Turajlić preminula je 25. septembra iznenada u 76. godini
Srbijanka Turajlić bila je penzionisani vanredni profesor sa Katedre za Signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Krajem devedesetih bila je aktivan član Narodnog pokreta Otpor. Dobitnica je nagrade Osvajanje slobode za 2009. godinu koju dodeljuje Fond Maja Maršićević Tasić za doprinos pobedi demokratije u Srbiji. Bila je i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004.
Foto: Printscreen/You Tube
Poznata radio-voditeljka i novinarka Gorica Nešović preminula je 6. oktobra u 59. godini.
Početkom devedesetih vodila je emisije na Trećem kanalu.
Vratila se na Studio B, pa kao programska direktorka Radija B92 i voditeljka jutarnjeg programa u Srbiji Dizanje.
Slušaoci Prvog programa Radio Beograda mogli su da prate emisiju Buđenje koju je uređivala i vodila sa prijateljem i kolegom Draganom Ilićem, odakle su se preselili na radio Indeks.
Gorica je autor tri knjige, ima sina Marka.
Rođena je 15. maja 1964. u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Karijeru radijske voditeljke započela je 1982. godine na Studiju B.
Foto: Printscreen
Milovan Mića Danojlić srpski književnik i pesnik, član SANU preminuo je posle kraće bolesti 23. novembra u Francuskoj.
Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga.
Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.
Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.
Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost).
Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.
Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima.
Foto: Youtube printscreeen
Rajko Petrov Nogo, srpski pesnik, esejista i književni kritičar preminuo je 28. novembra u 77 godini.
Poznati srpski esejista rođen u Zagorju, u Hercegovini. Nakon osnovne škole završio je Učiteljsku školu u Sarajevu, diplomirao je Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na sarajevskom Filozofskom fakultetu, a magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Od 2000. godine predaje poeziju i kritiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran je 27. juna 1997, a za redovnog 21. juna 2004. godine. Član je Udruženja književnika Srbije. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. godine predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Član je prvog saziva Senata Republike Srpske od 1997, a ponovo je izabran 9. aprila 2009. godine.
Dobitnik je 23 nagrade, a do kraja 2007. godine objavio je 52 knjige.
Foto: youtube.com
Latinka Perović jugoslovenska istoričarka i političarka preminula je 12. decembra u Beogradu u 89. godini.
Sa samo 27 godina bila je predsednica Antifašističkog fronta žena Srbije (AFŽ). Obavljala je dužnost sekretara Saveza komunista Srbije od 1968 do 1972 godine. Perović se posvetila istorijskom istraživanju i postala poznata kao stručnjak za srpsku istoriju 19. veka, kao i srpsku savremenu istoriju.
Od 1976. do 1998. radila je na Institutu za noviju istoriju Srbije.
Foto: printscreen
Dejan Tiago Stanković srpski i portugalski pisac i književni prevodilac preminuo je 21. decembra u 58. godini života.
Rođen je u Beogradu 1965, gde je živeo dok nije diplomirao arhitekturu kojom se potom, kako je naveo u svojoj biografiji nikada nije bavio.
Živeo je i voleo Lisabon, pa je dobio i njihovo državljanstvo, a kako je pisao "gledali su ga kao svog”.
Prema vlastitim rečima spisateljski zanat je naučio od najboljih, prevodeći književna dela.
Objavio sam knjigu pripovedaka „Odakle sam bila, više nisam“ i roman „Eštoril“, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru – naveo je Tiago između ostalog u svojoj biografiji.
Foto: Tanjug/DIMITRIJE GOLL
Dugogodišnji direktor Savezne Uprave carina Savezne Republike Jugoslavije Mihalj Kertes preminuo je 29. decembra u 75. godini života.
Rođen je 29. avgusta 1947. godine u Bačkoj Palanci. Završio je osnovnu i srednju školu, kao i višu „Školu za Upravljanje“, smer socijalni rad, u rodnom gradu.
Počeo je da radi kao socijalni radnik u gradskoj administraciji, postao član Saveza komunista Jugoslavije 1974. Na lokalnom nivou je napredovao do pozicije sekretara gradskog komiteta Saveza komunista, za koga je postavljen 1986. godine.
Kao dugogodišnji direktor Savezne Uprave carina Savezne Republike Jugoslavije, obezbeđivao je logističku i finansijsku podršku za navodno razne tajne operacije tadašnjeg režima
Tokom transformacije Komunističke partije u Socijalističku partiju Srbije, postao je pobornik Miloševićeve politike. Njegov uspon u visoku politiku je počeo tokom Antibirokratske revolucije, ustanka protiv „starog režima“ i podržavajući Miloševićevu politiku - započeo proteste u Bačkoj Palanci i vodio proteste do Novog Sada.
