DOK GLOBALNA EKONOMIJA PUCA PO ŠAVOVIMA, SRBIJA NAPRAVILA PRAVI POTEZ Evroobveznice su pun pogodak, kaže srpski stručnjak

U uslovima poremećenih tokova, Srbija nalazi načine da održi korigovanu makroekonomsku stabilnost, kaže za RTS ekonomista, profesor doktor Dragan Đuričin povodom vesti da je država emitovala evroobveznice, pri čemu je prikupljeno 1,75 milijardi dolara

Profesor doktor Dragan Đuričin je, govoreći o ekonomskim očekivanjima kada je reč o 2023. godini, rekao da globalna ekonomija puca po mnogim šavovima.

- Globalna ekonomija se od 2008. nalazi u krizi koja se kotrlja, koja se javlja u različitim formama i koju reaktivne ekonomske politike nisu uspele dosad da umire. I čovečanstvo je u regresiji, u poremećenim tokovima, sistemu vrednosti, ekonomija puca po mnogim šavovima", rekao je Đuričin.

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da je Srbija emitovala evroobveznice denominovane u dolarima ročnosti pet i deset godina, pri čemu je prikupljeno milijaradu i 750 miliona dolara, uz najveće interesovanje investitora za srpske obveznice u istoriji. Đuričić kaže da je dobro što Vlada i Ministarstvo finansija prate trendove na globalnom finansijskom tržištu.

- Za prvih 15 dana januara prodaja obveznica na globalnom nivou je 40 procenata veća nego tokom cele prošle godine. Došlo je do strukturnih promena na tržištu kapitala koje idu u pravcu favorizivanja instrumenta finansiranja sa manjim rizicima, tako da državne obveznice, kao hibrid između akcija i kredita, postaju veoma atraktivne. Promet za prvih 15 dana bio je preko 600 milijardi dolara", naveo je prof. Đuričin.

Navodi da je Srbija ovim potezom pokazala sebi, ali i finansijskim posrednicima da je kredibilna.

- U uslovima poremećenih tokova, Srbija nalazi načine da održi korigovanu makroekonomsku stabilnost. Ovo je pozitivan odgovor svetskog finansijskog tržišta na naše makroekonomske fundamente", rekao je Đuričin.

Ističe da je reč o dobrom osmišljavanju cele transakcije, što je posledica praćenja trendova

- To je za nas prilika da dobijemo veći fiskalni prostor i nastavimo sa finansiranjem investicija sa uticajem: investicija u infrastrukturu – fizičku i digitalnu, koje obezbeđuju uticaj države na rast agregatne tražnje - rekao je prof. Đuričin.