Lazović: Bez upućivanja u druga tužilaštva Beograd neće imati dovoljno tužilaca koji bi rešavali najteža krivična dela

"Posmatrajući predložena rešenja smatram da je pojedinačno najveća pretnja funkcionisanju ovog tužilaštva odredba Zakona o javnom tužilaštu kojom se reguliše institut privremenog upućivanja javnih tužilaca, odnosno zabrana da se ubuduće u viša javna tužilaštva u čitavoj zemlji upućuju kolege iz osnovnih javnih tužilaštava", kaže za "Blic" Lazar Lazović, zamenik tužioca i rukovodilac prvostepenog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

O Nacrtu Zakona o javnom tužilaštvu, koji se nalazi se sa ostalim zakonima iz pravosuđa u proceduri usvajanja u Skupštini Srbije poslednjih meseci se vodi mnogo polemike. Lazar Lazović zamenik Višeg javnog tužioca u Beogradu navodi da "sam zaključak o tome koliko su ovakva zakonska rešenja u pogledu privremenog upućivanja potencijalno štetna nije subjektivan, već se bazira na uvidu u rad prvostepenog odeljenja i prethodno iznete statističke podatke".

Prema njegovim rečima, u prvostepeno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu trenutno je upućeno 10 zamenika javnih tužilaca iz osnovnih javnih tužilaštava u Beogradu, odnosno jedna trećina od ukupnog broja zamenika. Navodi i da je još drastičnija situacija u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, u koje je upućeno iz osnovnih javnih tužilaštava 12 od ukupno 22 zamenika javnog tužioca, dakle više od jedne polovine ukupnog broja.

- Imajte u vidu da su sa osnovnog nivoa u posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu upućena još tri zamenika javnog tužioca, od čega dva sa osnovnog nivoa. Dakle, govorimo o ukupno 24 zamenika javnog tužioca koji će nakon usvajanja Zakona o javnom tužilaštvu i isteka vremena na koje su upućeni, dakle tokom 2023. godine i početkom 2024. godine otići iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, što je zapravo trećina od ukupnog broja zamenika javinih tužilaca koji svoje funkcije obavljaju u ovom tužilaštvu - navodi Lazović.

Kako objašnjava, Više javno tužilaštvo u Beogradu je i najveći izvor kadrova na koji se oslanja Tužilaštvo za organizovani kriminal, odnosno da je trenutno 6 kolega iz Višeg javnog tužilaštva u Beorgadu upućeno u Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i da je 6 drugih kolega iz Višeg javnog tužilaštva upućeno u druga tužilaštva različitih nadležnosti i druge državne organe, na koje takođe Više javno tužilaštvo ne može da računa u radu.

- To je dakle 36 zamenika javnih tužilaca koji se nalaze u sistematizaciji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji koliko sutra neće postupati u predmetima ovog tužilaštva, što je praktično devastacija u domenu ljudskih kadrova koju ne bi podnelo niti jedno tužilaštvo u zemlji. Ono što posebno iritira jeste činjenica da su ovo Ministarstvu pravde i svim njegovim eksperima bili dostupni podaci, pa zaista nije jasno kako su tačno mislili da Više javno tužilaštvo u Beogradu nesmetano nastavi sa krivičnim progonom ubica, silovatelja, dilera droge, pedofila, razbojnika, iznuđivača, otmičara, perača novca i svih drugih učinilaca krivičnih dela iz svoje nadležnosti, nakog što svesno desetkuju kadrove ovog tužilaštva. I kome je to zapravo u interesu, pošto u interesu građana Beograda sigurno nije i isti neće mirnije spavati sa saznanjem da Beograd nema dovoljno javnih tužilaca koji bi rešavali najteža krivična dela - naglašava Lazović.

On ističe i da ukoliko se Zakon o javnom tužilaštvu usvoji bez izmena, odnosno sve kolege koje su privremeno upućene vrate u matična tužilaštva, kolege koje će ostati u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu susrešće se sa povećanjem obima posla od preko 50odsto.

- Povećanim brojem dežurstava, pritvorskih predmeta, kao i činjenicom da moraju da se upoznaju sa ozbiljim i složenim predmetima kolega koji su se vratili u osnovna tužilaštva, što će znatno umanjiti efikasnost i kvalitet rada tužilaštva, usled evidentno neodgovarajućeg odnosa broja predmeta u radu i broja nosilaca javnotužilačke funkcije - ističe Lazović.

Kako kaže, Venecijanska komisija je uočila problem u radu Državnog veća tužilaca, navodeći da je od ključnog značaja da Veće popuni upražnjena mesta i da zakonodavac treba da razmotri uvođenje dodatnih mehanizama koje treba da ohrabri Veće da trajno popuni mesta koja su privremeno popunjena upućivanjem.

- Pošto novi Zakon o Visokom savetu tužilaštva ne daje garancije, niti obavezuje Savet na bilo koji način da oglase u budućnosti okončava tempom koji je u skladu sa stvarnim potrebama javnotužilačke organizacije, ne vidim razlog da se doslovno prekine sa postojećom praksom privremenog upućivanja, uvođenjem različih zabrana u vezi sa istim, budući da još uvek nemamo bolji sistem za hitno popunjavanje tužilačkih sistematizacija - navodi naš sagovornik.

Lazović dodaje i da "zbog ovakvog zakonskog rešenja o privremenom upućivanju moraju da se radi usklađivanja menjaju i drugi zakoni".

- Poput Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je pre 6 godina dobio pozitivnu ocenu EU i koji predviđa popunjavanje sistematizacija posebnih odeljenja zamenicima javnih tužilaca iz osnovnih javnih tužilaštava, a sada se uvodi zabrana privremenog upućivanja, iako Venecijanska komisija na tome nije insistirala - zaključuje on.