Najpoznatiji Brazilac u Srbiji čeka dete, ime ima posebno zanjačenje a on i majka Novosađanka su presrećni
31.12.2022
07:00
119. 09. 2026. u 12:56
219. 09. 2026. u 12:56
119. 09. 2026. u 09:46
219. 09. 2026. u 09:46
Najpoznatiji Brazilac u Srbiji čeka dete, ime ima posebno zanjačenje a on i majka Novosađanka su presrećni
31.12.2022
07:00
Nove skandalozne objave prvog sa uličarske i blokaderske liste Ilije Srdanovića osvanule su na društvenim mrežama i izazvale potpunu nevericu i zgražavanje javnosti u Srbiji.
19.09.2026
11:56
Rusija sprovodi administrativne pripreme koje bi joj omogućile novu mobilizaciju i istovremeno bi mogla da pojača hibridne aktivnosti protiv evropskih država koje podržavaju Ukrajinu.
19.09.2026
10:09
U etno selu "Šajkače", u domaćinskim Rstićima kod Kosjerića, Informer televizija organizovala je nezapamćeno, veliko narodno veselje koje je okupilo ogroman broj građana, domaćinska atmosfera i slavlje, koje prema rečima glavnog i odgovornog urednika Informera Dragana J. Vučićevića traje do duboko u noć, dostiglo je svoj vrhunac kada je na veselje stigla predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
19.09.2026
16:27
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", prilikom posete etno selu "Moravski konaci" u Velikoj Plani, govorio je za medije o svim aktuelnim temama, pa prokomentarisao komičan pokušaj blokadera koji su hteli da izazovu incident na pijaci u Smederevu.
19.09.2026
12:32
Da ljubav prema svojoj zemlji i predsedniku Aleksandru Vučiću ne poznaje granice pokazao je snimak iz Kragujevca.
19.09.2026
16:37
Predsednik Republike Srbije i nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", Aleksandar Vučić, posetio je danas manastir Koporin i istakao da je taj manastir svetinja koja nadahnjuje i da je uspeo da na kratko oseti njen mir.
19.09.2026
16:26
Ministar finansija Siniša Mali još jednom je pokazao kako se vodi narodna i domaćinska politika. On je sam seo za volan svog čuvenog "pežoa", krenuo u obilazak beogradske opštine Zvezdara i naselja Veliki Mokri Lug, gde je razgovarao sa građanima, kupio slatkiše za najmlađe i posetio divnu porodicu Ristić.
19.09.2026
15:44
Sevaju varnice između Mensura Ajdarpašića i Ivane Ivanović, a članica Crvenog tima je isprozivala rivala iz Plave ekipe.
19.09.2026
09:00
Sanja Jurošević iz Plavog tima prva je takmičarka koja je eliminisana iz druge sezone Exatlona Srbija.
18.09.2026
23:59
Takmičar iz Plavog tima Mensur Ajdarpašić izazvao je Radojicu Lazića da se bori protiv njega na dnevnom poligonu u moru.
18.09.2026
23:30
Večerašnja epizoda najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija obilovala je neizvesnošću, a takmičenje je napustila Sanja Jurošević.
18.09.2026
23:17
Trener Crvenih Radojica Lazić isprozivao je Plavi tim nazvavši ih tutumišima.
18.09.2026
23:00
Žena srednjih godina iz Prokuplja zadobila je više ujeda u predelu leve butane od pasa lutalica koji su je napali. Kako nam je potvrdila, da nije bilo prolaznika pitanje je kako bi prošla.
19.09.2026
16:25
Vođe kavačkog klana Radoje Zvicer i tadašnji policajac Ljubo Milović pretili su smrću turskom biznismenu Hakanu Temelatanu, optužujući ga da je "izradio" mafiju i više od dva miliona evra namenjenih za kupovinu kokaina u Ekvadoru uložio u sopstveni hotel i privatne poslove u Nemačkoj.
19.09.2026
16:16
Policijski službenici Policijske uprave Banjaluka sprovode veliku akciju usmerenu na hapšenje i procesuiranje osumnjičenih za neovlašćenu proizvodnju i promet droge.
19.09.2026
15:03
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu određeno je zadržavanje C. D. (46) i njenom sinu M. J. (24) iz Dolova kod Pančeva zbog sumnje da su u Sokobanji izveli razbojništvo i od starice T. B. (86) oteli ogromnu sumu novca i dragocenosti.
