SAD JE SVE MNOGO JASNIJE, OVO JE POTOPILO "FRISTAJLER"!? Građevinski inženjer otkrio kako se Nova godina za 220 ljudi pretvorila u noćnu moru

Fama oko popularnog beogradskog splava "Fristajler" se i dalje ne smiruje, te je građevinski ižinjer objasnio kako splavovi inače funkcionišu i šta je doprinelo da on potone tokom dočeka Nove godine

"Fristajler" je i dalje tema broj jedan u domaćoj javnosti, bura oko popularnog beogradskog splava koji je potonuo nekoliko minuta nakon ponoći tokom dočeka Nove godine se i dalje ne smiruje.

Prema dostupnim informacijama, splav je registrovan za 220 ljudi, a na njemu je navodno bilo i dva do čak tri puta više! U ponedeljak uveče su uhapšeni vlasnik "Fristajlera", inače grčki državljanin Markos Ljapis (51), direktor splava Marko Radulović (41) i menadžer Darko Veljović (46). U sredu su njih trojica saslušani u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu i vlasnik Markos Ljapis je negirao krivično delo "izazivanje opšte opasnosti" koje mu se stavlja na teret i zbog kojeg mu preti od jedne do osam godina zatvora. 

Zbog toga je "Mondo" razgovarao sa jednim građevinskim inženjerom koji je objasnio kako inače splavovi funkcionišu, a dao je i svoje mišljenje o mogućem razlogu potonuća "Fristajlera" na osnovu informacija koje je saznao iz medija.

- Ovo je više pitanje za mašinskog inženjera, ali bez izlaska na teren i na osnovu informacija koje su dostupne iz medija, moje mišljenje je da je splav potonuo zbog prevelikog preopterećenja. On je registrovan za 220 ljudi, a na njemu je navodno bilo oko 700 ljudi. To je previše, nije mi nikako jasno odakle im ideja da puste toliko ljudi kad splav očito nije projektovan za toliko opterećenje - izjavio je građevinski inženjer koji je želeo da ostane anoniman.

Prema njegovim rečima, ključne su tri stvari: stalno opterećenje, korisno opterećenje i sila potiska, takozvani uzgon. Objasnio je detaljno šta to znači.

- Stalno opterećenje je sopstvena težina konstrukcije, što znači ponton na kojem stoji splav, burad, tankovi, rezervoari ili plovci, i ostali nekonstruisani elementi. Ti nekonstruisani elementi su deo fiksne opreme koja je stalno u objektu. Korisno opterećenje je dejstvo koje potiče od prisustva ljudi i inventara unutar samog objekta. To su ljudi kao glavni faktor uz šank, stolove i stolice, instalacije, rasvetu, razglas... Kompletan inventar noćnog kluba - priča on i dodaje:

- Na kraju imamo i najbitniju stvar, a to je sila potiska, odnosno takozvani uzgon. To je sila kojom tečnost (voda u ovom slučaju) deluje na telo (splav u ovom slučaju) koje se u njemu nalazi. Daću vam dva primera radi lakšeg razumevanja. To vam je kao kada napunite kadu do vrha vodom i vi onda legnete u tu kadu. Voda koja je istisnuta zbog vaše težine i koja ode gore, to je uzgon. Drugi primer koji mogu da vam dam jeste kada potopite loptu u vodu. Sila koja se suprotstavlja prilikom potapanja lopte u vodi je sila potiska tj. uzgon!

Foto: ATAIMAGES

Evo poređenja

- Uporediću vam to takođe sa izgradnjom brana. Prilikom izgradnje gravitacione brane, važna stvar je takozvani koeficijent sigurnosti koji se dobija tako što se saberu stalno i korisno opterećenje, a onda se to podeli sa uzgonom. Kod brana taj koeficijent iznosi između 1,2 i 1,3 dok bi kod plutajućih objekata koeficijent sigurnosti trebalo da iznosi minimum 1,3 a sigurno je i više od toga - dodao je on.

