UKRAJINCI I RUSI NEĆE MORATI DA PLAĆAJU KIRIJU U SRBIJI!? Svašta, oni jesu izbeglice, ali... Stručnjak se pozvao na zakon i smirio stanodavce

Cene kirija u Srbiji su trenutno na svom maksimumu, a pojavile su se spekulacije da će možda stanodavci morati da primaju "goste" iz Rusije da žive u stanovima bez plaćanja kirije

Sve više Ukrajinaca i Rusa dolazi u Srbiju, a zbog toga su cene zakupa nekretnina u prestonici porasle od 30 do 50 odsto, a na Novom Beogradu čak za 100 odsto. U poslednje vreme sve češće se mogu čuti teorije da će alavi stanodavci ostati bez para i da Ruse i Ukrajince neće moći da izbace na ulicu (kao što su pojedini činili sa građanima Srbije samo da bi što više profitirali od početka sukoba) ukoliko Rusi i Ukrajinci dobiju status izbeglica.

Sada na društvenim mrežama, mogu da se pronađu postovi u kojima stanodavci koji su Rusima i Ukrajincima iznajmili nekretnine za veliki novac pitaju da li država može da im nametne da izbeglice "bez naknade puste da žive u njihovom stanu ako se ispostavi da ne mogu nazad u svoju državu, a nemaju da plaćaju kiriju".

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže da je pretpostavka da izbeglice neretko u startu pristaju na visoku rentu kako bi što pre dobili krov nad glavom.

- Izdavanje nekretnine je dogovor između dve strane i tu niko ne može da se meša. Stanodavci u Srbiji trenutno, nažalost, koriste situaciju da povećaju rentu. Veliki broj podstanara, pa tako i izbeglica nema ugovor o zakupu - kaže Đurović i naglašava da ne može da se desi da država nametne da Rusi i Ukrajinci žive u nečijem stanu bez naknade.

Veliki broj izbeglica još uvek nije zatražio privremenu zaštitu, kaže Đurović, i dodaje da je, osim tržišta nekretnina i rada, priliv Rusa i Ukrajinaca izmenio i demografsku sliku Srbije.

- Čak 22.225 Ukrajinaca prijavilo je boravak do novembra, od toga 1.036 zatražilo je privremenu zaštitu. Do novembra boravak je prijavilo 137.750 Rusa, a 28 Rusa je zatražilo azil. Privremenu zaštitu je zatražio 21 Rus - objasnio je Đurović i dodao:

- Ukrajinci imaju pravo na privremenu zaštitu, ali većina pokušava da se snađe na drugačiji način, mimo postupka azila. Privremena zaštita traje godinu dana od dana stupanja na snagu odluke. Da bi ruski državljani kod nas dobili azil, moraju da se dokažu da beže od progona ili druge opasnosti po život. Oni pokušavaju na druge načine da ostanu ovde, pokušavaju da otvore firme, da se zaposle, više puta ulaze i izlaze iz Srbije - pojasnio je Đurović.