19.09.2026
12:31
Ljiljana B. (57) ubijena je noćas oko 4 sata ujutru u stanu u kojem je živela sa sinom A.B. (21). Njoj je, kako se sumnja, sin naneo višestruke ubodne rane nožem.
19.09.2026
12:07
Zgrada sa 22 luksuzna stana u Drezdenu u vlasništvu je bliskog saradnika Volodomira Zelenskog, a moguće je da je namenjena njemu i porodici.
19.09.2026
16:30
Rusija je Iranu dala upravo ono što Sjedinjene Američke Države godinama daju Ukrajini – obaveštajne podatke za precizno gađanje protivnika, a sada tu računicu direktno osećaju američke snage na Bliskom istoku.
19.09.2026
16:02
Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je Vladi da pripremi niz mera za razvoj javnog prevoza, uključujući primenu veštačke inteligencije, testiranje bespilotnih vozila i obnovu voznog parka.
19.09.2026
15:45
Sjedinjene Američke Države mogle bi da budu uvučene u direktan rat sa Rusijom i da pošalju svoje vojnike na evropski front ukoliko Moskva posle Ukrajine krene na članice NATO-a, upozorio je demokratski senator Ričard Blumental, jedan od glavnih autora novog paketa sankcija protiv Rusije.
19.09.2026
15:01
Kultni filmski hit „Niske strasti“ iz 1992. godine, koji je na blagajnama ostvario neverovatnu zaradu od 352 miliona dolara, decenijama je skrivao mračne tajne iza kulisa, o kojima su glavna glumica i reditelj tek kasnije progovorili.
19.09.2026
14:02
Netfliks je zvanično najavio rad na novoj dramskoj miniseriji pod nazivom "The Retrievals", zasnovanoj na šokantnim istinitim događajima koji su potresli američku javnost i medicinsku zajednicu.
19.09.2026
12:42
Vlasnik psa Sime govorio je o tome kako je izgledalo snimanje serije "Srećni ljudi".
19.09.2026
12:12
Glumci Lazar Ristovski (73) i Anica Lazić (37) pojavili su se prvi put zajedno u javnosti nakon venčanja.
19.09.2026
11:28
Legendarna filmska diva Sofija Loren sutra proslavlja 92. rođendan, a širom sveta s pravom nosi titulu neuništivog simbola vanvremenske i svetske lepote.
19.09.2026
10:58
Jednostavan trik sa mlakom vodom i regeneratorom za kosu može vam spasiti omiljeni komad odeće koji se skupio nakon pranja i sušenja u veš mašini.
19.09.2026
16:10
Čarls Spenser, brat princeze Dajane, u svojoj novoj knjizi "Labudova pesma: Dajana, moja sestra" izneo je brojne detalje o poslednjim godinama života svoje sestre, njenom odnosu sa tadašnjim princom Čarlsom, kao i događajima koji su pratili njenu sahranu 1997. godine.
19.09.2026
15:00
Jesen je period kada se u mnogim domaćinstvima priprema zimnica, a kupus je gotovo nezaobilazan. Na pijacama je tada ponuda velika, ali kupci često nisu sigurni kako da procene kvalitet glavice koju žele da kupe.
19.09.2026
14:23
Izreka "ko jednom prevari, varaće zauvek" često se koristi kao pravilo kada se govori o partnerskim odnosima. Međutim, naučna istraživanja pokazuju nešto nijansiraniju sliku.
19.09.2026
13:50
Dok u mnogim evropskim gradovima nekoliko stotina evra jedva pokriva deo troškova stanovanja, jedna Britanka tvrdi da joj sličan iznos u Vijetnamu omogućava veoma udoban život.
19.09.2026
12:40
Šoumen Bojan Jovanovski, poznatiji kao Boki 13, žestoko je iskritikovao kolege koje se nisu pojavile na pomenu Marini Tucaković.
19.09.2026
16:21
Nakon više od decenije zajedničkog života, pevač Dado Polumenta i njegova supruga Ivona Polumenta prave svadbu naredne godine.
19.09.2026
15:49
Voditeljka Dea Đurđević oglasila se nakon što je izgovorila sudbonosno "da" u Hramu Svetog Save.
19.09.2026
15:31
Starleta Stanija Dobrojević na Instagram profilu podelila je vrelu fotografiju sa terase u Majamiju gde je istakla svoje obline u tangama.
19.09.2026
15:01
Tekstopisac Marina Tucaković zatekla je prvog sina Miloša Radulovića mrtvog, ali nikada nije želela da sazna kako je tačno preminuo.
19.09.2026
14:31
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.