Dao je grubu računicu onoga što se desilo na "Fristajleru" tokom dočeka Nove godine. Prema njegovom mišljenju, preopterećenje splava je iznosilo mnogo više od dozvoljenog.

- Ako je korisno opterećenje za Fristajler bilo 220 ljudi za koliko je taj splav navodno zvanično registrovan, onda se to računa tako što se broj ljudi pomnoži sa 80-100 kilograma koliko je otprilike teško jedno bure koje se nalazi ispod pontona, dobija se 22.000 kilograma, odnosno 22 tone. Toliko može da podnese splav Fristajler u normalnim, ‘zvaničnim‘ uslovima. Prema informacijama iz medija, na splavu je navodno bilo oko 700 ljudi. Uzmimo da je bilo 715 jer sam pročitao tu cifru da je registrovana karta sa tim brojem. Taj broj pomnožimo sa 80 do 100 kilograma i dobijamo 71,5 tona. Da ne dužim, preopterećenje splava Fristajler tokom dočeka Nove godine je iznosilo oko 325 odsto. Napominjem da je ovo ugruba računica bez izlaska na teren i na osnovu informacija iz medija", rekao je inženjer.

Za kraj je rekao da smatra da vađenje splava neće da se desi u skorije vreme jer mora da se napravi projektni plan. Objasnio je i proceduru tih radova.

- S obzirom da splav i dalje tone, i da je navodno i prednji deo sve više pod vodom, moraće verovatno četiri jake dizalice da izvlače splav. Ukoliko je došlo do velikog oštećenja pontona, onda će morati da se osmisli takav projekat izvlačenja da dizalice izvuku splav iz vode a onda da se radi na sanaciji pontona kako bi on mogao da pliva na vodi jednom kada bude popravljen. Nakon toga su najbitnije instalacije i to će morati da se uradi jako pažjivo. Bezbednost na radu, projekat izvlačenja, velika je to procedura. Najbitnije je da se splav ne otkači od sajli koje ga drže vezanim za obalu da ne bi krenuo da pliva Savom. To bi bila prava katastrofa - zaključio je građevinski inženjer iznošenje svog mišljenja za "Mondo".

U sredu uveče je vlasnik Markos Ljapis pušten na slobodu, dok su menadžer Darko Veljović i direktor Marko Radulović ostali u pritvoru. Osumnjičenom vlasniku splava određena je mera zabrane prilaženja, sastajanja, komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta.

U sredu se oglasilo i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je saopštilo da je vlasnik odgovoran za vađenje potonulog splava i da je rok 15 dana od potonuća. Prema njihovim rečima, u skladu sa odredbama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, potonulu stvar vadi vlasnik te stvari na osnovu odobrenja nadležne lučke kapetanije kojim se određuje vađenje, kao i vreme predviđeno za početak i završetak radova na njenom vađenju. Pored zakona, pregled čamaca i plovećih tela je bliže uređen takozvanim Pravilnikom o vrsti, nameni i pregledima čamaca, plovećih tela i plutajućih objekata.

Šta kaže Pravilnik o vrsti, nameni i pregledima čamaca, plovećih tela i plutajućih objekata?

Tu je precizirano da pregledi mogu da budu osnovni, redovni i vanredni. Osnovni pregled vrši se pre upisa u upisnik, svaki put kada se trajno menja namena ili vrši popravnka kojom se menjaju konstrukcione osnove objekta. Redovni pregled čamaca i plutajućih objekata namenjenih za javne, odnosno privredne svrhe, u šta potpada splav "Fristajler", vrši se svake godine.

Vanredni pregled obavlja se posle havarije ili utvrđenog nedostatka koji utiču na sposobnost za plovidbu, posle prepravke ili adaptacije, pre ponovnog upisa u upisnik i kada inspektor bezbednosti plovidbe posumnja da plutajući objekat bitno ne odgovara podacima u plutajućoj dozvoli. Pregledom se utvrđuje stanje trupa, pogonskih i drugih uređaja i opreme plovila.

Bonus video: